Azijske kompanije sve više ulažu u Srbiju - Proizvode se kablovi, traktori, hrana, grade vetroparkovi...

U Srbiji uveliko posluju kompanije iz Azije, a prema poslednjim podacima ukupne strane direktne investicije iz zemalja Azije iznosile su 342,1 mil EUR. Strateški položaj naše zemlje, brojni trgovinski sporazumi, ali i subvencije po zaposlenom, glavni su razlozi zašto se opredeljuju za ovaj deo Balkana.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, od 2,41 mlrd EUR stranih direktnih investicija u 2017. one iz Azije iznosile su 342,1 mil EUR.

Prednjače ulaganja iz Ujedinjenih Arapskih Emirata - 140,9 mil EUR, sledi Kina (103,4 miliona) a ima i investicija iz Izraela - 5,8 mil EUR, Jordana - 1,9 miliona, Libana 0,5 miliona, Hong Konga - 34,6 miliona, Kazahstana 0,6 miliona, Koreje - 23,9 mil EUR, kao i Tajvana (Kineske provincije) 39,3 miliona, Tajlanda i Turkmenistana po 0,1 mil EUR...

Bez obzira na teritorijalnu udaljenost od nas, a ona se meri na hiljade i hiljade kilometara, u Srbiji su oni našli interes.

To je slučaj sa nepalskim milijarderom Binod Čodrijem koji je prošle godine uložio 9 mil EUR u fabriku nudli i drugih polugotovih jela od testenine u Rumi, a koja se uveliko izvoze. Proizvodnja je počela u septembru, a angažovano je 130 radnika. Plan je da do kraja 2020 ih bude 406, dok bi kasnije bilo zaposleno još oko 800 radnika.

Saznajemo i da je Binod Čodri, koji je vlasnik i predsednik CG Corp, inače milijarder sa Forbes liste i prvi nepalski milijarder, oduševljen Srbijom, toliko da poziva svoje zemljake da investiraju u Srbiju.

- Međutim, mnogi u Indiji još uvek mešaju Srbiju sa Sibirom. Ono što uviđam je potreba za puno više promocije Srbije. Najbolji portparol srpskih investicija biće oni koji su uložili novac u biznis kod vas kao što je slučaj sa nama i TAFE, kupcem IMT-a - ističe Čodri.

Na pitanje zašto baš Srbija, i otkud Balkan, stiže odgovor - geostrateški položaj, jer je iz Srbije ostatak Evrope gde plasiraju nudle blizu. Odavde izvoze u SAD, Kanadu, Emirate. Tražili su i da država u kojoj posluju ima poljoprivredno zemljište, jer se 90 odsto sirovina koje se koriste je sa domaćeg područja. I to su dobili kod nas.

Inače, CG Corp Global konglomerat je od 122 kompanije i 76 brendova na globalnom tržištu, bave se prehrambenom industrijom, cementom, bankarstvom, tehnikom, imaju hidroelektranu, hotelijerstvom (imaju luksuzne hotele na Baliju, Maldivima, Šri Lanci), infrastrukturom, obrazovanjem...

A za 17 godina, izraelski investitori u Srbiju uložili su milijardu evra. Trenutno postoji povećano interesovanje za investiranje u oblast takozvanih "čistih tehnologija", obnovljivih izvora energije i prečišćavanja otpadnih voda i u oblast agro-tehnologije.

Jedna od poslednjih investicija bilo je ugovor izraelske kompanije u vetropark Kovačica, gde je predviđeno ulaganje od oko 200 mil EUR.

Snaga jugoistočnih vetrova na prostorima Banata biće iskorišćena izgradnjom vetroparka u ataru opštine Kovačica, a koji će po najavama vlasnika projekta Enlight Renewable Energies, izraelske kompanije koja se bavi izgradnjom postrojenja za obnovljivu energiju, početi da radi ove godine na prostoru upravo ove južnobanatske opštine.

U obnovljive izvore energije ulažu i kompanije iz Abu Dabija. U Čibuku 1 gde takođe niče vetropark sastavni je deo Vetroelektrana Balkana, u vlasništvu su Tesla Winda, mešovitog preduzeća koje su osnovale kompanija Masdar za obnovljivu energiju iz Abu Dabija, koji je već u Evropi sagradio četiri vetroparka, i Čibuk Wind Holding, podružnica građevinske firme za vetro energiju Continental Wind Partners u SAD.

Koliko su stranci zadovoljni saradnjom koju uspostave u Srbiji najbolje svedoči najava ambasadora Južne Koreje Ju Deđonga čija ambasada planira da objavi priručnik na korejskom jeziku o poslovnom okruženju i podsticajima Srbije i da ga distribuira korejskim kompanijama.

Ono što je za očekivati je da južnokorejska kompanija Essex otpočne gradnju fabrike emajliranih bakarnih žica za elektroindustriju i ugradnju u računare u Zrenjaninu, vrednu 30 mil EUR, u kojoj će zaposlenje naći oko 200 radnika.

Kada je prodat IMT, mnogi u Srbiji su prvi put čuli za indijsku kompaniju TAFE, koja je tom kupovinom postala vlasnik građevinskih objekata, kao i prava na žig i opremu IMT, a za šta su izdvojili 560.000 EUR. Zemljište nije bilo predmet prodaje a ono ostaje u vlasništvu države.

Plan je da otvore 800 radnih mesta i da proizvode 5.000 traktora godišnje. Prvi traktor, pod imenom IMT, mogao da bude proizveden za godinu dana. TAFE koristi tehnologiju ferguson, koju ima i IMT, još od 1957. godine.

TAFE, koji je stari partner IMT-a, ima fabrike u Indiji, Kini i Turskoj, zapošljava 12.000 ljudi i ima godišnji promet od 2,5 mlrd USD. Do sada je ta grupacija u Srbiji godišnje prodavala 300 do 400 traktora.

Interesantno je da je Kamal Ahuđa, zamenik direktora kompanije TAFE zadužen za evropsko tržište, rođen u Beogradu. Iako je sa 10 godina otišao u Indiju, srpski jezik priča perfektno, i to sa beogradskim akcentom, a njegova majka je Srpkinja. Otac Indijac Ved Ahuđa ima 86. godina i dalje radi, član je uprave u TAFE i direktor za evropsko tržište.

A zašto je investitorima iz Azije zanimljiva baš Srbija? Više je razloga za to.

- Ovo je period kada je sve na zemaljskoj kugli dostupno. Za razliku od ranije, kada su investitori dolazili iz zapadnog sveta, sada sve više investitora ima sa Dalekog istoka, jer su to zemlje koje posldnjih decenija prednjače u razvoju. Očigledno je da je nekim od tih država interesantna Evropa i Srbija kao kandidat za članstvo u EU, kao zemlja koja ima posebne sporazume sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom i izdašne subvencije po zaposlenomje. U ekonomskom smislu Srbija je primaljiva za ulaga nje - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.