Gde god je ostavite, foto-biorazgradiva kesa iz kompanije "Poli-Plast" Novi Sad će za najviše dve godine nestati

Novosadski "Poli-Plast", prvi u našoj zemlji, počinje proizvodnju foto-biorazgradivih kesa za otpad, koje bez emitovanja metana, pod uticajem sunčeve svetlosti, bez obzira gde su bačene ili ostavljene, nestaju za nekoliko godina. Kako za "eKapiju" objašnjava direktor kompanije Ljiljana Mirković, ova 100% razgradiva "polidal" kesa ne mora biti zakopana u zemlju da bi se razgradila, kao što je to slučaj sa ostalim kesama, tako da ne zahteva neku posebnu brigu i tretman.

- Možete je ostaviti pored kontejnera, vetar je može odneti i na drvo ili u vodu, totalno je nevažno, jer će proces razgradnje, pod uticajem sunčeve svetlosti i određen temperature, početi posle 3 meseca, a potpuno će nestati posle 2 godine. Ovo je veoma značajno, jer se velike količine otpada, naročito u rekama, jezerima, morima i okeanima ne mogu sakupiti, a kamoli zakopati. Inače, krajnji produkti njene razgradnje su isti kao i kod drugih kesa, dakle, ugljen-dioksid, biomasa i voda, s tim, da one ne emituje metan, što nije slučaj sa razgradnjom kesa koje su takođe razgradive, ali se prave na bazi skroba, hidro-biorazgradive plastike, papira i sl.

Kako objašnjava Ljiljana Mirković, "polidal" kesa, za razliku od drugih komercijalnih kesa, u svom sastavu ima sistem aditiva, koje "Poli-Plast" uvozi iz inostranstva, ali je ime dobavljača u ovom trentku ostala mala tajna. Naša sagovornica naglašava da je ispitivanjima, koje je sproveo Tehnološki fakultet u Novom Sadu, dokazano da nema povećanja "migracije" toksičnih materija ni teških metala.

- Polietilen je i dalje osnova za pravljenje kesa, samo je obogaćen ovim sistemom adativa. U njih je čak moguće pakovati i hranu, jer je dokazano da ne postoje "migracije" štetnih materija iz ambalaže u namirnice – naglašava Ljiljana Mirković i dodaje da ove kese, ipak, nisu izum njene firme i da se već uveliko koriste u Americi i zemljama Evropske unije.

Osim što je oslobođena prisustva genetski modifikovanih sastojaka, ova kesa, prema rečima Ljiljane Mirković, manje je propusna i na vlagu, pa je stoga pogodna za vlažan otpad, a ima i niz drugih prednosti u osnosu na papirnu ambalažu, kao i na kese pravljene na bazi jute, pamuka ili skroba.

- Proizvodnja "polidal" kesa je, primera radi, znatno jeftinija u odnosu na kese na bazi skroba i za nju je potrebno manje sirovina i energije pri proizvodnji. U procesu razgradnje "polidal" kesa ne emituje metan, koji je 23 puta snažniji gas od ugljen-dioksida i stvara efekat staklene bašte. Za proizvodnju papirnih kesa, opet primera radi, potrebno je 300% više energije nego za proizvodnju "polidal" kesa. A papirne kese, gledajući samo namenu, nikad ne mogu da zamene plastične kese, a da i ne pominjem da se teže razgrađuju od "polidal" kesa – navodi Mirkovićeva samo deo svih prednosti koje sa sobom nosi kako proizvodnja, tako i korišćenje foto-biorazgradivih kesa.

Inače, "Poli-Plast" se već 15 godina bavi proizvodnjom polietilenskih i štampanih kesa, a ovih dana će proizvodni program biti proširen. Trenutno, firma ima 17 zaposlenih, ali se Ljiljana Mirković nada će interesovanje tržišta za foto-biorazgradive kese, koje se u SAD i EU svakodnevno koriste u svakom domaćinstvu, otvoriti još radnih mesta.