Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja - besplatne akcije i Komercijalne banke

(Nebojša Ilić)

U paketu besplatnih akcija osim šest javnih preduzeća koja su trenutno obuhvaćena Zakonom o besplatnim akcijama i novčanoj naknadi, moguće je da bi građani mogli da dobiju i akcije jedne od najvećih domaćih banaka Komercijalne. Plan Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja je da se već postojećem paketu preduzeća, čije će besplatne akcije građani dobijati, dodaju i određena preduzeća čije se poslovanje bazira na korišćenju prirodnih resursa, eksploataciji i preradi metala i nemetala - najavljuje za "Blic" Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Da ne razmišljate možda o RTB "Boru"?

- Ideja je da se paket besplatnih akcija proširi i uveća preduzećima i bankama koje su profitabilne i čije akcije će imati značajnu vrednost na berzi. Efekti svetske ekonomske krize u Srbiji počeli su da se osećaju u novembru.

Brinu li vas zahtevi potencijalnih kupaca za produžetak rokova za tendere? To je bio slučaj sa pribojskim FAP-om, pa pančevačkom staklarom...?

- To su preduzeća u restrukturiranju, koja imaju istorijsko nasleđe velikih dugova, što značajno otežava njihovo poslovanje. U slučaju staklare iz Pančeva, na prethodnom tenderu zainteresovana je bila grčka firma "Jyla", ali zbog zakonskih ograničenja nismo mogli da eliminišemo istorijske dugove, što je bio jedan od zahteva grčkog kupca. Za FAP su zainteresovani jedna ruska i jedna ukrajinska firma, ali su oba ponuđača tražila da se produži rok za okončanje tendera, kako bi dali adekvatnu ponudu koja oslikava realno stanje u preduzeću. Ovo jeste težak momenat za sve potencijalne kupce, upravo zbog globalne ekonomske krize, jer se susreću sa padom tražnje na zapadnoevropskom tržištu sa jedne strane, a s druge strane sa ograničenim sredstvima koje banke odobravaju preduzećima, odnosno potencijalnim kupcima u procesu privatizacije.

Dakle, osim privrede koja je nelikvidna, i potencijalni kupci srpskih preduzeća ne mogu se pohvaliti baš preteranom likvidnošću?

- U oktobru Ministarstvo ekonomije je iniciralo, a Vlada RS je usvojila izmenu uredbe o aukcijskoj i tenderskoj privatizaciji, koja dozvoljava prodaju preduzeća na rate. Njome je omogućeno da se 30 odsto cene, koja se postigne u procesu prodaje, plaća odmah, a ostatak u pet godišnjih rata.

Da li ta mera već daje efekte?

- Sama činjenica da se na tenderu javlja i po nekoliko kupaca za određenu firmu ukazuje na to da smo postigli pozitivan efekat izmenom uredbe. Na taj način omogućena je prodaja "Genex" hotela na Kopaoniku, a očekujemo i pozitivan ishod za JRB, kao i za ostala preduzeća.

Zašto se pribeglo rešenju podržavljenja određenih kompanija iako je bilo reči da će se privatizovati?

- Za određena preduzeća, na nivou Vlade Republike Srbije, doneta je odluka da ne treba da budu privatizovana, odnosno da ostanu državna, upravo zbog specifičnih delatnosti koja ta preduzeća obavljaju. To je slučaj sa "Jugoinspektom" iz Beograda, "Kvalitetom" iz Niša, Institutom za puteve. Za pojedina preduzeća sa juga Srbije, kao što je recimo "Vrelo" iz Bujanovca, doneta je odluka da ostanu u državnom vlasništvu, zbog njihovog značaja za taj region. Određena preduzeća su pak bitna za interes grada, kao što su Zavod za izgradnju grada Beograda, "Zoološki vrt", Studio B, Pozorište "Dadov", Poljoprivredna korporacija Beograd, te su zato i izuzeta iz privatizacije.

Do sada je privatizovano 1.796, a 388 ugovora sa kupcima je raskinuto. Ispada da je svaka peta privatizacija bila pogrešna?

- Namera Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju u poslednjih godinu i po dana bila je da se pooštri kontrola investicija, socijalnih programa, isplate zarada i kontinuiteta poslovanja. Postoje različiti osnovi za raskidanje ugovora, počev od neplaćanja dospelih rata kupoprodajne cene do nedostavljanja bankarskih garancija i izvršenja investicionih obaveza.

I kakva je dalja sudbina firmi gde ste raskinuli ugovore o privatizaciji?

- Po raskidu ugovora, akcije preduzeća se prebacuju u Akcijski fond, a pomenuta preduzeća ostaju akcionarska društva u državnom vlasništvu. U takvim preduzećima država preko Akcijskog fonda imenuje zastupnika kapitala i upravni odbor. Nakon toga, u zavisnosti od situacije u preduzeću, obavlja se konsolidacija i ide se ponovo u prodaju.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 23.1.2009. godine)