Uskoro još 10 novih punjača za elektromobile na putevima u Srbiji - Potrebni i uređaji za petnaestominutno punjenje

Zamislite da vozite automobil koji pokreće put kojim vozite. Da, dobro ste pročitali. U Srbiji to možemo još samo da zamišljamo, ali ukoliko se nađemo u Stokholmu, to bismo mogli i da osetetimo na točkovima sopstvenog automobila - ukoliko je na električni pogon. Put koji puni baterije električnih automobila dok se kreću njime otvoren je nedavno u Švedskoj, u blizini stokholmskog aerodroma Arlanda.

Sistem koji je napravio konzorcijum eRoadArlanda, na ovom putu dugom oko 2 kilometra, prenosi energiju do električnih vozila kroz prugu koja se nalazi na sredini vozne trake. Deo pruge od 50 metara u potpunosti je elektrificiran i služi kao punjač baterije električnih vozila. Vezu sa podnožjem vozila predstavlja pokretna ručica koja automatski detektuje blizinu pruge za punjenje i počinje da se spušta ka njoj, dok se vozilo kreće u njenom smeru. Dok se vozilo puni, vozači mogu da prate nivo punjenja i količinu utrošene električne energije.

Slični električni putevi već su instalirani u Nemačkoj i na drugim lokacijama u Švedskoj, ali su svi oni u privatnom vlasništvu, dok je sistem koji je razvila eRoadArlanda namenjen javnim putevima. Kako se očekuje, u bliskoj budućnosti mnoge glavne saobraćajnice u Evropi mogle bi da dobiju ovakve sisteme, budući da vodeći proizvođači vozila razvijaju električne automobile namenjene širokoj upotrebi.

Pa dok evropski putevi čekaju sisteme za automatsko punjenje automobila, Srbija još razvija infrastrukturu električnih punjača.

U sklopu putne modernizacije u Srbiji, podsetimo, JP Putevi Srbije su u saradnji sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture, u okviru pilot projekta od 2017. godine instalirali pet punjača za električne automobile, i to na naplatnim stanicama Preševo, Šid, Dimitrovgrad, Subotica jug i Beograd kod Bubanj potoka. Osim toga, postoji i nekoliko punjača u Beogradu i Novom Sadu.

Kako su za eKapiju objasnili u Putevima Srbije, instalirani elektro punjači spadaju u red najsavremenijih uređaja ove vrste i na istima mogu da se pune vozila svih svetskih proizvođača. Uređaji poseduju tri priključka, odnosno dva za brzo DC punjenje i jedan za AC punjenje.

- Punjenje vozila na instaliranim uređajima traje maksimalno do 30 minuta, a usluga je zasada besplatna za sve korisnike.

S obzirom na to da se pilot projekat instalacije elektro punjača pokazao kao opravdan, odnosno da ih veliki broj tranzitnih vozila kroz Srbiju koristi, Putevi Srbije pripremaju i novu javnu nabavku, te instalaciju još 10 elektro punjača na 10 atraktivnih lokacija na glavnim putnim pravcima. Ova informacija potvrđena je za naš portal i u resornom ministarstvu.

Kako je reč je o najnovijem projektu, međutim, zasada još nije poznato o kojim lokacijama je reč.

U tranzitu

Podatke o tome koliko je električnih vozila dosada registrovano u Srbiji, iz Ministarstva unutrašnjih poslova do nastanka ovog teksta nismo dobili, a prema ranijim informacijama tog ministarstva iz jula prošle godine, registrovano je 128 takvih vozila, od čega čak 90 u Beogradu.

S obzirom na mali broj "domaćih" električnih automobila, na drumovima Srbije najčešće se mogu sresti elektro vozila u tranzitu, odnosno ona koja kroz našu zemlju prolaze sa jednog na drugi kraj kontinenta, pa je tako i postavljanje punjača na naplatnim stanicama na autoputevima opravdano.

Ipak, trenutni broj punjača i brzina punjenja ne ispunjavaju standarde koje ovakva vozila zahtevaju, smatra Željko Despotović sa Instituta Mihajlo Pupin.

- Električni automobili u Srbiji sada se kreću uglavnom autoputevima i na deonicama autoputa od Beograda do Niša mora da postoji bar petnaestak punjača. Broj punjača zapravo, trebalo bi da bude jednak broju pumpi za točenje goriva. To svakako, zavisi i od broja električnih automobila u opticaju. Radijus ovakvih automobila je od 150 do 200 kilometara, nakon čega baterije moraju da se pune, pa bi rasprostaranjenost punjača trebalo da se planira i na osnovu toga - smatra Despotović.

Tačna evidencija broja punjenja na svakom instaliranom elektro punjaču u Srbiji zasada ne postoji, jer, kako su nam objasnili u Putevima Srbije, njihova upotreba i dalje nije komercijalizovana. Lokacije, tip i zauzetost punjača u Srbiji, međutim, mogu se proveriti pomoću aplikacija Plug Surfing i Plug Share.

Uz povećanje broja uređaja za punjenje električnih vozila, u Srbiji je neophodno i instalisanje bržih punjača, smatra profesor Despotović, koji ovu tematiku osim na Institutu, obrađuje i sa studentima Visoke škole robotike i računarstva i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

- Brzi punjači su nešto što postaje standard - ističe naš sagovornik.

- Nije cilj da se baterija puni sat vremena pošto će se tako napraviti zastoj na punjačkim stanicama. Akumulatorska baterija mora da se napuni u intervalu od 15 do 20 minuta. U tako kratkom intervalu za punjenje, ne može se, međutim, ostati na malim snagama, te je potrebno uzimanje veće snage sa mreže kojom se napajaju punjači. Za petnaestominutno punjenje to je 300 kilovata. Trafostanice naplatnih stanica nemaju taj kapacitret, pa je potrebna izgradnja novih, ne samo na naplatnoj stanici, već na bilo kom delu puta - objašnjava naš sagovornik.

Odgovor na pitanje koliko je novca predviđeno za izgradnju budućih punjača, te da li su već izdvojena sredstva, nismo dobili iz nadležnog ministarstva. Prema rečima Željka Despotovića, punjači za petnaestominutno punjenje koštaju između 150.000 i 200.000 EUR, dok stokilovatne stanice, kakve su već postavljene po Srbiji, i koje vozila pune između 30 i 45 minuta, koštaju između 35.000 i 40.000 EUR.

On još jednom napominje da je svaka punjačka stanica trafostanica velike snage.

- Tako, kako bi mreža mogla da se dalje razvija, najpre treba izgraditi trafostanice, povezati ih na visokonaponsku mrežu, pa zatim na punjač. Tako govorimo o dve investicije - jedna je trafostanica, a druga punjač - objašnjava naš sagovornik.

Dok zemlje EU daju olakšice za kupovinu električnih vozila, u Srbiji nema subvencija, a komplikovana je i procedura za uvoz i registrovanje. I zemlje u regionu imaju programe subvencionisanja, pa je na primer hrvatski Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost nedavno raspisao poziv građanima za podsticaje za kupovinu električnih vozila, koji je zatvoren već narednog dana od objavljivanja, jer je pristigao dovoljan broj zahteva u okviru raspoloživog iznosa od 1,62 mil EUR (12 miliona kuna). Subvencije za građane iznose od 670 EUR (5.000 kuna) do 10.700 EUR (80.000 kuna).

Paralelno s većim brojem e-vozila na hrvatskim putevima, radi se i na razvoju odgovarajuće infrastrukture. Hrvatski Telekom i rumunska kompanija Renovatio sprovode i zajednički projekta u okvirtu koga bi tokom 2018. godinetrebalo da bude postavljeno 69 punjačkih stanica u obe zemlje, od čega 23 sa brzim punjačima u Rumuniji.

Mogućnost da bi i u Srbiji moglo da bude pomaka kada je o podsticajima reč, javila se krajem 2017. godine, kada je Vlada za 2018. najavila osnivanje radne grupe sa ovim zadatkom, dok bi, kako je tada rečeno, studija sa predlogom optimalnog rešenja trebalo bi da bude napisana do 2019. godine.

Inače, uvođenje podsticaja je jedna od 13 mera definisanih u Programu za primenu Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, kako bi se postigli planirani ciljevi u oblasti obnovljivih izvora energije.

Osim nedostatka subvencija, i procedura oko uvoza električnih automobila u Srbiju je komplikovana. Tako, da bi vozač u Srbiju uvezao novo električno vozilo, mora da nabavi od proizvođača homologacionu dokumentaciju, pa da sa njome od Agencije za bezbednost saobraćaja zatraži neophodnu potvrdu o istoj.

S ozbirom na okolnosti, te nedostatak subvencija, kao i infrastrukture, kao i životnog standarda, profesor Despotović smatra da su hibridi realnost u Srbiji. Takva vozila na velikim usponima koriste mehanički pogon (benzinski), a na ravnoj trasi električni pogon, koji zahteva manju snagu. Ono što je takođe prednost hibrida je to što dok koriste mehanički pogon, mogu da pune baterije.