Lobisti i bez registracije - Završen zakon, uskoro pred Vladom i poslanicima

Zakon o lobiranju je završen i sledeće nedelje biće poslat ministarstvima i Agenciji za borbu protiv korupcije na mišljenje, posle čega će se naći pred Vladom, pa pred poslanicima. Ovo je za Novosti potvrdio Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Najveća novina u odnosu na zakonsku verziju, koja je do 17. aprila bila na javnoj raspravi, jeste uvođenje neregistrovanih lobista.

- Zakon prepoznaje dve vrste lobista: registrovane i neregistrovane - kaže Ilić.

- Registrovani su oni koji ispunjavaju opšte uslove, npr. da su državljani Srbije, da imaju fakultetsko obrazovanje, da nisu osuđivani, ili da su prošli obuku koju organizuje Agencija za borbu protiv korupcije. Oni mogu da podnesu zahtev za upis u registar. Pored njih postoje i neregistrovani, koji mogu da lobiraju isključivo u svoje ime.

To mogu biti građani, Privredna komora Srbije, NALED, Američka privredna komora u Srbiji, Savet stranih investitora, NIS, pravosudne asocijacije...

Kada neko strukovno udruženje npr. želi da lobira u Ministarstvu pravde za određene zakonske izmene, nelogično je da za to plaćaju lobistu, zato će im zakon omogućiti da za to lobiraju sami.

I u jednom i u drugom slučaju, dakle i kada kod pripadnika javne vlasti lobira registrovani lobista, i kada lobira neregistrovani, obaveza funkcionera je da to prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije. U suprotnom, kazne se kreću od opomene do predloga udaljenja sa javne funkcije.

- Lobirano lice može biti ne samo ministar, državni sekretar ili poslanik, već i državni službenik, posebni savetnik u ministarstvu, predsednik opštine ili njegov zamenik, kao i lice zaposleno u opštini - kaže Ilić.

- Korisnik lobiranja mogu biti kompanije, NVO, grupe građana. One sa registrovanim lobistom sklapaju ugovor.

Ilić naglašava i da je važno razlikovati lobiranje od javnog zagovaranja. Javno zagovaranje imamo npr. kada se profesori i ugledni pravnici na savetovanju javno založe za promenu nekog zakona. Lobiranje imamo u onim situacijama kada neko angažuje lobistu ili sam lobira kod jednog ili više javnih funkcionera za promenu ili donošenje određenih zakona i podzakonskih akata. Što je veća mreža lobiranih lica do koje može da dođe lobista, to znači da je bolji i veštiji.

- Zakon o lobiranju je antikorupcijski i preventivni. On povećava transparentnost u procedurama donošenja zakona, uredaba i drugih propisa. Lobiranje mora biti usklađeno sa javnim interesom. Naš nacrt sličan je slovenačkim propisima, koji važe za najbolje u regionu. Ovim zakonom ljudima je data alatka da transparentno predlažu zakonska rešenja za probleme koje ih tište, a državi oružje u borbi protiv korupcije - kaže Ilić.

Vršilac javne vlasti, po zakonu, dve godine po isteku funkcije ne sme da bude lobista.

Ukoliko lobistu angažuje određeno preduzeće ili industrijska grana za smanjenje npr. akciza, oni će morati da dokažu da time nije ugrožen javni interes. To zahteva ozbiljne studije, recimo, o tome koliko bi država dobila smanjenjem akciza kroz veću zaradu preduzeća, koja će zatim otvoriti nova radna mesta itd.