Čačanski Mining inženjering nastavlja eksploataciju u šumadijskim rudnicima - Čekaju se planovi finskog Afaraka

Kompanija Afarak iz Finske objavila je da će kupiti najznačajnije celine Magnohroma iz Kraljeva, fabriku vatrostalnih materijala i rudnike Šumadija i Magnezit sa pogonima eksploatacije i separacije. Finci su već zakupci ovih pogona, a sada su ponudili milion evra i pretpostavlja se da će sa fabrikom i rudnicima preuzeti i upravnu zgradu u Kraljevu, kao i zemljišta na području Kraljeva, Čačka, Čajetine i Gornjeg Milanovca.

Pre dva meseca, na javnom nadmetanju za ovaj deo Magnohroma (početna cena 275 miliona dinara), podsetimo, nije bilo zainteresovanih kupaca. Tada je beogradska firma Nelt za 98 miliona dinara kupila fabriku elektrotermičkih proizvoda Magnohroma (FETP), dok je fabriku smolom i terom vezanih opeka i masa (SVO-TVO) za 13,5 miliona dinara kupilo preduzeće Malbex Wbi, takođe iz Beograda.

O trenutnim prilikama u nalazištima magnezita Šumadija, čije je sedište bilo u Čačku, direktor i vlasnik ovdašnjeg preduzeća Mining inženjering Milivoje Bojović kaže da u tom kraju postoje tri proizvodna rudnika magnezita - Brezak u Pranjanima, Milićevci u istoimenom selu i Koviljača u Gornjoj Gorevnici. Četvrti pogon Šumadije je, kaže, separacija u Trbušanima. Nekad je rudnik imao 1.708 zaposlenih radnika.

Koncentrat je išao sa prališta iz tri rudnika, postojalo je i preduzeće RGI u Brđanima koje je kasnije izašlo iz Magnohroma i postalo samostalno, imali su veliki površinski kop Beli kamen, Cvetni vrh i Bačevce i otišli u stečaj.

Brezak u Pranjanima je jamski rudnik sa četiri horizonta, svaki po 50 metara ispod prethodnog, što je 200 metara pod zemljom, a ima i dva površinska kopa - Orlovac i Sever.

- Jama Brezaka je potopljena i od 2012. godine zatvorena za ljude. Isključene su pumpe i struja. Četvrti, treći i drugi horizont potpuno su pod vodom, i u prvi je ušla voda, a čak 190 visinskih metara jame je potopljeno. Naše preduzeće, po ugovoru sa Magnohromom, vršilo je eksploataciju od 2013. godine, pa smo 2016. prekinuli da bismo se vratili 2017. Iz Brezaka smo za četiri i po godine imali 12.000 tona koncentrata, ali trenutno nema eksploatacije. Nešto ćemo raditi na Severu kada Arafak uđe u posed - naglašava Bojović.

Sever je prema pranjanskoj varošici sa desne strane i tu je Bojovićevo preduzeće bilo zakupac plaćajući meštanima stotinu evra po aru, uz obavezu da teren vrate u prethodno stanje, položi se jalovina, pa humus po vrhu i ogradi.

Najbolje godine i zarade u ovoj delatnosti bile su osamdesetih. Brezak je tada imao čak 460 zaposlenih.

U rudokopu RGI, gde je Bojović svojevremeno bio zamenik direktora, 1987. godine radilo je čak 406 ljudi.

- U rudniku Koviljača moje preduzeće je i dalje zakupac, ali ne obavlja eksploataciju, samo čuvamo imovinu i obavljamo stražarsku službu. Tu nam je u požaru 2012. izgoreo bager i bio uništen magacin eksploziva, uložili smo milion i po dinara u obnovu i to tako miruje - ističe Bojović.

Koviljača je 1989, kao vodeća jama u ovom kraju, otvorila i jedan kop ka selu Galič, nazvan Stara kuća, sa pet kilometara hodnika, ali Bojović opisuje da eksploatacija nije činjena kako bi trebalo, pa je njegovo preduzeće kao zakupac odustalo od eksploatacije, jer nije bilo računice.

- U Milićevcima nismo aktivni od 2011, ali jesmo u njihovom površinskom kopu Petrov do u podnožju Rožnja kod Drenove. Tu i danas imamo dvadesetak ljudi i rudu vozimo u Trbušane, na separaciju.

Taj pogon za čišćenje u Trbušanima do pre godinu dana bio je vezan za Magnohrom, a zatim ih je u zakup preuzela finska kompanija Arafak. Finci su doveli svoj kadar, pokušali da rade i vide ima li računice da kupe pogone. Separacija je do sada radila kampanjski, kao i peći u Magnohromu, čekajući da se nakupi po desetak hiljada tona koncentrata.