(Naša radnja) IN Memoriam - Dr Sci Milenko Ćirić: Uvek treba imati hrabrosti za budućnost

Doktor – kao titula stečena višegodišnjim istraživanjem, pretočenim u odbranjeni disertacioni rad “Ispitivanje fizičkih i bioloških faktora koji utiču na stepen i intenzitet dehidracije i ostalih promena od značaja za kvalitet i trajnost zimskih salama”. Ali, Doktor – i kao ime kojim su svi zaposleni TP Kvin čitavu deceniju oslovljavali najstručnijeg člana ove brojne radne porodice. Sa dužnim poštovanjem prema dokazanom znalcu, ali i sa ljudskom toplinom kao uzvratnom reakcijom na svu uzornu poslovnu korektnost, stalnu zaštitničku ulogu autoriteta i uvek iskazivanu gospodsku galantnost. Na završetku desetogodišnjeg savetodavnog angažovanja u TP Kvin, sagovornik majskog izdanja “Naše radnje” je dr sci Milenko Ćirić (1928).

SKLAD NAUKE I PRAKSE

Pre 49 godina stekli ste zvanje koje je odredilo čitav Vaš život. Šta Vas je opredelilo ka izučavanju higijene i tehnologije mesa i njihove primene u industriji?

Dr Ćirić: Meso je nezamenjiva životna namirnica u ishrani ljudi, a nauka o higijeni i tehnologija u ishrani ljudi ima multidisciplinarni zadatak. To je bio razlog da se opredelim i posvetim izučavanju higijene i tehnlologije mesa i njihovoj primeni u praksi industrije mesa, koja 1957. počinje da se modernizuje i intenzivno razvija. U fabrikama u kojima sam radio prvo sam formirao tim stručnjaka koji su mogli da na novi način misle, prihvataju modernije načine rada, a u našim uslovima budu i sami nosioci svega novog. Posle napornog rada, uspeha i priznanja za postignuto nije bilo moguće da se napusti sredina i ekipa koja daje rezultate.

Kakav je bio ambijent u društvu za nastanak te grane industrije, na početku raskošne karijere koju ste izgrađivali ovenčani titulom doktora nauka, među prvima iz te oblasti u našoj zemlji?

Dr Ćirić: Malobrojne fabrike industrije mesa, posle završetka II svetskog rata, morale su da dožive veće i manje rekonstrukcije, unose novu opremu, uvode linijski način rada i da obezbede majstore praktičare, čiji je broj bio vrlo deficitaran. Mladi visokokvalifikovani stručnjaci morali su da menjaju koncepcije i način rada u njima. U društvu je proklamovana obnova i izgradnja u svim oblastima, a izvoz proizvoda dobija prioritetan zadatak. Nova generacija mladih stručnjaka razbijala je konzervativizam u proizvodnji i tražila noviju, moderniju i ekonomičniju proizvodnju. Otuda je i potreba za stručnim usavršavanjem i dubljim izučavanjem faktora koji obezbeđuju higijenska, ispravna, kvalitetna i poželjna svojstva proizvoda od mesa. Tako je došlo do izrade i odbrane disertacionog rada te 1969, koji je cenjen kao lep primer doprinosa nauci i praksi industrije mesa.

Vaš prvi poslovni izazov bila je industrija mesa “Juhor”. Koji su uspesi omogućili uspinjanje hijerarhijskom lestvicom u firmi do mesta generalnog direktora?

Dr Ćirić: U ovakvim razgovorima se obično govori o uspesima i rezultatima rada i lepoj strani života. Moram da kažem da je rad u “Juhoru” od prvog do posle- dnjeg dana bio naporan i težak, uvek na vetrometini mesnoindustrijske prakse. Samopouzdanje, vera u budućnost i ljubav za poziv, uz očekivanja kolektiva, bilo je opredeljenje da se brzo nađe rešenje za najaktuelnije probleme, kao što su obrazovanje, školovanje i praktični rad više stotina radnika, postavljanje linija proizvodnje, nova organizacija rada, otvaranje vrata struci sa naučnih institucija, registrovanje fabrika za izvoz proizvoda na tržište SAD. Izvršena je koope- racija proizvodnje sa šest srpskih fabrika za izvoz konzervi u Veliku Britaniju, pod markom “Juhor”, a Englezi su sami registrovali i zaštitili marku “Juhor” na tržištu Ujedinjenog Kraljevstva. Usledili su rast izvoza i visoka priznanja za kvalitet proizvoda na takmičenjima Novosadskog sajma.

Pred Vama su tada bila profesionalna iskušenja u Kragujevcu koja će potrajati 21 godinu. Rukovodeći industrijom mesa “Crvena zvezda” učinili ste da preduzeće postane jedini registrovani izvoznik, prekinuli podužu pauzu u izvozu, osvojili ste Ujedinjeno Kraljevstvo, diplomate i tamošnjeg najvećeg kupca jugoslovenskih konzervi, potisnuli konkurenciju iz Brazila, dosegli milione dolara... Otkrićete tajnu današnjim menadžerima – kako?

Dr Ćirić: Stečeno iskustvo u “Juhoru”, mada korisno, nije bilo moguće jednostavno preneti u novu sredinu, kao ni nove uslove koji su vladali u “Zvezdi”. Rad u tom preduzeću opet je tražio izuzetno angažovanje, bez vođenja računa o radnom vremenu. Bilo bi korisno da svaki stručan i poslovan čovek pročita monografiju “Zvezde” povodom 100 godina postojanja. Tada bi se upoznao sa svim podacima i dobio pravu sliku rada, problema i uspeha ove najveće fabrike u Obrenovićevoj Srbiji, Karađorđevoj Jugoslaviji i Titovom vremenu. Bilo je lepih dana, iskušenja i

teškoća. Istakao bih lep primer kvaliteta proizvoda i velikog izvoza najkvalitetnije konzerve goveđeg mesa “corned beef” na tržišta Britanije, Nemačke, Iraka i Japana. “Zvezda” je bila jedina fabrika u Evropi koja je uspela da proizvede konzerve “corned beef” koje tradicionalno, a i danas je tako, proizvode Argentina, Brazil i neke prekookeanske zemlje koje drže svetsko tržište u potrošnji i potražnji ove konzerve. Dugo je ime ove konzerve bilo brend zemlje, a ne samo naše fabrike. Brojna su pisma priznanja kupaca, visokih članova ambasada, kao i njihove posete. Dolazili su da vide gde se proizvodi tako tražena konzerva na njihovom tržištu. “Zvezda” je bila prva registrovana fabrika za izvoz mesa i proizvoda na tržište ondašnje Evropske zajednice.

Ostali ste potom u regionu, ali vezani za Kraljevo i industrijsku klanicu “Ratina” u sastavu “BIM-Slavije”. Koji su ciljevi bili pred Vama, kakvi su rezultati postignuti?

Dr Ćirić: Relativno kratko vreme proveo sam u Ratini. Zakon o radu je ograničavao godine rada, mada sam ja i danas aktivan. Iako je tada bilo vreme sankcija, uspeli smo da registrujemo fabriku za izvoz mesa i proizvoda u neke bivše republike. To je omogućilo racionalnu proizvodnju i redovan rad ne malog broja radnika.

Za Vama su desetine naučnih radova, evidentirano je oko 70 citiranosti Vaših dela, izrazito ste prisutni u stručnoj javnosti. Dokle Vas je sve znanje vodilo preko granice, odakle su stizali pozivi?

Dr Ćirić: Stručni radovi nisu bili tako brojni, oko 40 ih je, ali su obrađivali aktuelne probleme iz prakse industrije mesa. Oni su osvetlili brojne, nedovoljno poznate oblasti do tada i postavili osnove za usmeravanje daljih istraživanja. Otuda tako veliki broj citiranosti u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. Neki radovi bili su svrstani među uvodne na međunarodnim kongresima nauke o mesu i tehnologiji, i na domaćim naučnim skupovima.

Sa raznih meridijana, od Viskonsina do Šumadije, na Vašu adresu stizala su nebrojena priznanja, zahvalnosti saradnika, kolega, studenata. Izdvojite neka reagovanja koja su imala najjači uticaj na Vas?

Dr Ćirić: Bilo je brojnih poseta fabrikama gde sam radio. Povodom poseta stizala su pisma sa izuzetnim ocenama i pohvalama, za sve što su videli, a pre svega higijenu i organizaciju rada, kvalitet proizvoda i poznavanje problematike industrije mesa. Kao rezultat, bili su pozivi za saradnju – od kupovine do investiranja u savremenu opremu i uzvratnu posetu. Na posebno mesto ističem posetu visoke delegacije Japana, Sovjetskog Saveza, zvaničnika ambasada zemalja uvoznika naših proizvoda, predstavnika raznih naučnih institucija. Posebni su i utisci potvrđeni opširnim pismom profesora i direktora Instituta za nauku o mesu SAD, ambasadora Velike Britanije, predstavnika inostrane korporacije za investicije.

Jeste li pokušali da se otrgnete praksi i odazovete pozivu institucija iz Vaše struke?

Dr Ćirić: Bilo je poziva sa raznih strana, pre svega instituta i fakulteta, da se opredelim za rad u njima. To bi značilo da se odvojim od neposredne proizvodnje i prekinem, do tada, čvrstu vezu proizvodnje i instituta na naučno-istraživačkom radu, ali i da tražim utočište u nekoj instituciji. To nisam prihvatio. Tako sam svrstan u mali broj stručnjaka koji su ostali verni isključivo praksi i proizvodnji.

Godinama ste aktivno učestvovali i u ocenjivanju na Novosadskom sajmu poljoprovrede. Kakva je uloga takvih smotri danas?

Dr Ćirić: Potreba za takmičenjem i prestižom je stara koliko i ljudska vrsta. Međunarodni sajam u Novom Sadu je jedna od najvećih priredbi ove vrste u Evropi koja od 1930. kontinuirano traje. Meso i proizvodi od mesa oduvek stoje na čelu interesovanja, po broju učesnika (preko 30) i broju prezentiranih proizvoda za ocenu (nekoliko stotina). To je ukazivalo na razvijenost i moć ove grane privrede. Kao dugogodišnji član ocenjivačke komisije, iz proizvodnje, pored predstavnika instituta, fakulteta i veterinarske inspekcije, nastojao sam da objektivno i korektno, na osnovu senzornih znanja i pokazatelja proizvoda rangiramo proizvode u grupe, vodeći računa o viskokokvalitetnim artiklima.

Ocene su bile medalje, pohvale i pehar sajma za ukupan asortiman i kvalitet proizvoda. “Juhor” i “Zvezda” uvek su se vraćali sa sajamskim medaljama, a “Zvezda” i dva puta sa peharom. Za mene je učešće u komisiji bilo posebno korisno jer sam mogao za kratko vreme, na jednom mestu, da vidim dostignuća vodećih fabrika industrija mesa i da vrlo brzo pozitivna rešenja primenim u fabrikama gde sam radio.

ČVRŠĆI I ČEŠĆI KONTAKTI

Koje su ključne novine u mesnoj industriji sa početka XXI veka, spram sredine XX veka?

Dr Ćirić: Analitičari s pravom smatraju da će najvažniji resurs XXI veka biti znanje. Nova ekonomija zasnovana je na znanju i primeni “know how” u svim sferama poslovanja. Mi već živimo u vreme permanentne tehnološke revolucije. Danas znanje i nauka stavljaju praksi industrije mesa na raspolaganje tehnološka i druga sredstva i metode koji omogućavaju efikasniju i racionalniju proizvodnju.

Tehnološka revolucija i dalje traje. Koliko nas je udaljila od razvi jenog sveta i kakvi su naši potencijali za globalnu tržnicu?

Dr Ćirić: Period poslednjih 15 godina bio je katastrofalan po zemlju u svim oblastima, a pre svega za privredu. Teško je reći kada ćemo se vratiti na prvobitne pozicije. Naši potencijali postoje, pre svega prirodni i ljudski izvori, ali ovi resursi spavaju dok svet ide dalje a mi se sve više udaljavamo. Oni su ranije vrlo uspešno korišćeni. Jugoslavija je jedan duži period bila druga zemlja Evrope po izvozu mesa i prioizvoda od mesa u zemlje Evrope, SAD, Bliskog Istoka i Japan. Danas su to mesto pored Danske, tradicionalno vodeće u izvozu, zauzele Holandija, Poljska i Mađarska, a Rumunija i Bugarska se bore da uđu u ovaj krug. Srbija je u jugoslovenskom izvozu učestvovala sa preko 80 odsto. Danas je obim izvoza gotovo zanemarljiv.

Standardi donose pravila koja važe za sve na tržištu. Koji su današnji trendovi i kakav savet imate za kompanije mesne industrije sa ambicijom da plasiraju asortiman preko granice?

Dr Ćirić: Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, smrtnost usled nehigijenske i nekvalitetne hrane zauzima drugo mesto, odmah posle smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja. Radi toga, doneti su standardi i propisi čije se ispunjenje rigorozno kontroliše. Zemlje članice EU, sa više od 470 miliona stanovnika, usaglasile su nacionalne propise o bezbednosti hrane i zdravlja ljudi. Ovi propisi predstavljaju obavezu svih zemalja EU, a zemlje koje planiraju da izvoze svoje proizvode moraju da potvrde da je sistem kontrole hrane i zaštite zdravlja ljudi ekvivalentan onima u EU. Kontrola bezbednosti i kvaliteta hrane je multidisciplinaran zadatak u kompleksnom lancu poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, prerade, transporta, skladištenja, distribucije, prodaji i potrošnje, odnosno - od njive do tanjira.

Genetsko inženjerstvo zauzima bitno mesto u današnjoj mesnoj industriji. Kako tumačite tu rasprostranjenost i kojim smerom vodi?

Dr Ćirić: Genetsko inženjerstvo je na putu da nas snabde takvim rešenjima koja će finalne proizvode od mesa učiniti kvalitetnijim, jeftinijim i jednoobraznijim. Higijena mesa i održivost proizvoda od mesa dobijaju posebno značajne dimenzije u doba kada smo zakoračili u eru kosmičke tehnologije.

Kroz čitavu karijeru prate Vas “vladari” tržištem: “brand names”, “trade marks” - dovoljno je pomenuti “corned beef” (made in YU) iz one britanske epizode. Koliko je ime značilo nekada, koliko danas? Koja su najsnažnija domaća imena mesne industrije među robnim markama i proizvođačima?

Dr Ćirić: Imena nekih proizvođača i marki proizvoda skoro da su bili “kućni prijatelji”. U zemlji i na svetskim pijacama poznati su i visoko cenjeni proizvodi: “zimska salama”, “levačka kobasica”, polukonzerve “Juhora”, konzerve goveđeg mesa “corned beef” iz “Zvezde”, paštete “Karneksa”, gotova jela “29. novembar”, pirotski kačkavalj, sjenički sir, specijaliteti sa Zlatibora itd. Ulazak novih proizvoda na tržište je sve nepovoljniji, mada se neuporedivo povećava broj novih proizvoda u odnosu na prodajni prostor. Čiji će proizvod biti najbolje pocizioniran u vitrini i na polici bez sumnje zavisi od brenda proizvođača i trgovinske marke. Ove činjenice ukazuju na potrebu i značaj kvalitetne saradnje između proizvođača, distributera i savremene maloprodaje. U prethodnom periodu u Kragujevcu je radilo, ili pokušalo da radi, 25 skladišta, predstavništava za distribuciju i dobavljača proizvoda od mesa. Danas je ostalo manje od 20 odsto. U istom periodu, bilo je prisutno preko 25 dobavljača suvomesnatih proizvoda. Njih je takođe ostalo oko petina. Javili su se neki novi, interesantni dobavljači (“Union MZ”, “Veljković”). Na žalost, nestali su neki veliki i poznati: “29. novembar”, “Crvena Zvezda”, “Čoka”, “Velika Plana”, “BIM Slavija” i dr.

LIDER MOTIVATOR

Bogatu stručnu karijeru dopunili ste čitavom decenijom konsultantskog angažmana u TP Kvin. Kako je započela ta saradnja i kako je doživljavate sada kada je zaokružena?

Dr Ćirić: Radni vek ne treba završavati odlaskom u penziju. On zavisi od biološkog stanja organizma. Poznato je da radne sposobnosti i vitalnost čoveka zavise od gena i okruženja, sredine. Rad u Kvinu bio je još jedno bogato stručno iskustvo. Pružena mi je prilika da svoje stručno znanje i iskustvo pretvorim u koristan rad jer od golog znanja nema koristi. Bilo je to pre skoro 10 godina kada me je, tadašnji a i današnji, direktor Miloš Radivojčević pozvao na konsultaciju o redovnoj nabavci proizvoda “Karneksa”. Video sam da njegova pozicija, autoritet i znanje omogućavaju da vidi više i dalje u prometu po savremenim principima i zahtevima.

Zaključio sam da moje poznavanje proizvoda i proizvođača može da doprinosi saradnji na povećanju prometa suvomesnatih proizvoda i konzervi. Odlučujući uslov početka saradnje bio je da pre nabavke Kvin mora da se upozna sa tehničko-tehnološkim i veterinarsko-sanitarnim uslovima rada proizvođača, a ne da se nabavlja samo na osnovu cenovnika i boniteta prodaje. Direktor je tada prihvatio predlog koji je u Kvinu ostao princip do danas. Da bi zdravi, higijenski ispravni i kvalitetni proizvodi stigli od proizvođača propisali smo stroga pravila u lancu distribucije. Poštuju se kod svakog prijema i otpreme robe, a vodi se i evidencija o ispunjenosti uslova i dogovora pri nabavci robe. Na dve lokacije smo izgradili savremena skladišta za suvomesnate proizvode koja su zvanično registrovana jer ispunjavaju sve veterinarsko-sanitarne uslove iz važećih propisa. Imao sam sreću i zadovoljstvo da direktor Radivojčević i završi moje angažovanje kao konsultanta Kvina.

(Milenko Ćirić i Dejan Milošević)

Koje su tačke ključne u razvoju TP Kvin na putu od klasične veleprodaje do Regionalnog centra, Nacionalnog lanca udružene trgovine Srbije?

Dr Ćirić: Period od blizu 20 godina nije mali u burnom vremenu postojanja Kvina. Sa stanovišta sektora u kojem sam učestvovao, pouzdano kažem da je pređeni period karakterističan po sledećem: beležio je rast prometa i održao se na tržištu nabavke i prodaje vitalnih roba u godinama koje niko ne bi želeo da se ponove; očuvao i obnovio kadrove; izabrao najbolju lokaciju u gradu za skladišta, veleprodaju i direkciju; enegrično se prihvatio i agresivno primenio program i time utemeljio Nacionalni lanac udružene trgovine Srbije, što je ozbiljan koncept savremene trgovine; otvaranjem maloprodajnih kapaciteta, kao pravog puta za čvrstu poziciju na tržištu, Kvin se držao devize “Uvek treba imati hrabrosti za budućnost”. I danas, sa sigurnošću tvrdim da je Kvin pouzdan partner za saradnju, ukoliko je i druga strana korektna.

Jedan od ciljeva svakog fabrikanta, distributera, uvoznika, je osvajanje krajnjeg potrošača. Kao medijator, Kvin pruža punu logistiku intenzivnim promocijama, akcijama i ostalim vidovima podrške prodaji. Vaša kompetencija dopušta i da zatražimo savet – kako pridobiti i zadržati krajnjeg potrošača?

Dr Ćirić: Kroz sve decenije za nama jedino je potrošač zadržao oslovljavanje “gospodin”. Oni su od osnivanja Kvina bili njegov krajnji cilj. Promotivne aktivnosti u cilju podrške prodaji odvijale su se u skladu sa razvojem Kvina i zahtevima tržišta. Promocije su planirane sa proizvođačima i do perfekcije realizovane. Nisu bile dozvoljene greške i propusti. Prve promocije su održavane u poznatim hotelima i u prisustvu preko stotinu kupaca. Proizvođači su bili “Karneks”, “Sim Impeks”, “Agrimes” i drugi, a izlagali su jedan dan. Vrlo brzo je dogovoreno da se promocije održavaju u izložbenom salonu veleprodaje Kvin. Ovaj vid prezentacije je odmah ukazao na prednosti, pa je dobio naziv komercijalna prezentacija, jer su izloženi proizvodi istovremeno prodavani. Smanjeni su troškovi i obezbeđen kontakt proizvođač-Kvin-trgovci.

Promocija je trajala 3-5 dana, što je omogućilo veću frekvenciju kupaca i njihovu neposrednu reakciju na kvalitet, asortiman, cene, pakovanje. Današnjim otvaranjem lanca samoposluga ukazuju se mogućnost i potreba za promotivnim akcijama na mestu prodaje. Ovom načinu promocije poslužile su i ideje eksperata marketinga. Takve prezentacije proizvoda pokazuju prednosti u odnosu na sve prethodne oblike. To je novi kvalitet jer je obezbeđena komunikacija proizvođača i potrošača, a rukovodioca samoposluge podstiče na trebovanje šireg asortimana i količina robe. Potrošači daju korisna zapažanja i sugestije i u suštini su dobronamerni jer se tiče njihovog džepa. Na osnovu rezu- ltata i efekata promocija, a da bi se privukla pažnja kupaca, potrebno je rešavati izlaganje robe. Tu su vitrine i police, na primer, a svaki proizvođač je zadovoljan ukoliko je njegova roba pozicionirana na mestima visoke frekvencije i koncentracije potrošača. Proizvođači “Zlatiborac” i “Veljković” su posle promocija u samoposlugama povećali promet nekih proizvoda i preko 50 odsto.

Centralnom bazom artikala, objedinjenom nabavkom, pridruživanjem objekata, nacionalni lanac se na domaćem tržištu nameće kao jedan od najbitnijih aktera u plasmanu robe. Vaša ocena alijanse trgovaca?

Dr Ćirić: Uvođenje nacionalnog lanca je zakasnilo, ali nikad nije kasno za dobro rešenje. Ovo potvrđuju pozitivni rezultati iz dve godine rada. Zato Kvin pristupa još agresivnijem širenju i primeni principa lanca. Prednosti na primeru Kvina su uzorni i primarni. Čvrsti ugovori sa proizvođačima jačaju i stabilizuju proizvodnju. Otvaranjem velikih samoposluga i maloprodaja za nepunih godinu dana, sa nekoliko hiljada proizvoda približili smo se potrošačima. Stabilizovano je gotovo 80 pridruženih članova sa sopstvenim radnjama. Rešeno je bolje plaćanje dobavljačima.

Brendiranjem prodavnica po standardima i grad se ulepšava, a radnje građanima postaju siguran špajz jer u njima mogu da obezbede sve – od salvete do paštete. Nacionalni lanac je ozbiljan sistem u kome mora da se vozi desnom stranom bez preticanja i gaženja pune linije! Kvin je danas zahvaljujući novim kadrovima, savremenoj organizaciji, čvrstoj radnoj disciplini u stanju da u daljem razvoju dve etape razvoja spoji u jednu. Simbolično je, znate, useljenje Kvina u kapacitete 120-godišnje tradicije “Zvezde” jer treba očekivati da i Kvin ponovi bar isti jubilej.

Kao čovek bogatog životnog iskustva i produženog radnog veka, kako ste svih ovih godina postizali sklad poslovnog i porodičnog?

Dr Ćirić: Iz dosadašnjeg razgovora mogli ste da zaključite da moj radni a time i životni put nije bio posut cvećem. Najmanje što sam imao u životu bilo je slobodno vreme i odmor. Porodica je razumela i podnosila moje radne obaveze, očekujući

sklad poslovnog i porodičnog. Nažalost, to vreme još nije došlo.

Ljudskim manirima i poslovnim umećem postizali ste da Vas okruženje prima uzornim. Jesu li i Vas vodila napred nečija dela, neke ličnosti?

Dr Ćirić: Svoje iskustvo prenosio sam nesebično, na prihvatljiv i razumljiv način mlađim saradnicima. S obzirom na nedovoljan broj stručnjaka praktičara, prema zahtevima i perspektivi industrije mesa, prihvatio sam školovanje i praktičnu obuku nekoliko generacija učenika. Tako je u “Juhoru”, a kasnije i u “Zvezdi”, obrazovano nekoliko stotina majstora koji danas vrlo uspešno rade u pogonima za preradu mesa ili u trgovini. Posebno bih ukazao na dugoročnu praksu da u fabrikama gde sam radio omogućim izvođenje dela teorijske i praktične nastave iz tehnologije mesa za studente veterinarskog i poljoprivrednog fakulteta.

Na svom primeru podsticao sam buduće kadrove na stručno usavršavanje radi bržeg i boljeg uključivanja u tokove i problematiku industrije mesa. Stalni kontakti sa generacijama stručnjaka praktičara i visokoobrazovanim kadrovima, pored ostalog formiraju mišljenje o mojim osobinama, naravi i karakteru. Moji uzori su svi veliki radnici raznih profila i oblasti rada. Nezaboravan je moj seoski učitelj, plejada profesora kroz moje dugogodišnje školovanje, uspešne starije i mlađe kolege. Na posebno mesto stavljam svog profesora Isidora Savića, jugoslovenskog i internacionalnog pionira savremene tehnologije mesa, kao naučne i stručne discipline.

Dejan Milošević

objavljeno u 37. izdanju „Naše radnje”, maja 2006.