Privredni rast Srbije 4,6% u prvom kvartalu 2018. - Inflacija i kamate niske, problem spoljnotrgovinski deficit

Privredni rast u prvom tromesečju od 4,6% je najveća stopa rasta koju je Srbija ostvarila u prethodnoj deceniji. Po tom pokazatelju, naša zemlja je ostvarila bolji rezultat od zemalja regiona. Ovu ocenu izneo je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, na predstavljanju najnovijeg broja Kvartalnog monitora. Ipak, taj rezultat, jednim delom je posledica i niske prošlogodišnje baze i oporavka nekih sektora, kao što su energetika i poljoprivreda.

– Kad bi se sezonski efekat isključio, onda bi naš rast iznosio od tri do 3,5 odsto, što je niže od proseka zemalja u regionu – istakao je Arsić i dodao da očekuje da će do kraja godine bruto domaći proizvod (BDP) porasti četiri odsto.

On upozorava da aktuelni rast privrede ima neke značajne karakteristike privrednog rasta koji je Srbija imala pre početka svetske ekonomske krize iz 2008. godine, što nije dobro.

- To su jačanje dinara, rast tražnje i deficita tekućeg bilansa koji je sada dostigao 7%. Prednost ovog rasta, u odnosu na pretkrizni je to što je budžet sada u suficitu, a onda je bio u deficitu. Takođe, plate i penzije su tada rasle brže od rasta BDP-a, dok sada to nije slučaj, ali se takvo povećanje najavljuje. Te probleme kreatori ekonomske politike ne bi smeli da potcenjuju i guraju pod tepih. Jer mi bismo i bez svetske krize 2008. godine upali u platnobilansnu krizu - uočio je Arsić.

- Nesporno dobri rezultati postignuti su na polju makroekonomske stabilnosti: budžet je u suficitu, inflacija je niska, kao i kamate na zaduživanje. Međutim, čini se da se vlada preterano zadovoljava ovim rezultatima i ne primećuje da se neke spoljne neravnoteže povećavaju. Loše je to što raste spoljnotrgovinski deficit i deficit platnog bilansa - smatra Arsić.

Kada je o stranim investicijama reč, one su najveće u regionu i veće su od deficita platnog bilansa.

- Po tom pokazatelju, Srbija prednjači u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Ipak, struktura investicija u prošloj godini je nepovoljna, jer je dve trećine ulaganja otišlo u nerazmenjive sektore, kao što su građevinarstvo, nekretnine, trgovina i finansijski sektor - ocenjuje Arsić.

Inflacija je niska, a dinar je u prvih pet meseci jedna od najstabilnijih valuta u regionu. Ipak, jačanje naše nacionalne valute nije u skladu sa snagom privrede Srbije, dodaje. U suštini, odgovor Narodne banke Srbije na ove izazove bio je dobar jer je snažno intervenisala na tržištu i vodila dobru monetarnu politiku, smatra Arsić.

Milojko Arsić smatra da su poreski prihodi morali znatno da porastu, a to se nije dogodilo.

- Rast je u većoj meri posledica povećanja poreskih stopa, a ne smanjenja sive ekonomije - rekao je Arsić i dodao da istraživanje koje je sproveo NALED metodološki nije pouzdano, jer je zasnovano samo na percepciji privrednika.

- To nije pouzdana metoda pogotovo ako je reč o osetljivoj temi kao što je siva ekonomija. Ljudi neće biti iskreni kada ih pitate koliko piju i puše ili koliko utaje poreza. Bilansni podaci demantovali su to istraživanje - rekao je Arsić.

Podsećanja radi, studija NALED-a pokazuje da je siva ekonomija 2017. godine smanjena na 15,4%.