Od giganta DMB u Rakovici ostale prazne oronule hale zarasle u korov - Beogradska fabrika pravila motore za Fiat, Bosch, Boeing...

Pre tačno sedam decenija, 21. maja, osnovana je fabrika DMB Dvadeset prvi maj - Beograd u Rakovici. Od nekadašnjeg giganta u proizvodnji motora, ostale su prazne i oronule fabričke hale, zarasle u korov, sa polomljenim prozorima...

Danas, ništa ne ukazuje na to da je nekada u najmodernijim pogonima za to vreme, oko 5.500 radnika sklapalo motore za najveće svetske kompanije: Fiat, Bosch, Rolls-Royce, Boeing i francuski vazduhoplovni gigant Turbomeca...

U razgovoru za Novosti Zoran Popović, koji je na čelu DMB bio u periodu od 1992. do 1995. godine, a više godina i finansijski direktor, kaže da je DMB osnovan 1948. godine kao vojna fabrika za prozvodnju motora za avione i helikoptere. Međutim, za kvalitet "rakovičkih motora" čulo se i van granica tadašnje SFRJ, pa je ubrzo usledila saradnja sa najprestižnijim svetskim kompanijama.

- Pedesetih godina počela je saradnja sa Fiatom, a u to vreme Zastava počinje da proizvodi fiće - priseća se Popović.

- Do devedestih godina, DMB je bio fabrika na evropskom nivou sa vrhunskom tehnologijom što je rezultiralo saradnjom i sa Bosch, Boeingom, Rolls-Royceom, Turbomecom, Lamborginijem, koji je lider u proizvodnji poljoprivrednih mašina.

Po osnivanju fabrike rađeni su klipni motori valter, a potom je osvojena i proizvodnja mlaznih motora palas. DMB je imao pet programa proizvodnje - automotori, malolitražni motori koji su, uglavnom, namenjeni za poljoprivredne mašine, transmisije, i turbo motori, fabriku alata koja je radila po porudžbini i autokuću. "Zlatna godina" u istoriji fabrike bila je 1989, kada je proizvedeno 200.000 motora. Oni su ugrađeni u vozila Zastave, a ceo kontingent automobila je prodat.

- Naši stručnjaci su 1992. godine osvojili proizvodnju motora najnovije generacije za fiat 500 - nastavlja Popović.

- Sklopljen je ugovor sa njima za 50.000 motora, a isporučeno je 5.000, koje je Fiat ugradio u automobile. Italijanska kompanija nam se i pismeno zahvalila, ocenivši da se radi o motorima vrhunskog kvaliteta.

Popović ističe da su usledile sankcije, raspad zemlje, ratovi... Sve to uslovilo je postepeno propadanje nekadašnjeg mašinskog giganta. Partneri su počeli da otkazuju saradnju, inženjeri da odlaze u inostranstvo...

Iako su sankcije zaustavile izvoz, kontakti sa stranim partnerima su zadržani. Rukovodstvo fabrike je odlazilo u inostranstvo, ali su "gosti iz Srbije" za zapadnu javnost bili zabranjeni. Zoran Popović navodi da su strani partneri, koji su se viđali sa kolegama iz Srbije, morali to da rade krišom i da ih uvode i izvode na sporedne izlaze.

DMB je 1948. godine pokrenula Vlada FNRJ. Dobio je ime 21. maj, po Danu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, jer su se u početku u fabrici proizvodili motori za naše avione i helikoptere. Vrednost imovine u jednom momentu premašila je milijardu dolara.

Od nekada velikog giganta, ostalo je nekoliko firmi u stečaju. DMB je od 1995. godine bio organizovan kao holding kompanija sa 100% učešća u kapitalu osam novoosnovanih firmi.

Većinski vlasnik preduzeća DIMBI postaje 2002. i u njegovom sastavu posluju i "unuke", firme DMB grafika i DMB farming.

Od marta 2003. matična kompanija je u restrukturiranju, potom je viđena za privatizaciju, da bi, na kraju, završila u stečaju.

Fabrika je u svom sastavu imala i hotel i fudbalski klub u Rakovici. Ostalo je zabeleženo da su fudbaleri Rome boravili u tom hotelu, prilikom gostovanja u prestonici, uoči meča sa Partizanom, a trening su odradili na "fabričkom" terenu. U sklopu fabričkog kompleksa nalazio se i veliki park, a o zelenilu je brinuo inženjer hortikulture i radnici koji su bili angažovani za te poslove.

- Uvođenjem sankcija zapadni partneri, iako to nisu želeli, morali su da prekinu saradnju - seća se Popović.

- Išli smo u Torino, i u Fiatu nam je rečeno da im je jako žao zbog prekida. Interesovalo ih je do kada će potrajati sankcije, ali to nismo mogli da im odgovorimo. Oni su bili prinuđeni da nastave saradnju sa nekim drugim proizvođačem motora. U to vreme opala je i proizvodnja automobila zastava, pošto je kupaca bilo sve manje. Postepeno se gasio jedan po jedan pogon. Imali smo vrhunsku tehnologiju i sarađivali sa najboljim firmama, plata je bila 800 maraka, a danas treba da smo srećni da nam neko da da upredamo kablove.