(Ekonomist) Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca - Fiat je samo šlag na našoj torti

(Veroljub Stevanović)

Kragujevac, koji je odnedavno postao jedno od najvećih gradilišta u zemlji, do samo pre nekoliko godina nazivan je, ne bez razloga, dolinom gladi.

U samo jednom jedinom danu 2001. godine bez posla je ostalo više od 15.000 radnika Zastave. U to vreme na ulici se, ne svojom voljom, našlo i nekoliko hiljada zaposlenih u desetak preduzeća koja su otišla u stečaj ili likvidaciju.

Od doline gladi Kragujevac je za nekoliko godina postao grad budućnosti, koji je privukao velike strane investicije, grad koji se ubrzano razvija i koji će, prema rečima gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, za koju godinu postati najpoželjnije mesto za život. U njemu je danas, dodaje Stevanović, sve više malih i srednjih preduzetnika, ali i velikih kompanija.

„Za Čačak smo tri Njujorka“, kaže Stevanović, poredeći Kragujevac sa doskora etalonom za preduzetništvo u Srbiji.

Kragujevac je došao u žižu javnosti odmah nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju prvo države, a potom i lokalne samouprave sa Fijatom. Stevanović period od 2000. u razvoju Kragujevca deli na eru pre dolaska Fijata i eru posle dolaska italijanske kompanije.

„Ovo što sada vidite u Kragujevcu, čija je priča drugačija u odnosu na druge gradove, predstavlja eru pre dolaska Fijata. To je plod politike koju smo usvojili pre četiri godine i dosledno je sprovodili. Sve je to rađeno sa ciljem da dođe Fijat ili neki drugi veliki proizvođač automobila“, kaže Stevanović.

U čemu se ogleda ta politika?

Veroljub Stevanović: Smanjili smo cenu uređenja građevinskog zemljišta tri puta. Vezali smo je za striktnu cenu u bodovima po zonama. To je dovelo do toga da se mnogo više gradilo, a gradski budžet, umesto da se tanji, sve više se punio. Tako smo otvorili tržište koje je reagovalo na taj način što je cena građevinskog zemljišta desetostruko porasla. Sa druge strane, onima koji proizvode i žele da rade po principu greenfeld investicija ponudili smo potpuno uređen hektar zemljišta za samo 10.000 evra uz obavezu da zaposle određeni broj radnika. Treba imati u vidu i činjenicu da je Kragujevca grad koji, zahvaljujući tradiciji, ima najkvalitetniju i najobrazovaniju industrijsku radnu snagu.

Sve to je doprinelo da je situacija u gradu počela da se menja nabolje.

Da li je takva politika dovela do privlačenja investicija?

V. Stevanović: Iz republičkog Fonda za razvoj Kragujevac je zahvaljujući dobrim projektima uspeo da za razvoj malih preduzeća dobije više od polovine sredstava u odnosu na sve druge u Srbiji. U Kragujevcu je počeo da se razvija porodični biznis. Ljudi su počeli da se udružuju, počeli da stvaraju male firme i razvijaju biznis. To se već u dobroj meri razvilo i zaživelo. Pored razvoja industrije, nismo zanemarili ni selo i razvoj poljoprivrede u koju grad dosta ulaže. Praktično jedino mi u Kragujevcu imamo gradski agrarni budžet. Za ovu godinu on iznosi 110 miliona dinara, ali će posle prvog rebalansa biti zapravo 130 miliona.

(lokacija Stara radnička kolonija)

Govorili ste o vremenu pre dolaska Fijata. Kakva je sada situacija?

V. Stevanović: Situacija se dolaskom italijanskog automobilskog giganta dosta poboljšava. To se vidi i po ceni stanova, koje su sada neuporedivo više nego pre četiri godine. Cena stana u Staroj radničkoj koloniji ide čak i do 2.000 evra po kvadratu. To je pre četiri godine bilo nezamislivo. Stan u Kragujevcu je sada gotovo nemoguće kupiti. Možete da ga kupite kada je još u temelju. Tražnja stanova je tolika da procenjujem da Kragujevcu ovoga trenutka nedostaje oko 10.000 stanova.

Vlada Srbije će u naredne tri godine uložiti u infrastrukturu 300, a grad 100 miliona evra, ali tome treba dodati i ono šta će Fijat da uradi u samoj fabrici.

Koliko tako velike investicije stvaraju šansu za firme iz Srbije i koliko će biti posla za njih?

V.Stevanović: Fijat ima svoje kooperante koji će doći ili već dolaze. Svi ostali, koji žele da proizvode za Fijat i prvu ugradnju, bilo da su iz zemlje ili inostranstva, konkurisaće kvalitetom, rokovima, cenama. Meni je najbitnije što će taj koji se kvalifikuje i dođe ovde, bez obzira na to da li je iz zemlje ili inostranstva, zaposliti našu radnu snagu.

U fabrici će biti izmeštene mašine i oprema koja neće biti potrebna Fijatu, a posle toga će uslediti i potpuna rekonstrukcija čitave fabrike. Mnogo toga neće moći da urade radnici Fabrike automobila i kragujevačka preduzeća, pa će i tu biti posla za firme iz drugih delova Srbije. Na Kormanskom polju će se graditi još najmanje dve nove fabrike i - eto nove šanse.

To se odnosi na Fijat, a da li se domaćin firmama otvara šansa kada se radi o investicijama u infrastrukturu?

V. Stevanović: Radove na infrastrukturi isključivo rade firme iz Srbije. Dobar deo posla rade ili će raditi kragujevačka preduzeća, ali će svakako biti potrebno i angažovanje kompanija i iz drugih gradova. Pored autoputa i povezivanja sa Koridrom 10, gradiće se i severna obilaznica. Na južnoj obilaznici, koja će biti finansirana iz sredstava NIP-a, mora da se prokopa tunel, a gradiće se i mnoge druge saobraćajnice.

Sve to otvara poslove za projektante i izvođače radova. Predstoji nam i potpuna rekonstrukcija železnice, koju treba izmestiti iz grada. Nama je upravo ova železnica najveći problem, jer prolazi kroz centar grada, zbog čega skoro trećina grada preko pruge nema nijedan pravi sportski objekat, nijednu veletrgovinu. Oni su na samo 500 metara od centra, a kao da su 500 kilometara.

Pored toga, Fijat traži direktan priključak na gas, potpunu rekonstrukciju električnih instalacija i takođe direktan priključak.

(detalj sa autoputa Kragujevac-Batočina)

Zavisi li Kragujevac isključivo od Fijata?

V. Stevanović: Ne. Dolazak Fijata je kao šlag na torti. Kragujevac će dobijanjem strateškog partnera za četiri godine postati najrazvijeniji grad u Srbiji. Mi sada imamo budžet koji je veći od niškog, a pre četiri godine bio je tri puta manji. Bio je četiri i više puta manji od novosadskog, a sada je nekih tridesetak odsto manji.

Izgradnjom Petrovačke magistrale otvaramo industrijsku zonu od 50 hektara, a imamo jednu od oko 30 hektara na Deninom brdu za mala i srednja preduzeća.

Što se izgradnje stanova tiče, imamo ovde firmu Global, koji počinje radove na tri lokacije u gradu, a tu je i Nelt, koji će graditi stanove preko puta Plaza centra i mislim da će oni veoma brzo planuti, jer će to biti najatraktivnija lokacija za stanovanje.

Može li svetska finansijska kriza da utiče na tu vašu projekciju?

V. Stevanović: Mislim da ne. Ona će se osetiti, ali će se pre osetiti u delu gradnje, u delu nekretnina i neće dugo da traje. Kriza se najdrastičnije oseća u razvijenim zemljama, a nama može da pruži dodatnu šansu, zbog jevtine, kvalitetne i stručne radne snage, ali i carinskih odnosa sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom. Kada ovo govorim, pre svega mislim na proizvodnju. Najvažnije da se zbog krize nije smanjilo interesovanje investitora da ulažu u Kragujevac. Kada je građevina u pitanju, postoje zahtevi da se stvari malo odlože, da se uzme tajm aut.

Ipak, bilo je i najava otpuštanja. Iz regionalne privredne komore su, na primer, objavili da bi oko 25.000 ljudi moglo da ostane bez posla?

V. Stevanović: Ne bih tako lako prognozirao da će u Kragujevcu biti velikih otpuštanja ili masovnih zapošljavanja. Te procene su rečene „odoka“. Jer, ako građevinske firme budu radile kao što je planirano, samo u njima će se zaposliti ogroman broj ljudi. Nije se smanjilo interesovanje investitora zbog krize. Postoji zahtev za kratkotrajnu „pauzu“ kad je u pitanju stanogradnja, ali mislim da će sledeće godine da se i ti poslovi intenziviraju.

Ne kažem da će to biti samo Kragujevčani, niti mislim da će sve poslove moći da rade samo kragujevačke firme. Na primer, zgradu Plaza radi firma Caričin grad iz Beograda.

Još nemamo rešeno pitanje imovine. Kad počnu da se primenjuju novi propisi o imovini lokalnih samouprava situacija će biti mnogo drugačija. Na primer, investitoru nećemo morati da naplatimo uređenje zemljišta u novcu, nego u kvadratima izgrađenog objekta. Opština stanove kasnije može da preproda.

Postoji i problem sa vojskom. Kragujevac ima kasarnu u centru. Devet i po hektara fantastične lokacije za sada moramo da obilazimo. Zamislili smo da na tom mestu napravimo modernu biblioteku, kakve neće biti u Srbiji, i jednu ustanovu za obrazovanje, zatim pozorište i veliku garažu. Postoji, takođe, pored severne obilaznice oko Kragujevca nekoliko stotina hektara zemljišta koje pripada vojnoj kasarni gde bi mogla da bude napravljena velika industrijska zona.

Koliko stanova je potrebno Kragujevcu?

V. Stevanović: Desetak hiljada.

Kako ste planirali budžet za sledeću godinu? Da li će on biti dovoljan da ostvarite sve što je ranije planirano?

V. Stevanović: Nešto manje od osam milijardi dinara. Manje od 15 odsto od toga biće novac iz republičkog budžeta. Ako taj budžet bude ostvaren, biće dovoljno novca za sve planirane projekte. Već sada u Kragujevcu imamo velike trgovinske kuće koje investiraju kod nas, kao što su Plaza, Supernova, Merkator, Metro...

Sve ovo ne bismo mogli da uradimo bez dobre saradnje koju smo imali kako sa prvom Koštuničinom vladom, tako i sa prethodnom i sadašnjom. Ne radi se ni o kakvoj protekciji, nego o tome da mi imamo projekte i da smo spremni da po tom osnovu konkurišemo za novac. Ako, recimo u Ministarstvu sporta kažu da hoće da grade stotinu terena po Srbiji, Kragujevac će istog trenutka konkurisati za deset. I to je prednost koju mi imamo.

Postoje investitori koji su spremni da ulažu u minicipalne obveznice. Novim propisima o imovini lokalnih samouprava opštine i gradovi će moći da se zadužuju na taj način. Planira li Kragujevac izdavanje obveznica?

V. Stevanović: Obveznice mogu da budu atraktivne, ali, kao i sa svakim zaduženjem, moramo da budemo oprezni. Dugovi grada će u odnosu na budžet za narednu godinu da budu oko 20 odsto, što znači da imamo mogućnosti za nova zaduživanja. U sledećoj godini, ipak, nemamo nameru da se zadužujemo. Sigurno ćemo dogodine imati više investicija nego ove godine, pri čemu ne mislim na investicije koje finansira Republika. Izgradićemo, na primer, najmanje dva nova obdaništa.

Planirate li da smanjujete administraciju?

V. Stevanović: U administraciji radi mnogo ljudi. Najiskrenije, od oko šeststo ljudi, koliko danas radi, voleo bih da njih 400 odmah ode kući, a da zaposlim 200 novih, mladih. Taj problem u Srbiji je velik. Najizraženiji je u vrhu države. To treba rešiti na dva načina. Jedan je zamena jednog broja radnika novim, a drugi je novi sistem nagrađivanja, koji predviđa dobre stimulacije za kvalitetne radnike. Stariji činovnici, uz izuzetke, začaureni su, ne poštuju stranke i stvaraju velike probleme. Oni su razlog kašnjenja i drugih propusta. Kad od početka mladi ljudi počnu da rade kako treba, kvalitet ostaje za stalno. To mora da se reši u ovom mandatu.

Dosad nije moglo da se učini, jer su nam zakoni takvi da bi svi radnici koje bih otpustio bili vraćeni na posao. Planiram da napravim sistem ocenjivanja sa pozitivnim i negativnim ocenama. Onda ćemo imati argumente da se oslobodimo nekvalitetnih kadrova. Moramo da se dovijamo, jer nam zakon ne dozvoljava da drugačije rešavamo te probleme. Takođe, mislim da će biti dovoljno nekoliko takvih primera da i ostali počnu drugačije da rade. Dakle, ima viška i ima nekvaliteta.

napomena : fotografije iz eKapija foto dokumentacije

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs

Grad Kragujevac

Zastava auto Kragujevac

Zastava automobili a.d. Kragujevac

ZASTAVA INŽENJERING KRAGUJEVAC

FIAT Torino Italia

FCA Srbija Kragujevac

JP Urbanizam Kragujevac

JP Preduzeće za izgradnju grada Kragujevca

Privredna komora Srbije- RPK Kragujevac

Fond za razvoj Republike Srbije Niš

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo privrede Republike Srbije

Ministarstvo privrede Republike Srbije

JP Srbijagas Novi Sad

Železnice Srbije a.d. Beograd

GLOBAL FINANCE INTERNATIONAL LIMITED

Nelt Co d.o.o Beograd

Caričin grad Beograd

Multicon inženjering d.o.o. Beograd

Plaza Centers Management d.o.o. Beograd

Metro cash and carry d.o.o. Beograd

Mercator-S d.o.o Beograd

Vojska Srbije

Supernova-MTK Management d.o.o. Beograd

Veroljub Stefanović

gradski agrarni budžet

Stara radnička kolonija

E-70

autoput

Koridor 10

Koridor X

severna obilaznica

južna obilaznica

NIP

tunel

autoput Kragujevac-Batočina

Petrovačka magistrala

Denino brdo

municipalne obveznice