Težak put do izvoza kora u EU - Mogu li i pekari do IPARD sredstava?

Dugoočekivani IPARD fondovi odnedavno su dostupni i poljoprivrednicima i proizvođačima iz Srbije, ali veliki broj njih nije upoznat sa mogućnostima koje se nude.

Tako je i u većini državama koje su pre nas počele da koriste evropski novac za poljoprivredu.

Nedovoljna informisanost i komplikovana procedura za konkurisanje glavni je razlog što neke od njih nisu uspele u zadatom roku da iskoriste sav raspoloživ fond za razvoj agrara.

Dobar primer je pekarska firma Max iz Valjeva, koja se proizvodnjom peciva bavi od 1990. godine. Zapošljava tridesetak radnika, imaju radnju u centru grada a u posao je uključena cela porodica. Prekretnica za ove valjevske pekare, poznate i po proizvodnji kora za pitu i gibanicu, bila je 2016. godina.

Tada im se otvorila mogućnost da počnu da izvoze na tržište EU.

- Do tada smo radili sa domaćim trgovinskim lancima i lokalnim radnjama. Ali, to je bilo mukotrpno. Zbog dugačkih rokova plaćanja na isplate smo čekali i do tri meseca. Uglavnom su nam nudili kompenzaciju u brašnu koje je često bilo toliko lošeg kvaliteta da je bilo neupotrebljivo. Odlučili smo da prekinemo saradnju i okrenemo se izvozu kora – priča Tanja Knežević, ćerka vlasnika firme koja je kao ekonomista zadužena za administrativne poslove. Otac Dragan Mojić je osnivač firme, a braća Dejan i Đorđe su tehnolozi i rade u proizvodnji.

Preko firmi, čiji su vlasnici ljudi iz bivše Jugoslavije, kore za pitu počeli su da plasiraju u Austriju i Švedsku. Oni su dalje njihove proizvode distribuirali u lokalne markete i posao je dobro krenuo. Prve godine izvezli su 150 tona kora. Međutim, da bi dalje nastavili posao na zahtev stranih kupaca, morali su da uvedu IFS, međunarodni standard za bezbednost hrane. Izdavanje sertifikata, uz naknadu za angažovanje konsultantske kuće, koštalo je oko 6.000 EUR. Problem je što se sertifikat izdaje na godinu dana i krajem 2017. je istekao, a zahtevi evropskih kupaca rastu. Osim kora za pitu, sada stižu i nove narudžbine i to za proizvode kojih tamo nema a postoji tražnja - somun, tortilje, palačinke i smrznuti burek sa raznim nadevima...

Da bi proširili posao potrebno je da investiraju u nove pogone i opremu. Praktično, predstoji im da razdvoje proizvodnju za domaće i inostrano tržište i iznova uvedu potreban standard za bezbednost hrane. Procene su da će ih sve koštati 150.000 do 200.000 EUR. Naravno, taj novac nemaju, ali ne žele da odustanu, jer su sigurni u kvalitet proizvoda koji mogu da ponude na zahtevnom evropskom tržištu. Kupci iz Austrije su spremni da sačekaju.

- Dakle imamo tržište i stručan kadar. Kupili smo plac i krenuli u izradu projekta nove hale od oko 1.000 kvadrata. Planiramo da podignemo kredit, ali bi nam mnogo značilo da dobijemo bilo kakav podsticaj. Ne znamo da li smo u kategoriji koja ima pravo na domaće ili evropske subvencije. Ne znamo ni kome da se obratimo - kaže sagovornica Politike.

Ovaj beogradski list tim povodom obratio se Agenciji za agrarna plaćanja. Kako su u toj agenciji rekli, spremni su da pomognu oko konsultacija. Konkurs za takozvanu meru tri (predviđenu za postojeće prerađivačke kapacitete, bez izgradnje) biće raspisan u martu, ali je pitanje da li se perspektivni proizvođač iz Valjeva uklapa u zadate kriterijume.

- Poručujemo predstavnicima ove firme da se jave. U okviru IPARD-a postoje mere za uvođenje standarda u proizvodnji. Naravno, podnosilac mora prethodno da ispoštuje određene kriterijume. Kada razmotrimo njihove planove i vidimo kakvi su im kapaciteti savetovaćemo im šta je potrebno da urade i kakve su im mogućnosti za konkurisanje za subvencije. Bilo državne ili one iz evropskog fonda za koje će pozivi tek biti raspisani - rekli su nam u agenciji.

Srbija je pre nekoliko dana dobila i zvanično potvrdu od Evropske komisije za nesmetano sprovođenje IPARD programa EU namenjenih poljoprivrednicima. U Upravi za agrarna plaćanja do sada su zavedena 223 zahteva za korišćenje IPARD sredstava - 51 zahtev podnet je za nabavku mehanizacije a 172 za kupovinu traktora. Do sada su objavljena ova dva javna poziva, a rok za dostavljanje ponuda je istekao u ponedeljak 26. februara.

Srbiji je do 2020. na raspolaganju 175 mil EUR, a novac je namenjen unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane, kako bi se domaći proizvođači usaglasili sa standardima EU.