NavMenu

Zašto je rad na evropskim gradilištima Novopazarcima privlačniji od šivaće mašine - Manjak radne snage u tekstilnoj industriji

Izvor: Danas Utorak, 27.02.2018. 15:56
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Aleksandar Parezanović)Ilustracija
U gradu tekstilne industrije, ili dolini džinsa, kako još nazivaju Novi Pazar, problem kvalifikovane radne snage je sve izraženiji.

Lokalni mediji svakodnevno "vrte" oglase u kojima proizvođači džinsa i lake konfekcije traže tekstilne radnike raznih specijalnosti. Danima se oglašavaju slobodna radna mesta, ali bez uspeha. Nermin Balija, generalni menadžer Asocijacije tekstilaca (ASTEX), tvrdi da nekoliko novopazarskih proizvođača tekstila u ovom trenutku ima otvoren konkurs za prijem 200 radnika. Procenjuje se da je novopazarskim tekstilcima za kontinuiranu proizvodnju potrebno više od 1.000 radnika.

Od devedesetih godina prošlog veka do polovine prethodne decenije, upošljavanje tekstilne radne snage nije bio problem. Bez obzira na činjenicu da je reč o niskobudžetnoj delatnosti, u fabrikama i radionicama za proizvodnju džinsa i lake konfekcije bilo je mesta za sve zainteresovane. Ali, već nekoliko godina unazad situacija se drastično promenila. Vreme recesije prepolovilo je broj proizvođača u tekstilnoj industriji, a samim tim i broj zaposlenih.

Podaci najbolje svedoče koliko je situacija alarmantna. Nekada je u ovoj delatnosti bilo više od 400 proizvođača, a sada ih ima oko 200. Na poslovima tekstilaca trenutno je angažovano oko 6.000 ljudi, ali sa tendencijom smanjenja. Jer, sve je više onih koji se opredeljuju za tromesečni put u inostranstvo. Odlazi, uglavnom, muška radna snaga, koja je najčešće angažovana na građevinskim poslovima u Nemačkoj. Glavni motiv je zarada koja se kreće i do nekoliko hiljada evra. A dinamika radnog angažmana izgleda ovako: tri meseca rade na bauštelu, a tri kod kući i na starom poslu. U inostranstvu jeste teže, ali se više i zaradi - za jedan mesec na građevinskim poslovima zarade koliko ovde za tri meseca provedenih za šivaćom mašinom.

(Foto: aerogondo2/shutterstock.com)
Zbog nedostatka radnika, ovdašnji proizvođači tržištu ne mogu da isporuče onoliko robe koliko se traži. Prema podacima Asocijacije ASTEX, koja okuplja 155 proizvođača iz ovog grada, na tržište odlazi pedesetak domaćih robnih marki, a oko 65% proizvodnje plasira se na tržišta Rusije, zemalja EU i regiona.

Novopazarski tekstilci, inače, prate modne trendove i po kvalitetu robe mogu da stanu rame uz rame sa poznatim svetskim brendovima. Doduše, brže probijanje na inostrano tržište otežavaju cene gotovih proizvoda, jer novopazarski proizvođači kompletan repromaterijal moraju da uvezu - najviše (70%) iz Turske, a zatim iz Grčke i Pakistana. Odnedavno se suočavaju i sa nelojalnom "džins" konkurencijom koja stiže sa Kosova i Metohije. Novopazarci, naime, sve češće džins kupuju, po znatno nižim cenama, od prodavaca na KiM, koji prodaju džins proizvodi uvezen iz Turske, koji je znatno jeftiniji. Ilustracije radi, jedne farmerice u Novom Pazaru koštaju koliko tri komada kupljena na KiM. Pritom kvalitet nije od presudnog značaja, bitna je cena.

Među mladima u ovom gradu nije popularno ni školovanje za zanimanja u tekstilnoj industriji. Pre nekoliko godina renomirani proizvođači počeli su, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, da realizuju projekat školovanja kadrova u Školi za dizajn tekstila i kože. Proizvođači su se obavezali da organizuju kvalitetnu praksu i da nakon završetka školovanja obezbede zaposlenje u svojim firmama. Uprkos tome, interesovanje mladih je slabo, a ne ohrabruje ni podatak da je iskorišćeno tek nešto više od jedne trećine instalisanih kapaciteta.

Mladi nezainteresovani za tekstilna zanimanja

- Prošle školske godine i u Novom Pazaru je startovalo dualno obrazovanje i mi smo pružili podršku da se upišu dva odeljenja sa ukupno 60 učenika. Ipak, upisano je samo 17, a od toga je školovanje nastavilo njih osmoro. Očigledno, mladima ova zanimanja nisu tako atraktivna, iako krojači i šivači zarađuju, u proseku, oko 500 EUR, dok su tekstilne fabrike savremeno opremljene. Instalisani kapaciteti su 15 miliona metara platna, odnosno proizvodnja 10 miliona odevnih predmeta godišnje, a ako je reč o lon poslovima kapaciteti su 20 miliona odevnih predmeta - objašnjava Nermin Balija, generalni menadžer Asocijacije tekstilaca (ASTEX).

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.