Od pripreme hrane do organizacije proslava - Kuća hrane Lazarević već 20 godina u keteringu

Kuća hrane Lazarević ove godine obeležava značajan jubilej – 20 godina poslovanja. Osnivači i vlasnici firme, Jeremija i Milesa Lazarević odlučili su 1998. godine da svoja znanja i iskustva stečena tokom dugogodišnjeg rada u ugostiteljstvu pretoče u porodični biznis i pokrenuli ketering servis, odnosno proizvodnju, serviranje i posluženje hrane i pića izvan objekta u kom se hrana priprema.

Vremenom je Kuća hrane Lazarević (KHL) stekla reputaciju jedne od najuglednijih firmi u Beogradu koja se bavi slanim i slatkim keteringom, a asortiman se godinama širio i dopunjavao, da bi danas uz pripremu hrane u ponudi bila i kompletna organizacija događaja za veliki broj ljudi.

- Naša poslovna filozofija ogleda se u težnji da svojim slatkim i slanim proizvodima damo novu dimenziju i vrednost svakom događaju koji je od značaja za naše klijente i time im oslobodimo dragoceno vreme i energiju za druge poslove – kaže u razgovoru za eKapiju Marija Nikolić, zamenik direktora Kuće hrane Lazarević, čiji su roditelji osnivači i vlasnici.

Njen otac Jeremija bio je direktor ugostiteljskog sektora hotela Jugoslavija i posle toga direktor ugostiteljskog sektora u Progresu, tako da je pred pokretanje sopstvenog posla već imao 20 godina iskustva u ovoj delatnosti.

- Prvih nekoliko godina su nam kupci bili uglavnom fizička lica, a snabdevali smo i druge pekare i poslastičarnice. Pre svega smo bili orijentisani na slatki program, a zatim se ponuda proširivala, pre svega slanim programom. S obzirom na Jeremijino iskustvo i poznanstva koja je imao, to je u neku ruku bio i začetak ozbiljnog ketering biznisa u Srbiji – objašnjava Marija.

Ona ističe da je poslovanje u početku bilo veoma teško, jer je sve bilo prilično nestandardizovano, a istovremeno su teško dolazili do sirovina. S druge strane, neuređenost samog tržišta i bankarskih poslova predstavljalo je dodatni problem.

- Uspeli smo u startu da izgradimo jedan objekat od 200 m2, koji je delom finansiran prodajom nekretnine koju smo imali u vlasništvu, a delom kroz pozajmicu. Tako je praktično rođena Kuća hrane Lazarević. U početku smo imali troje zaposlenih, dok danas imamo oko 40 radnika, i tu su poslastičari, kuvari, administracija, vozači, distributeri, prodaja...

Kvalitet na prvom mestu

Kuća hrane Lazarević u svojoj ponudi ima skoro svu hranu, osim konditorskih proizvoda. Proizvode slatki i slani program, a trenutno imaju dva lokala u ulici Goce Delčeva u Novom Beogradu. Od septembra planiraju ponovno otvaranje lokala u Gandijevoj. Na tim lokacijama kupci mogu da dođu i naruče, pogledaju proizvode, probaju. Glavna proizvodnja nalazi se kod tržnog centra Zmaj.

- Imamo veliki asortiman – od "finger fooda", mesa, toplih tanjira, kolača, ukrašenih torti... Nudimo i piće, a tu su i naši konobari koji poslužuju goste na licu mesta. Raspolažemo i kompletnim inventarom, a radimo i organizaciju proslava u tuđem prostoru, od ukrašavanja do hrane. Radili smo proslave sa velikim brojem ljudi, a upravo imamo tražnju za koktel kome bi trebalo da prisustvuje više od 1.000 ljudi – ističe naša sagovornica.

Marko Nikolić, direktor marketinga, objašnjava da KHL za kompanije organizuje sve vrste skupova, od internih proslava do velikih godišnjica, obeležavanja poslovnih uspeha, kao i posebne događaje i velike koktele.

- Kapacitet naše dnevne ili nedeljne proizvodnje zavisi od trenutne tražnje na tržištu. Činjenica je da je ovo posao u kome je poslednji kvartal u godini najjači i tada su kapaciteti maksimalno uposleni, dok je preko leta potražnja najmanja – navodi Marko.

Sagovornici eKapije kažu da su danas u prilici da nabavljaju izuzetno kvalitetne sirovine, jer je dovoljno robe u ponudi, a cenama su uspeli da se prilagode tržištu. Postoji više paketa koje nude svojim klijentima, u zavisnosti od količine hrane i načina organizacije događaja, ali nikada ne prave kompromis kada je reč o kvalitetu i ne koriste zamene za najkvalitetnije namirnice. Takođe, implementirali su HACCP sistem i izuzetno vode računa o bezbednosti hrane.

- Osmislili smo više autentičnih proizvoda, pa tako možemo da se pohvalimo našom voćnom korpicom koja je u ponudi od samog početka, zatim njena slana varijanta – korpica sa pršutom, a tu je i voćna torta, kao i bela bajadera koja je naš zaštitni znak. Veliki broj recepata iz klasične kuhinje prilagodili smo takozvanom finger foodu – od salate koja prelazi u čašicu, preko ražnjića koji se sada pojavljuju u mini varijanti, tako da u samom keteringu ima jako puno prilagođavanja. Tu je sve veća uloga kuvara, koji su istovremeno i dizajneri, jer nije više bitno samo da je ukusno, nego mora i lepo da izgleda – objašnjava Marija Nikolić, dok Marko ističe da su kupcima veoma bitne stalne promene i inovacije, i žele da hrana i na izgled bude interesantna i primamljiva.

- To je takozvana "tailor made" kuhinja, gde morate svakom kupcu pojedinačno da se prilagodite. Ne postoji standard, već mi uspevamo da iskrojimo i dekorišemo onako kako su kupci zamislili. Često imamo želje za nečim posebnim i atraktivnim, recimo kod ambasada koje organizuju razne prijeme i večere za svoje goste.

Među kupcima i ambasade, banke, farmaceuti...

Tržište je sve razvijenije, pa je i konkurencija u ovoj delatnosti sve oštrija. Delimično su to firme sličnog profila kao i Kuća hrane Lazarević, koje se bave upravo keteringom, a delimično konkurenciju predstavljaju i sami restorani. Ipak, kako navode naši sagovornici, s obzirom na to da još nemamo prevelike restorane svaka proslava koja broji više od 150-200 ljudi mora da se organizuje u nekom posebnom prostoru, a to je onda prilika za KHL, jer zahteva posebnu organizaciju.

- Postoji i delimično nelojalna konkurencija koja je orijentisana uglavnom na slatki program i koju čine uglavnom žene koje rade iz svojih stanova. Mislim da bi država trebalo da uredi sistem tako da svi imaju podjednake uslove za rad, a da ne govorim o bezbednosti hrane i pomenutom HACCP-u – ocenjuje situaciju na tržištu Marko Nikolić.

On smatra da država mora da stimuliše investicije, a zalaže se i za ponovno uvođenje poreskog kredita koji se ranije koristio za investicije u osnovna sredstva.

- U fokusu će nam i ubuduće biti poslovni korisnici, s obzirom na nesmanjenu tražnju iz ovog sektora. Naši eminentni kupci su farmaceutske kompanije, ambasade, zatim finansijske institucije poput banaka, osiguranja, revizije, kao i fondacije. Tu su i UN, Microsoft, Privredna komora Srbije, Siemens, British Council...

Kuća hrane Lazarević je za naredni period preformulisala strategiju izlaska na tržište i planira ubuduće veoma proaktivan pristup kada je reč o traženju novih kupaca. Fokus rasta KHL je na pravnim licima i zato su formirali posebno odeljenje za rad sa ovim kupcima i marketing, a povodom jubileja, dve decenije poslovanja, već su počele pripreme promotivnih aktivnosti.

M.A.