Andrej Beslać, generalni direktor kompanije City Express Beograd Bićemo najuspešnija firma u okviru Austrijske pošte

- Rođen sam u Beogradu, u Grenoblu sam zavoleo skijanje, u Parizu shvatio koliko je teško biti stranac u tom gradu, na Havajima osetio život bez kiše. U Popovcu, kraj Paraćina sam proveo dane i noći približavajući cementaru standardima Holcima, a u Čelarevu sam radio na uvođenju danske tehnologije u proizvodnju piva, i evo me opet u Beogradu, počinje priču za eKapiju Andrej Beslać, generalni direktor kompanije City Express.

Prvi čovek kompanije specijalizovane za dostavu paketa i pošiljki od "vrata do vrata" napominje da je njegova ambicija da City Express postane najuspešnija firma koja posluje u okviru Austrijske pošte. Austrijski poštanski operater je u Slovačkoj prisutan od 2002. godine, na hrvatskom tržištu posluje od 2003, u Mađarskoj od ove godine, dok je početkom oktobra 2008. Austrijska firma završila proces preuzimanja bosanskog paketnog distributera 24VIP.

- Moj zadatak je da postavim i unapredim poslovanje City Express kako bi i on bio udžbenik za dalje privatizacije Austrijske pošte. Ja sam siguran da ćemo mi to i ostvariti. Jer ne samo da sam optimista, već i apsolitno verujem da naporni rad donosi rezultate – objašnjava sagovornik eKapije.

On dodaje da je u poslu najvažnije biti pošten prema sebi, ali i prema drugima. Cilj da City Express bude lider u regionu nije nikakva utopija, već realni plan, koji može da se ostvari samo uz pomoć lanca koji nema slabe karike.

Svi zapolseni, na kojoj god poziciji bili, imaju svoju funkciju i čine jedinstvenu celinu – kaže Beslać.

Poreklo

Naš sagovornik, govoreći o vremenu koje je iza njega, napominje da je iz Beograda otišao zbog očevog posla. Odselili su se u Grenobl, grad u podnožju Alpa, pa zatim u Pariz.

Život u "Gradu svetlosti", ponekad je, bar kako se činilo Beslaću, u senci ostavljao ljude koji u njemu nisu rođeni.

- U Parizu sam studirao ekonomiju. Stekao sam brojne prijatelje, ali moram priznati da sam radio više od ostalih kolega sa fakulteta, samo zbog toga da bih se dokazao. Bilo je to u vreme rata u bivšoj SFRJ, kada su o Srbiji stizale samo ružne priče. Sećam se da su se kolege pitale da li kod nas bar ponekad sija sunce.

Fakultet je nastavio na Havajima. Beslać se seća zvezdanih trenutaka na tom egzotičnom ostravu, gde stalno sija sunce, gde su ljudi vedri i opušteni.

- Zaista poseduju taj Aloha duh!

- Na Havajima sam trenirao fudbal u okviru fakulteta. Varaju se oni koji misle da je to bilo lako, naprotiv, tamo se igra profesionalni fudbal. Sve je bilo odlično organizovano, a podjednaka pažnja bila je posvećena obrazovanju i treninzima. Nije bilo lako izboriti se sa suparničkim ekipama jer je na fakultetu bilo dosta talentovanih studenata.

Andrej, ma koliko skroman bio, priznaje da je u tom periodu na Havajima njegov tim bio među najpopularnjim, igrači su uživali ugled univerzitetskih zvezda i imali brojne povlastice.

- Pratila nas je brojna publika, imali smo čirlidersice, verne navijače. Puno smo putovali...

Po povrtaku u Francusku magistrirao je ekonomiju i finansije na Političkim naukama.

- Zainteresovao sam se za berzansko poslovanje. Radio sam na berzi i pratio takozvana tržišta u razvoju - Aziju, Rusiju, Izrael. Međutim, finansijska kriza, nastala posle terorističkog napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine, prvo se odrazila na zaposlene. Ja zvanično nisam dobio otkaz, ali mi je kao pripravniku bilo neizvesno produženje ugovora. To je bio jedan od razloga za povratak u Srbiju.

Drugi, mnogo važniji bio je, kako kaže Beslać, to što nikada nije mogao da se potpuno poistoveti sa Francuzima, a nije želeo da ceo život živi kao stranac.

- Imao sam dve mogućnosti, ili da se oženim Francuskinjom, promenim svoje navike i postanem Francuz, ili drugu, da se vratim u Srbiju.

Holcim Srbija

Izabrao sam drugu opciju, i po povratku u Srbiju zaposlio se u Cementari Popovac, koju je tada kupila švajcarska kompanija "Holcim".

- U "Holcimu" sam bio finansijski kontrolor. To je bio preriod prilagođavanja. Postavljali smo fabriku i tada sam shvatio koliko je važna saradnja menadžmenta sa zaposlenima. Gospodin Gustavo Navaro je sa nama ostajao do sitnih sati ne bi li nam pomogao da završimo sve poslove. Sećam da smo svi nosili šlemove, jer je malter odpadao, a cementne prašine je bilo svuda. Danas fabrika izgleda kao Švajcarska u malom, jer je kompanija uložila velika sredstva za zaštitu životne sredine.

Carlsberg Čelarevo

Sledeća stanica bila je Čelarevo.

- Iz Popovca sam se preselio u Čelarevo. Dobio sam posao u Carlsbergu. To je još jedan primer uspešne privatizacije u Srbiji. U toj kompaniji smo napravili jedinstveni sistem direktne distribucije (DSD), jedinstven u celoj grupaciji Calsberg. Izuzetno sam ponosan na to. Tada sam se i zainteresovao za distribuciju.

Porodica Beslać

- Suprugu sam upoznao u Popovcu, koja je u Holcimu radila reviziju. Ona je isto kao i ja studirala u Americi i odlučila da se vrati. Imamo dvogodišnjeg sina, i on nam je jedina preokupacija. Skijanje, koje sam zavoleo još u Grenoblu, je moja velika ljubav i nadam se da ću to preneti i na sina. Mislim da ću ga ove godine prvi put staviti na skije.

Biznis fudbalska liga

Osim toga, kao biviši fudbaler pokušavam i dalje da budem aktivan u tom sportu. Ekipa "Citiy Expressa igra biznis ligu u malom fudbalu. Prošle godine smo sezonu završili na začelju, ali pošto smo ove godine tom sportu ozbiljno posvetli očekujemo mnogo bolje rezultate – završava priču Beslać.

Andrej Beslać govori engleski i francuski jezik. Član je Srpske Asocijacije Menadžera (SAM).