Kako uspešno sprovesti digitalizaciju države?
Izvor: eKapija
Ponedeljak, 02.04.2018.
12:45
Komentari
Ilustracija (Foto: Sergey Nivens/shutterstock.com)
Istraživanja kompanije McKinsey i svetsko iskustvo u vezi sa digitalnim transformacijama u javnom sektoru ukazuju na to da postoji pet glavnih zadataka koje bi nacionalne vlade trebalo da izvrše u cilju lakšeg pokretanja i prihvatanja digitalnih javnih usluga. Analiza kompanije McKinsey u deset evropskih zemalja pokazuje da kada nacionalne vlade obave ove zadatke, i to valjano, te zemlje mogu da ostvare visok stepen usvajanja digitalnih javnih usluga.
Zadatak 1: Definisanje jasne digitalne strategije i ciljeva
Vlade mogu da ostvare tri glavne prednosti od digitalizacije: poboljšana iskustva korisnika (u ovom slučaju su to građani), višu produktivnost i efikasnost, i bolje ishode politika. Stoga je za nacionalne vlade korisno da upoznaju državne organe sa krovnom digitalnom strategijom i prioritetima za različite vremenske okvire. Na ovaj način one mogu da pomognu da se obezbedi da aktivnosti državnih organa budu fokusirane i koordinisane. Danska vlada je, na primer, donela stratešku odluku da na internet prenese što je više moguće postojećih javnih usluga. Nakon što je taj inicijalni cilj ostvaren, danski javni sektor okrenuo je svoju pažnju ka novim prioritetima kao što su redefinisanje iskustva građana i sl.
Zadatak 2: Obezbeđivanje zajedničkih IT platformi
Usled velikih troškova i složenosti posla, nepraktično je da državni organi sami razvijaju neophodnu tehnologiju i upravljačku infrastrukturu. Nacionalne vlade mogu umesto toga da pomognu da se uspostave zajedničke IT platforme koje svi državni organi mogu da koriste. Kompanija McKinsey posebno važnim smatra obezbeđivanje sledeće tri aplikacije: elektronsko upravljanje identitetom, lak pristup digitalnim uslugama za građane i nesmetana razmena podataka između državnih organa.
Zadatak 3: Definisanje tehničkih standarda
Nacionalne vlade su obično najveći korisnici informacionih tehnologija, ali su njihovi sistemi, po pravilu, rasuti na bezbroj državnih organa. Stoga bi nacionalne vlade mogle da igraju centralnu ulogu u obezbeđivanju interoperabilnosti, odnosno identifikovanju i upravljanju odnosima između različitih IT sistema i definisanju principa i smernica u pogledu načina na koji se sistemi razvijaju. Vlada Finske je, na primer, uspostavila nacionalnu funkciju arhitekture preduzeća kroz Zakon o institucijama iz javnog sektora iz 2011. godine, koje sa svojim formalnim hijerarhijama i birokratskim kulturama često imaju poteškoće u sprovođenju ovih novih načina rada. Nacionalne vlade mogu da pomognu da se ovaj problem ublaži distribuiranjem standardnih pristupa za agilnu implementaciju u uslovima javnog sektora. Vlada Velike Britanije, tako, na svom veb sajtu objavljuje opširne smernice koje se tiču ovih agilnih metodologija.
Zadatak 4: Olakšavanje promena kroz zakone
(Foto: everything possible/shutterstock.com)
Zadatak 5: Inkubacija pilot projekata i razvoj ključnih veština
Najbolji digitalni radnici često zaobilaze poslove u javnom sektoru zbog relativno niskih zarada, rigidnih karijernih putanja i birokratskih radnih kultura. Kao posledica toga, državni organi često prvenstveno zavise od eksternih pružaoca usluga, jer su njihove interne sposobnosti i dalje na niskom nivou. Nacionalne vlade mogu da ublaže ovu situaciju pomaganjem u inkubaciji digitalnih inicijativa u pilot fazi, pri čemu se razvijaju ključne veštine. Podržavanje stvaranja i upravljanja digitalnim javnim uslugama je poduhvat koji predstavlja politički izazov. On zahteva intenzivnu koordinaciju i komunikaciju između brojnih interesnih strana širom javnog sektora, kao i značajne resurse neophodne za izgradnju zajedničke IT infrastrukture. Efekti ulaganja države u ovaj segment su često vidljivi tek nakon nekoliko godina, usled čega se političari na vlasti nelako odlučuju na ovakve korake.
Istraživanje kompanije McKinsey pokazalo je da su zemlje sa najvišim nivoima usvajanja digitalnih javnih usluga formirale centralne jedinice za digitalizaciju sa značajnim brojem zaposlenih i resursima, kako bi realizovale pet pomenutih zadataka. Jedinice za digitalizaciju bi trebalo da imaju stabilan mandat koji traje i nakon eventualne promene vladajuće garniture. Možda ključni element u izgradnji kulture inovativnosti je da rukovodioci u jedinicama za digitalizaciju direktno odgovaraju ministru koji je javno posvećen digitalizaciji države.
Neće sve vlade smatrati da je ovo pitanje podjednako hitno sa političke tačke gledišta. Ali jedno je jasno: one više ne mogu da budu u zaostatku u pogledu digitalizacije, a da zbog toga ne snose posledice. Građani su se vremenom navikli da očekuju vrhunske digitalne usluge od privatnih preduzeća. Ukoliko ne dobiju istu vrstu korisničkog iskustva od države, njihova ukupna podrška javnim institucijama će se možda smanjiti. S druge strane, preduzeća koja se suočavaju sa većim administrativnim opterećenjem zbog zastarelih "analognih" državnih usluga možda će percipirati zemlje koje zaostaju u digitalizaciji kao manje atraktivna mesta za poslovanje. Imajući sve navedeno u vidu, uloga nacionalnih vlada u promovisanju digitalizacije je jasna, a utvrđeno je i da postoji potencijal za njihov uticaj. Sada je vreme da se to i realizuje, navode iz McKinseya.
Firme:
McKinsey Srbija
Tagovi:
Mekinsi
digitalizacija javne uprave
digitalizacija državne uprave
digitalne usluge
digitalne javne usluge
digitalizacija javnih usluga
digitalna transformacija u javnom sektoru
javni sektor
elektronsko upravljanje identitetom
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.