Registracija prve tri sorte maka u Srbiji 2019. godine - Prinosi i do 1.500 kg po hektaru, opijumska dejstva ograničavaju proizvodnju

(Foto: Przemyslaw Wasilewski/Shutterstock)

Višestruka primena, otpornost na bolesti, kao i mogućnost gajenja u različitim agroekološkim uslovima, čine mak poželjnom biljkom za uzgoj. Proizvodnja je, kažu upućeni, isplativa, ali je uprkos tome u Srbiji slabo zastupljena. Razlog za to su njegova opijumska dejstva, zbog čega su i uzgoj i promet kontrolisani u mnogim zemljama, pa i našoj.

Kako za naš portal ističu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Registru sorti poljoprivrednog bilja nije upisana niti jedna sorta (sertifikovano seme) maka, "što znači da se u Republici Srbiji legalno ne može proizvoditi, stavljati u promet, niti se može uvoziti njegovo seme".

U postupku priznavanja se, dodaju, nalaze tri sorte, a njihovo upisivanje u Registar očekuje se naredne godine.

I pored ograničenja, međutim, u Srbiji postoje imanja na kojima se mak uzgaja, a prema navodima iz Ministarstva, radi se o slučajevima proizvodnje na porodičnim imanjima, uglavnom u Vojvodini, koji su zasnovani na nesertifikovanom semenu i za sopstvene potrebe.

U Udruženju Ecoland Farms iz Telečke, koje okuplja poljoprivredne proizvođače koji se bave organskom proizvodnjom, seju male površine pod makom.

Valeria Balint predsednica ovog Udruženja, za naš portal ističe da uzgajaju samo bio-mak, koji ima veću cenu.

- Gajenje maka se isplati, ali ima i dosta posla oko njega. Prodajemo ga u Nemačkoj i zarada je zadovoljavajuća - kaže naša sagovornica, objašnjavajući da je jesenji mak bolji od prolećnog, a da se seje ručno ili traktorskom sejačicom.

- Beremo ga početkom jula, ručno, jer traktorskim bušilicama izbušimo makove čaure pa seme iscuri. Treba paziti kod čišćenja da se ne povredi seme maka, jer će tako brzo užegnuti - ističe Balint.

(Foto: Przemyslaw Wasilewski/Shutterstock)

I do 600.000 dinara bruto zarade po hektaru

Prema podacima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u Srbiji se mak gaji na malim površinama, tako da je 2014. zauzimao svega 1.000 hektara, dok je prosečan prinos iznosio čak oko 900 kg po hektaru.

To ga, prema rečima Vere M. Popović, naučne saradnice ovog Instituta, čini isplativom biljkom. Dodatno, oblast primene je vrlo široka.

- Mak se gaji za proizvodnju semena - uljani mak, ili za proizvodnju sirovog opijuma kao opijumski mak - navodi naša sagovornica, obrazlažući da biljka ima dugu tradiciju u primeni, kako u ishrani tako i u medicini, koristi se za proizvodnju ulja i u kulinarstvu za spremanje različitih specijaliteta.

Međutim, upravo zbog opijumskog svojstva maka, njegova proizvodnja se kontroliše u mnogim zemljama, pa se dozvoljava samo proizvodnja sorti kod kojih je sadržaj sirovog opijuma vrlo nizak, te nije pogodan za komercijalnu proizvodnju narkotičnih sredstava.

To za naš portal objašnjava i profesor Poljoprivrednog fakulteta, Đorđe Glamondžija, navodeći da mak ima visoku hranljivu i energetsku vrednost, kao i veliki broj formi, pa uspeva u različitim klimama, ima umerene potrebe u vodi, a dobro podnosi i niske temperature, zbog čega će, smatra, i proizvođači imati koristi od ove biljke.

- Prinosi zrna maka su 1.000-1.500 kg po hektaru, koji kad se pomnože sa 400 dinara donose i 400.000-600.000 dinara bruto zarade. Kolika je zarada od maka, pokazuje i poređenje sa pšenicom, sa kojom se sa 5.000 kg po hektaru, i cenom od 16 dinara, zaradi tek 80.000 - objašnjava Glamondžija i dodaje da bi troškovi proizvodnje iznosili svega 50.000 dinara ako se ima lična mehanizacija.

Duga tradicija u primeni

Poreklom iz Male Azije, gde su ga Antički Grci gajili pre oko 3.000 godina radi ublažavanja bolova i protiv nesanice, mak se danas koristi kako za potrebe farmaceutske industrije, tako i za ishranu i dekoraciju.

U pekarskoj i konditorskoj industriji koristi se celo ili samleveno zrno sorti tamnoplave do crne boje, koje se nazivaju uljanim sortama, dok su sorte belog semena opijumske. Hladnim presovanjem iz zrna se dobija jestivo ulje, a postupkom toplog ceđenja tehničko.

Ulje maka ima primenu i u kozmetičkoj industriji za proizvodnju sredstava za higijenu, dok se u hemijskoj industriji koristi za proizvodnju preparata za lakiranje drveta, ali i kao dodatak za slikarske boje.

Jovana Simeunović