Lični podaci postaju lična imovina - Kompanije u Srbiji nespremne za primenu GDPR regulative

Da se predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama održavaju posle 25. maja 2018. godine veliko je pitanje da li bi Donald Tramp sedeo u Beloj kući, kao što se to dogodilo posle novembra 2016. I to ne zbog kontroverzne biografije, već zato što je dve godine od predizborne kampanje za ove izbore u javnost "procurela" informacija o tome da su podaci 50 miliona korisnika Facebooka dospeli u ruke kompanije za obradu podataka Cambridge Analytica, povezanom sa izbornim štabom predsednika SAD Donalda Trampa.

Među njima bi mogli da budu i lični podaci oko 2,7 miliona evropskih korisnika ove društvene mreže, saopštila je Evropska komisija pozivajući se na podatke koje joj je dao Facebook.

Lični podaci korisnika te društvene mreže, koji će se od 25. maja 2018. godine, kada na snagu stupi nova Opšta uredba EU o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation - GDPR), tretirati kao bilo koja druga lična imovina, tako su zloupotrebljeni.

Ako vaš Inbox elektronske pošte u poslednje vreme "zatrpavaju" obaveštenja različitih organizacija o promeni načina prikupljanja podataka, nemojte ih ignorisati, već obratite pažnju na to šta je u njima navedeno, odnosno koje podatke o vama poseduju.

Naime, kada se govori o Opštoj regulativi o zaštiti podataka o ličnisti ili GDPR-u, misli se na nov pravni okvir koji određuje način korišćenja podataka o ličnosti građana Evropske unije, kao što su ime, prezime, JMBG, e-mail adresa, broj telefona, ali i pristup različitim veb sajtovima, odnosno podacima koji se ne odnose samo na to ko je osoba, već i na to kako doći do nje.

Tako će, u skladu sa ovim dokumentom, svaka organizacija koja na bilo koji način obrađuje podatke građana Evropske unije, ali i onih lica koja nisu državljani EU već samo stanuju u njenim okvirima, morati da se pridržava novih pravila o zaštiti podataka o ličnosti.

Prema GDPR-u svaki građanin Evropske unije može od svake kompanije da traži informaciju o tome zašto se podaci prikupljaju, kao i da se podaci koje je firma prikupila izbrišu. Ovde je bitno naglasiti da se ova nova regulativa odnosi ne samo na organizacije iz Evropske unije, već i na pravna lica registrovana van zajednice, a koje posluju sa stanovnicima EU.

Uredba propisuje i obaveze za pravna i fizička lica koja nisu iz Evropske unije. Tako je, između ostalog propisano da kompanije sa sedištem van EU imaju predstavnika u toj zajednici koji će biti zadužen za određena pitanja u vezi sa zaštitom podataka, kao i da vode evidenciju aktivnosti obrade ličnih podataka u određenim slučajevima.

Takođe, svi koji nude svoje usluge i robu na teritoriji neke države članice ili usmeravaju internet poslovanje ka Evropskoj unije moraće da primenjuju ovu Uredbu. Oni koji nude posebne usluge i popuste bilo na nekom od specifičnih jezika neke od država ili ciljano na stanovnike Evropske unije biće u obavezi da se usklade sa Uredbom.

Prema istraživanju KPMG-a, veliki broj kompanija u Srbiji još nije utvrdio da li se na njih odnosi opšta uredba EU o zaštiti podataka. Čak se, kako se navodi u saopštenju te konsultantske kuće, i kompanije koje su sigurne da se na njih odnosi ova uredba nalaze u početnoj fazi usklađivanja, vrše utvrđivanje vrsta ličnih podataka koji se obrađuju, kao i gde se sve ti podaci nalaze.

Da domaće kompanije nisu ozbiljno shvatile regulativu koja se nameće, potvrđuju i primeri iz prakse. Tako se, prema ovom istraživanju, pokazalo da se u mnogim kompanijama niko detaljno nije bavio ličnim podacima i njihovom zaštitom, da su u velikim sistemima službe decentralizovane, da se neki podaci čuvaju na papiru, neki na serveru.

- Neophodno je da firme najpre urade analizu postojećeg stanja, intervjuišu sve službe koje obrađuju i čuvaju lične podatke kako bi se ustanovilo koji su podaci u pitanju, da li se čuvaju u papirnom, elektronskom obliku, u zemlji, možda u inostranstvu - ukazuje Marija Milojević iz konsultantske kuće KPMG.

Sa tim da Srbija nespremno dočekuje GDPR saglasan je i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

- Uredba će biti relevantna za naše građane i za privredne subjekte, koje tretiramo kao najinteresantniji deo naše ekonomije. Svi koji posluju na evropskom tržištu ne treba da imaju iluzuju da je EU samo proklamovala pravila, ona ima instrumente i kako da primeni sankcije za kršenje uredbe - rekao je nedavno Šabić na međunarodnoj konferenciji koja je bila posvećena ovoj uredbi.

A za kršenje uredbe GDPR predviđa kazne čak i do 20 mil EUR ili 4% globalnog godišnjeg prometa. Ipak, suština novog propisa nije na represiji, već na preventivi, sa krajnjim ciljem da se spreči da do povrede prava pojedinaca dođe.

Prema Šabićevim rečima, kancelarija poverenika pomoći će građanima i privrednim subjektima kako bi bili spremni za primenu Uredbe, posebno jer se u Srbiji "ugrožavanje prava na privatnost i zloupotreba ličnih podataka ne doživljavaju kao ozbiljan delikt".

Prema njegovim rečima, uredba je dugo očekivan "simbol otpora" trendu koji je izgledao zastrašujuće i koji je ostavljao utisak da će pravo na privatnost nestati.

- Ova uredba uspostavlja novi standard, nov kvalitet na evropskom prostoru i Srbija će morati da harmonizuje svoja pravila u skladu sa njom - istakao je Šabić i dodao da bi nas, da je usvojen nov zakon o zaštiti podataka o ličnosti kakav je predlagao, on "značajno približio" usvojenoj Uredbi.

Oni za koje se sada pravila dodatno pooštravaju su kompanije koje vrše obradu podataka - rukovaoci i obrađivači. Rukovaoci će moći da imaju samo one podatke o pojedincu koji su mu neophodni, jer obrada svakog podatka ujedno je i odgovornost za njega. Da bi mogli da vrše radnje obrade podataka obrađivači će morati da zaključe poseban ugovor sa rukovaocem kojim će jasno urediti obaveze i odgovornost.

Način na koji postupamo sa podacima u velikoj meri će odrediti našu ličnu bezbednost i uticaće na razvoj digitalne ekonomije, jedan je od zaključaka skupa na kojem su učestvovali, između ostalih, i predstavnici iz regiona - Bosne i Hercegovine, Makedonije, Moldavije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore.

Takođe, kako navode, Ipsos koristi tehnike anonimizacije za zaštitu ličnih podataka ispitanika kao deo procesa prikupljanja podataka, tako da mogu da im pristupe samo timovi na terenu i to samo u meri u kojoj im je to neophodno, dok je pristup ličnim podacima zaposlenih strogo ograničen na osoblje koje se bavi upravljanjem ljudskim resursima. Ipsos primenjuje različite vrste enkripcije na laptop računarima svih zaposlenih, dok podizvođače za obradu ličnih podataka biraju na osnovu njihove sposobnosti da postupaju u skladu sa Ipsosovim zahtevima u vezi sa zaštitom informacija.