Petra i divna u čačanskim šljivicima - Institut za voćarstvo predstavio dve nove sorte
Komentari
(Ilustracija) Ionako brojna porodica šljiva stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku dobila je ovih dana dve prinove - divnu i petru. Autori prve jesu Dobrivoje Ogašanović, Darko Jevremović i Ivana Glišić, drugu su stvorili Dobrivoje Ogašanović, Nebojša Milošević i Milena Đorđević.
Sazrevaju u drugoj desetodnevici septembra, veoma su otporne na bolesti koje priroda nameće danas. Očekuje se da Ministarstvo poljoprivrede u Čačak dostavi rešenje Komisije za priznavanje sorti, za novajlije.
Prosečna masa divninog ploda je 24,03 grama, rano stupa u fazu pune rodnosti, redovno i obilno rađa, sadrži 12,45% ukupnih šećera. Slično je s petrom, samo što njen plod teži 26,20 grama, uz 12,95% šećera.
Prva je nastala ukrštanjem sorti stenli i čačanska rana, druga od stenlija i opala.
Naučnici iz ove čačanske kuće, osnovane 1946. godine, dosad su stvorili ukupno 43 voćne sorte, od kojih 17 šljiva. Pre ove dve nove, ovde su rođene i odgajene čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, jelica, valerija, valjevka, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava i zlatka i nada.
– U postupku priznavanja trenutno su po jedan hibrid šljive i breskve pa ćemo uskoro, verujem, imati 45 sorti u svom autorskom paketu. Prethodne i ove godine, inače, prihvatili smo se posla i završili šest projekata Ministarstva poljoprivrede. Posebno bih izdvojio klonsku selekciju i sertifikaciju maline s ciljem proizvodnje kulturom tkiva za sorte vilamet i miker – kaže Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Ustanova danas ima 52 radnika, 140 hektara voćnjaka u Čačku, Ljubiću, Grabu, Donjoj Trepči i Preljini.
Inače, od početka pa do priznavanja nove sorte prođe i po četvrt veka.
Naučni rad počinje time što se vrši oprašivanje roditeljske kombinacije, takozvana hibridizacija. U polju se opraši majka biljka, uz prethodnu odluku kakva se sorta želi, u pogledu vremena zrenja, sadržaja šećera, otpornosti na bolesti, pogodnosti za preradu. To su ciljevi oplemenjivanja.
Zatim iz oprašivanja nastaju hibridni plodovi koji se seju u saksije u stakleniku da bi se, za godinu ili dve, proizveli hibridni sejanci. Sejanci idu u polje gde se sade u gušćem sklopu i potrebno je da prođe nekoliko vegetacija, najčešće od pet do osam godina, zavisno od klime. U tom gustišu i moru hibrida uočava se koji zaslužuje da možda postane nova sorta.
Pošto se obavi ta selekcija, onda se uzima kalem grančica s hibridnih sejanaca i proizvode se sadnice, potrebna je godina ili dve da se one umnože. Tada se zasniva zasad koji omogućuje da se u različitim uslovima ispolji biološki potencijal hibrida, koji se tu prati sedam-osam godina u rodu. Zatim stručnjaci Instituta procenjuju vrednost i odlučuju da li na osnovu kvaliteta ploda, oblika krošnje, rodnosti i drugih brojnih parametara, zavređuje da bude prijavljen za priznavanje.
Tada se, tek, prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede gde postoji Komisija za priznavanje sorti. Zasnivaju se novi ogledi na dva lokaliteta i potrebno je sačekati da u njima hibrid prorodi.
Inače, svi eksperimentalni zasadi za priznavanje podižu se tako što se pored hibrida kandidata sadi i sorta standard koja ima isto vreme zrenja. Komisija ga prati dve ili tri vegetacije u rodu i procenjuje da li je i u kojim odlikama bolji od sorte standard, pa donosi nezavisnu odluku da prijavljeni hibrid postane nova sorta.
U Srbiji danas raste 42 miliona stabala šljiva, od kojih su 40% stvorene u čačanskoj laboratoriji i okolnim poljima. Institut svoje sorte plasira širom našeg kontinenta pa je prodao licencna prava za umnožavanje kupine, sorte čačanska bestrna, u Republici Češkoj i Engleskoj preko engleske firme Meiosis limited, i zaštitio svoju sortu šljive pozna plava na teritoriji EU u narednih 30 godina, uz sklapanje ugovora s nemačkim rasadnikom Ganter markenbaumschule za zastupanje i zaštitu licencnih prava u EU.
Sazrevaju u drugoj desetodnevici septembra, veoma su otporne na bolesti koje priroda nameće danas. Očekuje se da Ministarstvo poljoprivrede u Čačak dostavi rešenje Komisije za priznavanje sorti, za novajlije.
Prosečna masa divninog ploda je 24,03 grama, rano stupa u fazu pune rodnosti, redovno i obilno rađa, sadrži 12,45% ukupnih šećera. Slično je s petrom, samo što njen plod teži 26,20 grama, uz 12,95% šećera.
Prva je nastala ukrštanjem sorti stenli i čačanska rana, druga od stenlija i opala.
Naučnici iz ove čačanske kuće, osnovane 1946. godine, dosad su stvorili ukupno 43 voćne sorte, od kojih 17 šljiva. Pre ove dve nove, ovde su rođene i odgajene čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, jelica, valerija, valjevka, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava i zlatka i nada.
– U postupku priznavanja trenutno su po jedan hibrid šljive i breskve pa ćemo uskoro, verujem, imati 45 sorti u svom autorskom paketu. Prethodne i ove godine, inače, prihvatili smo se posla i završili šest projekata Ministarstva poljoprivrede. Posebno bih izdvojio klonsku selekciju i sertifikaciju maline s ciljem proizvodnje kulturom tkiva za sorte vilamet i miker – kaže Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Ustanova danas ima 52 radnika, 140 hektara voćnjaka u Čačku, Ljubiću, Grabu, Donjoj Trepči i Preljini.
Inače, od početka pa do priznavanja nove sorte prođe i po četvrt veka.
Naučni rad počinje time što se vrši oprašivanje roditeljske kombinacije, takozvana hibridizacija. U polju se opraši majka biljka, uz prethodnu odluku kakva se sorta želi, u pogledu vremena zrenja, sadržaja šećera, otpornosti na bolesti, pogodnosti za preradu. To su ciljevi oplemenjivanja.
Zatim iz oprašivanja nastaju hibridni plodovi koji se seju u saksije u stakleniku da bi se, za godinu ili dve, proizveli hibridni sejanci. Sejanci idu u polje gde se sade u gušćem sklopu i potrebno je da prođe nekoliko vegetacija, najčešće od pet do osam godina, zavisno od klime. U tom gustišu i moru hibrida uočava se koji zaslužuje da možda postane nova sorta.
(Foto: Shutterstock.com / Valentyn Volkov)
Tada se, tek, prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede gde postoji Komisija za priznavanje sorti. Zasnivaju se novi ogledi na dva lokaliteta i potrebno je sačekati da u njima hibrid prorodi.
Inače, svi eksperimentalni zasadi za priznavanje podižu se tako što se pored hibrida kandidata sadi i sorta standard koja ima isto vreme zrenja. Komisija ga prati dve ili tri vegetacije u rodu i procenjuje da li je i u kojim odlikama bolji od sorte standard, pa donosi nezavisnu odluku da prijavljeni hibrid postane nova sorta.
U Srbiji danas raste 42 miliona stabala šljiva, od kojih su 40% stvorene u čačanskoj laboratoriji i okolnim poljima. Institut svoje sorte plasira širom našeg kontinenta pa je prodao licencna prava za umnožavanje kupine, sorte čačanska bestrna, u Republici Češkoj i Engleskoj preko engleske firme Meiosis limited, i zaštitio svoju sortu šljive pozna plava na teritoriji EU u narednih 30 godina, uz sklapanje ugovora s nemačkim rasadnikom Ganter markenbaumschule za zastupanje i zaštitu licencnih prava u EU.
Firme:
Institut za voćarstvo Čačak
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Tagovi:
Komisija za priznavanje sorti
šljiva
šljive
sorta šljiva divna
sorta šljiva petra
Dobrivoje Ogašanović
Darko Jevremović
Ivana Glišić
Nebojša Milošević
Milena Đorđević
sorta šljiva stenli
sorta šljiva čačanska rana
sorta šljiva opal
sorta šljiva čačanska najbolja
sorta šljiva čačanska lepotica
sorta šljiva čačanska rodna
sorta šljiva čačanski šećer
sorta šljiva jelica
sorta šljiva valerija
sorta šljiva valjevka
sorta šljiva mildora
sorta šljiva timočanka
sorta šljiva boranka
sorta šljiva krina
sorta šljiva pozna plava
sorta šljiva zlatka
sorta šljiva nada
hibrid šljive
hibrid breskve
breskve
breskva
maline
sorta maline vilamet
sorta maline miker
Milan Lukić
voćnjaka u Čačku
voćnjaka u Ljubiću
voćnjaka u Grabu
voćnjaka u Donjoj Trepči
voćnjaka u Preljini
Ljubić
Grab
Donja Trepča
Preljina
hibridizacija
hibridne sorte voća
hibridni sejanci
sejanci
kalem
kalemljenje
kupine
kupina
sorta kupine čačanska bestrna
Meiosis limited
Ganter markenbaumschule
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.