Impol planira ulazak u autoindustriju do 2025. - Godišnji izvoz aluminijuma iz Sevojna vredan 100 mil EUR

Spoj kapitala iz Slovenske Bistrice i lokalnog menadžmenta, od nekadašnje Valjaonice aluminijuma u Sevojnu, a današnjeg Impol Sevala, učinio je kompaniju iz industrijskog predgrađa Užica jednim od najvećih domaćih izvoznika.

Nekadašnji gigant privatizovan pre 16 godina izgradio je status najuspešnije transformisanog srpskog preduzeća, odgovorno sprovođenje dugoročnih planova vlasnika iz Slovenije iz godine u godinu podiže proizvodnju, a prihodi i plate zaposlenih su u stalnom rastu.

Privatizacija sevojničke valjaonice aluminijuma, tenderska, bila je jedna od najuspešnijih u Srbiji. Proizvodnja je sa skromnih 13.600, povećana na oko 60.000 tona, a svake godine Impol Seval izvozi robu vrednu 100 mil EUR. Tako je slovenačka kompanija u srcu zapadne Srbije postala "odgovorna" za paradoks: grad Užice gubi u razmeni sa Istokom, ali beleži suficit u razmeni sa Evropskom unijom i on je "težak" oko 100 mil EUR. Upravo toliko je i vredan godišnji izvoz sevojničke kompanije, a planovi za naredni period obećavaju novi proboj na najzahtevnija tržišta.

- Ulaganjima, umesto raspodele dobiti akcionarima, stvaramo mogućnost da u Sevojnu godišnje proizvedemo 150.000 tona toplo valjanih i 80.000 tona hladno valjanih proizvoda. Biće to polovina ukupne proizvodnje poslovne grupacije Impol koja posluje i van Srbije. Dostizanje ovog cilja značilo bi da smo postali jedan od najvećih igrača na evropskom tržištu aluminijuma - naglasio je Jernej Čokl, predsednik Upravnog odbora grupacije Impol, prilikom poslednjeg pravljenja preseka poslovanja.

- Cilj je da do 2025. godine uđemo u autoindustriju na velika vrata - rekao je Čokl.

Kada se zna su da Slovenci valjaonicu kupili zajedno sa milionskim dugovima i gubicima, tranzicioni uspeh je još veći. I sve se to dešava u gradu nekada razvijene privrede, koji je na početku tranzicije imao 17.000 industrijskih radnika. Posle dve decenije preraspodele kapitala, u Užicu ih je ostalo manje od 5.000. Ceo Zlatiborski okrug sa svojih deset opština imao je 105.500 zaposlenih, sada ih ima dvostruko manje, uglavnom su to lokalne i državne "budžetlije".

Od privatizacije sprovedene pre 16 godina, slovenačka kompanija je, umesto raspodele, dobit ulagala u nove pogone i širenje asortimana svoje filijale u Sevojnu. Tako postepeno staje rame uz rame sa najvećim evropskim konkurentima. Do danas, Slovenci su u fabriku investirali oko 70 mil EUR dobiti.

- Impol će uskoro postati veliki igrač na Balkanu, ali i u EU, jer funkcionisanje celog našeg sistema otvara velike mogućnosti za rast, naročito u autoindustriji - najavljuju sevojnički valjaoničari.

Grupacija Impol iz Slovenske Bistrice zapošljava ukupno 2.300 radnika, od tog broja u sevojničkoj filijali kompanije radi njih 680. Prosečna neto plata radnika u Sevojnu, ne računajući menadžment, danas iznosi oko 65.000 dinara.

U užičkom kraju, osim Impol sevala, relativno uspešno privatizovani su i Putevi, Jedinstvo, Valjaonica bakra, uz smanjenje broja zaposlenih. Ne može se, ipak, zaboraviti da su tokom tranzicije "sa lica zemlje" nepovratno nestale nekada velike kompanije: Štamparija Dimitrije Tucović, tekstilci Froteks (imao 2.200 radnika) i konfekcija Desa Petronijević (700 zaposlenih). Ista sudbina zadesila je Fasau (1.100 radnika), Kotroman (400 radnika), Tvrdi metal... Trgovinski lanac Gradina imao je 1.000 zaposlenih, a sada ne postoji.

Prvi partizan

Nekadašnji kompleksni sistem Prvi partizan zapošljavao je 5.000 ljudi, a opstali su Namenska i Sinter, koji se polako vraća na put stare slave. Ove dve firme zajedno uhlebljuju nekoliko stotina zaposlenih.

Parking umesto Zlatiborke

Čuveno saobraćajno preduzeće Raketa svojevremeno je vladalo evropskim drumovima, imalo je 700 vozača, majstora i službenika, a privatizacijom je potpuno uništeno. Užička Mlekara imala je hiljade kooperanata, a posle privatizacije je likvidirana. Mrtva je i užička Fabrika kože, nekadašnji izvoznik za Ameriku. Po propasti Zlatiborke, poslovna zgrada preduzeća je sravnjena sa zemljom, a napravljen parking.