Uskoro obnova Dečjeg kulturnog centra u Beogradu

Tim Dečjeg kulturnog centra u Takovskoj ulici, uz čije je programe za 56 godina, koliko radi, odrastalo na stotine hiljada mališana, juče (5. februar 2009. godine) je predstavio idejno rešenje za uređenje male sale, poznatije kao Crvena koja je već dve decenije zatvorena. Obnova je nedavno počela, gradska i lokalna uprava, kao i sam centar obezbediće deo novca, a tvorci projekta nadaju se da će im u pomoć priskočiti i brojni donatori.

Sada uspešne ljude koji su svojevremeno kao deca u ovoj ustanovi pohađali raznovrsne kreativne sekcije ili uživali u predstavama, koncertima, revijama i drugim programima za decu i o deci, tim DKC-a na čelu sa Snežanom Stanković, direktorkom, pozvao je da doprinesu da stecište dečje kulture i obrazovanja oživi na staroj adresi.

Planom koji je prikazan predviđeno je da prvo bude kompletno urađena mala sala površine 200 m2, što je identično veličini bine u velikoj dvorani. Ogroman prostor koji trenutno "nije siguran ni za magacin", tvrdi Zoran Ristić, arhitekta, trudom i radom može postati višenamenski.

Tu bi mogle da se održavaju generalne probe, ali i pozorišne predstave, koncerti počev od manjih ansambala do horova sa 40 članova, različite tribine, predavanja, konferencije. Imaće 130 "teleskopskih" sedišta, u sedam redova, koji se poput fioka mogu spakovati. Bina od 148 m2, dovoljno velika da se na nju postave praktikabli za hor ili pista za modnu reviju, biće sastavljena od četvrtastih akustičnih panoa, a fuge između njih moći će da menjaju boju.

U prostoriji za regulaciju svetla i tona smeštenoj između male i velike scene predviđeno je ugrađivanje još dva prozora kojih sada nema. Tada bi se ista oprema koristila za programe u obe sale koji će, zahvaljujući potpunoj zvučnoj izolaciji, moći da se realizuju istovremeno.

U izradi projekta, osim Ristića učestvovali su i arhitekte projektanti Vladimir Kortus i Slobodan Stepić. Procenili su da je za sređivanje Crvene sale potrebno oko 25 miliona dinara. Ideja o preuređenju kompletnog zdanja u Takovskoj ulici već je pretočena na papir, a velika dvorana izgledaće futuristički.

Da bi se zdanju vratila osnovna namena, a dok obnavljanje i opremanje ne bude završeno, dečje programe, kao i do sada, DKC će organizovati u školama i vrtićima ili gostujući u salama kulturnih ustanova i u teatrima na otvorenom.

– Dvadeset godina Crvena sala ne radi, a decenija je prohujala otkako je katanac i na vratima velike scene, zbog sumnje da je statika zdanja narušena posle bombardovanja zgrade RTS-a. Ekspertizom je utvrđeno da stabilnost nije ugrožena, ali da u gotovo pola veka neobnavljanoj dvorani deca ne smeju boraviti iz bezbednosnih razloga – priča Stankovićeva.

U međuvremenu, objasnila je, ugašene su predstave koje zahtevaju veliku scenu. Među njima su bili festivali, karnevali, prve javne baletske, dramske i koncertne izvedbe učenika umetničkih škola.

– Najmlađima je uskraćeno jedno od najstarijih i najuglednijih stecišta dobrih navika i pravih vrednosti. Uspomene iz detinjstva nesumnjivo su najvažnije a mnogi Beograđani, koji su sada već roditelji, sigurno se sećaju odrastanja u Domu pionira, današnjem Dečjem kulturnom centru – kaže Stankovićeva i ističe da je krajnje vreme da se ova ustanova vrati na kulturnu mapu prestonice.