Nema "besplatnog ručka" u kreativnoj industriji - Za borbu protiv piraterije neophodni bolji propisi

Za opstanak kreativne industrije, u kojoj u Srbiji posluje više od 20.000 privrednih subjekata i koja sa prihodima većim od 2,15 mlrd EUR čini 7,5% domaćeg BDP-a, suštinski je važno da se donesu propisi čija primena će biti beskompromisna, rečeno je u utorak, 5. juna 2018. godine, na panelu "Izazovi digitalne ekonomije - Savremena rešenja za borbu protiv piraterije".

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić istakao je, na panelu Privredne komore Srbije i Instituta za javnu politiku, vezu kreativnih industrija i intelektualne svojine, budući da ta industrija počiva na intelektualnoj svojini, kao i da su softveri i proizvodi muzičke, filmske i drugih industrija - autorska dela.

- Ako bi se ukinula autorsko-pravna zaštita ti priozvodi bi izgubili svoju tržišnu vrednost. Zato je za opstanak kreativnih industrija važno da država donese dobre propise i da ih pošteno i dosledno primenjuje. Ni tu, kako kažu ekonomisti, ni za koga ne bi smeo da bude "besplatan ručak", pa stoga ne bi smelo da se bez ovlašćenja emituje i kopira nečija muzika, da se kopira u fotokopirnici i slično – rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, o važnosti kreativne industrije danas svedoči i podatak da u Hrvatskoj kreativna industrija ima veći doprinos od turizma.

Dragan Jovanović, zamenik načelnika Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala SBPOK (Služba za borbu protiv organizovanog kriminala) istakao je za eKapiju da je glavni problem u borbi protiv piraterije činjenica da je internet tehnologija otišla predaleko.

- Internet danas pruža anonimnost I univerzalnost svakom korisniku internet usluge. Samim tim, nije svaki sadržaj koji krši pravo intelektualne svojine i nalazi se na internetu nama lako dostupan. Nalaze se po serverima i domenima širom sveta, pa je u ovakvim slučajevima brza i efikasna međunarodna saradnja jako važna – objasnio je Jovanović.

Takođe, jedan od problema sa kojima se država bori u oblasti piraterije je i onlajne strimovanje muzičkih sadržaja, serija, filmova... dok je sve manje slučajeva narezivanja diskova i njihove prodaje na ulici.

- Masovno postavljanje tuđih autorskih dela na internet i masovna praksa da se to strimuje potpuno besplatno je najveći problem za nas i za nosioce autorskih prava. Pritom, ljudi koji masovno direktno krše autorska prava ne zarađuju preterano veliki novac, oni zarade nešto malo od reklama i banera a šteta koju nanose nosiocima autorskih prava je nesrazmerno veća - zaključio je Jovanović.

Inače, na YouTubeu se za samo jedan minut uploaduje 300 sati video materijala, dok se za jedan dan pregleda blizu jedne milijarde sati video snimaka.

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić za eKapiju je rekao da je cilj novih propisa, koji moraju biti usklađeni sa evropskim, pre svega interes naših autora, iako je i potreba za priključenjem EU svakako aktuelna I bitna.

- Nije zaštita intelektualne svojine sama sebi svrha. To je sredstvo da se postigne bolji društveni stav po tom pitanju i da ljudi žive bolje. Ako ne doprinosi boljem životu ljudi, onda ona i nema neku svrhu – izjavio je Marić.

On je za eKapiju objasnio da novi propisi moraju biti transparentni i jasni i da je potrebno uspostaviti bolji sistem sankcija, kao i bolji nadzor nad radom kolektivnih organizacija.

- Mi smo sada preuzeli obavezu kroz pregovore sa EU da ih na šestomesečnom nivou obaveštavamo o sprovođenju prava. To znači da kada neko neovlašćeno emituje muziku ili film ili strimuje neki sadržaj bez dozvole autora, da se to lice procesuira i da se protiv njega podnese postupak - rekao je Marić.

Do sada je, inače, podneto 240 krivičnih prijava MUP-u, a 158 prijava o povredi prava autorske svojine podneto je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Takođe, Upava carina je prošle godine zadržala 717.198 predmeta koji su mogli potencijalno da krše prava intelektualne svojine i uništili 398.000 takvih predmeta, dok je pretprošle godine tržišna inspekcija uklonila 486.000 proizvoda kojima se narušava intelektualna svojina.

Podsetimo, Srbija je 2014. godine dobila ocenu od EU da je zakonodavstvo Republike Srbije u oblasti intelektualne svojine u velikoj meri usaglašeno sa zakonodavstvom EU, ali i da moramo da izmenimo određene zakone. Zakoni koji su primarni za EU su Zakon o autorskim i srodnim pravima, Zakon o patentima i Zakon o žigovima, bez kojih se, ne može zatvoriti poglavlje 7.

Inače, godišnji gubici evropske privrede zbog falsifikata iznose blizu 60 mlrd EUR, podaci su studije Kancelarije Evropske unije za intelektualnu svojinu (EUIPO) objavljene povodom svetskog dana protiv falsifikata.