Otvaranje izložbe fotografija "Senjski Rudnik-ugalj-vreme" 9. januara u Biblioteci grada Beograda

U Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda, u petak (9.januar 2009. godine) u 19 časova svečano će biti otvorena izložba fotografija pod nazivom "Senjski Rudnik – uglaj- vreme", dok izložbu publika može da vidi već od 10 časova. Izložba traje do 13. januara.

Autor fotografija Sandro Veltin (Sandro Weltin, 1970) već pet godina radi kao fotograf u Savetu Evrope. U maju 2008. bio je na fotografskoj misiji u zemljama zapadnog Balkana, snimajući spomenike čiji su se planovi obnove izborom Saveta Evrope našli na Listi prioritetnih intervencija. Tada je posetio Senjski Rudnik, fotografisao rudnik, okruženje i lokalno stanovništvo.

Organizatori, Ministarstvo kulture Srbije i Balkankult Fondacija ovom izložbom ukazuju na jedini preostali resurs Senjskog Rudnika – nasleđe.

Gradić Senjski Rudnik, rodno mesto industrijalizacije Srbije, stavljen je na Listu prioritetnih intervencija zaštite i revitalizacije Saveta Evrope među ukupno 28 spomenika kulturnog nasleđa moderne Evrope (Program za kulturno i prirodno nasleđe jugoistočne Evrope). Republika Srbija je u ovom programu partner Saveta Evrope i Evropske komisije.

O Senjskom Rudniku

Istorija ovog naselja započeta je pronalaskom uglja sredinom 19. veka, na uskom platou uskoro nepristupačnom kanjonu reke Ravanice. Pre četvrt veka, u vremenu privrednog prestrukturiranja industrije na druge energente, utihnuo je razvoj mnogih mesta u Srbiji, među kojima i Senjskog Rudnika. Otuda, njegova današnja tišina - deluje dramatično.

Očuvanje SenjskogRudnika za budućnost, od ključnog je značaja za očuvanje kolektivnog pamćenja i boljeg međusobnog razumevanja.

Nasleđe ovog mesta osvetljava socijalnu istoriju industrijskog doba i stvaranja industrijske kulture u našoj sredini, o čemu se u savremenoj Srbiji malo zna. U Senjskom rudniku je započeta i epoha samoupravljanja, jednog od najkontroverznijih fenomena naše novije istorije, formiranjem prvog radničkog saveta u Srbiji, ustarom Sokolskom domu. Istorija mesta otkriva i niz uzbudljivih ličnih povesti. Ovde je, u nizu drugih fenomena, počela da se komponuje i pop muzika u Srbiji: čuveni kompozitor Darko Kraljić, autor mnogih hitova šezdesetih godina međukojima je bio i "Zvižduk u osam", desetak godina bio je direktor Doma kulture u Senjskom Rudniku. U istoj zgradi nastao je čuveni srpski diksilend hit "Hej momci mladi, šta da se radi, kad naše selo nema džez orkestar..." .