Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Promet u slobodnim zonama 5 mlrd EUR godišnje - Prostor za investitore dobijaju i Zaječar, Knjaževac i Negotin?
Izvor: Tanjug
Sreda, 06.06.2018.
15:17
Sreda, 06.06.2018.
15:17
Komentari
Ilustracija (Foto: Carole Castelli/shutterstock.com)
Koncept formiranja Slobodnih zona (SZ) u Srbiji, a reč je o strateški određenim i infrastrukturno opremljenim lokacijama za proizvodnju, počeo je da se primenjuje još sredinom devedesetih godina, ali su one tada imale potpuno drugačiju namenu nego što je to danas - bila su skladišta za robu velikih firmi.
Od 2008. godine, kada je bilo četiri SZ koje rade pod Upravom za slobodne zone Ministarstva finansija, danas je ta brojka došla do 14, sa idejom da se oformi još jedna zona koja bi pokrivala teritorije opština Zaječara, Knjaževca i Negotina.
- Trenutno imamo 79 korisnika, odnosno kompanija u slobodnim zonama, a kada smo krenuli 2008. godine bilo ih je samo osam. Tih godina u njima je radilo nešto manje od 5.000 radnika, dok je danas tamo zaposleno više od 28.000 ljudi - kaže za Tanjug direktor Uprave za slobodne zone Srbije Milan Ristić.
Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćeni poreski režim (oslobađanje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz, mašina, opreme i građevinskog materijala).
Država koristi resurs koji ima, zemljište, a ništa ne ulaže, za razliku od subvencija koje se daju stranim investitorima za novootvorena radna mesta.
- Poslednje tri godine, svake godine smo imali povećanje po tri hiljade radnika u slobodnim zonama, a nadam se da će taj broj u narednih nekoliko godina, do ulaska Srbije u EU, biti najmanje 50.000 zaposlenih - kaže Ristić.
Iako je postojala bojazan da će se nakon ulaska Srbije u EU, slobodne zone rasformirati, to se neće desiti kaže Ristić, već EU regulative nalažu da od momenta pristupanja u članstvo Unije, države prestanu da dodeljuju pomoć kompanijama koje moraju same da se izbore za "život" na tržištu.
- Slobodne zone će nastaviti da žive, ali neće imati neke pogodnosti za koje se smatra da su nedozvoljena državna pomoć - objašnjava Ristić.
Kaže da u EU radi više od 80 slobodnih zona, a Poljska je lider po privlačenju kompanija na njenih 14 lokacija.
Upravo je Poljska uspela da pre pristupanja Uniji produži pogodnosti u slobodnim zonama do 2016. godine, a nakon toga do 2026.
Zato je i Ministarstvo finansija Srbije poslalo na vladu Predlog nacrta o izmenama i dopunama Zakona o slobodnim zonama, u kojem se predlaže da se ukine član 19. tog zakona, koji omogućava kompanijama da ne plaćaju porez na uvoz određene robe, ali da njegova primena počne da važi tek pri pristupanju naše zemlje Evropskoj uniji.
Razloga za to je mnogo, smatra Ristić, a jedan od glavnih je što svake godine kompanije u SZ ulože oko 200 mil EUR i povećavaju broj radnika, stvaraju nove proizvode, povećavaju broj lokalnih dobavljača...
Podaci pokazuju da je vrednost proizodnje u kompanijama koje posluju u ovim zonama, u prošloj godini iznosila 2,5 mlrd EUR, što je rast u odnosu na 2016. od 2,5%, a izvoz sa ovih lokacija je učestvovao sa 16% u ukupnom izvozu Srbije.
Tagovi:
slobodne zone u Srbiji
Milan Ristić
slobodna zona Zaječar Knjaževac Negotin
Predlog nacrta o izmenama i dopunama Zakona o slobodnim zonama
poslovanje u slobodnim zonama
promet u poslovnim zonama
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.