Gordana Vunjak Novaković, naučnica - Upornost nam je u genima

"Većina naših talentovanih studenata odlazi iz istih razloga zbog kojih smo moje kolege i ja otišli pre dvadesetak godina - tražeći uslove da radimo to što volimo i da budemo među najboljima u svetu."

Ovako za Blic priča dr Gordana Vunjak Novaković, profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na čuvenoj Kolumbiji u Njujorku. Prošle godine dobila je posebno priznanje i postala univerzitetski profesor te je tako postala prvi inženjer u istoriji Kolumbije koji je dobio to zvanje.

U razgovoru za Blic profesorka priča o svojim naučnim dostignućima, mogućnostima za rad u svetu, ali i kako da mladi nađu put do Srbije nakon uspeha u inostranstvu.

- Većina naših talentovanih studenata odlazi iz istih razloga zbog kojih smo moje kolege i ja otišli pre dvadesetak godina - tražeći uslove da radimo to što volimo i budemo među najboljima u svetu. Da sam danas pred dilemom gde da pravim naučnu i akademsku karijeru, ostala bih u Srbiji ako bih imala mogućnosti da normalno radim - priča profesorka Vunjak Novaković.

Gordana Vunjak Novaković doktorirala je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na smeru hemijsko inženjerstvo. Kao stipendista Fulbrajtove fondacije stigla je u Boston na slavni Masačusetski institut za tehnologiju (MIT). Imala je sreće da sretne najpoznatijeg i najviše citiranog bioinženjera našeg vremena, profesora Roberta Langera, koji joj je otkrio novu oblast - inženjerstvo tkiva.

- Posle odlaska sa porodicom u Boston, sedam godina smo živeli privremeno, sa planom da se vratimo u Srbiju. Nemogućnost da se na mom matičnom fakultetu bavim naukom kao u SAD prelomila je da ostanemo - priseća se Gordana.

Kako kaže, kolege su je mnogo puta pitale kako se oseća kao žena i Srpkinja u vrhunskoj nauci, i pride na Kolumbiji, jednom od najprestižnijih univerziteta na svetu.

- Izabrana sam u dve od ukupno tri američke akademije nauka, kao prva Srpkinja i prva žena na Kolumbiji koja je dobila ova priznanja. Napredak u nauci je mukotrpan i spor, i ako niko ne primećuje šta radite, teško je istrajati i motivisati mlade snage da vam se pridruže. Naravno, ne radimo za priznanja, ali su ona jako važna za vas, vašu okolinu, i naučnu oblast - objašnjava Vunjak Novaković.

Naša najcitiranija naučnica i sa H-indeksom 114 kaže da zna da u Srbiji ima izvanrednih pojedinačnih napora da se urade vrhunska istraživanja, i da je najbolji primer genetičar Miodrag Stojković.

- On je bio veliko ime u svetu i odlučio je da se vrati u Srbiju. Kada bi on imao podršku koja mu je potrebna, a koju mislim da nema, bio bi magnet za mlade i talentovane naučnike, i napravio bi jezgro onoga što Srbiji zaista treba. To bi bio jednostavan recept da stvari krenu nabolje. Kao pozitivan primer, navela bih i institut Biosense u Novom Sadu koji radi kao da je usred SAD, sa finansiranjem koje dolazi iz puno izvora, uključujući i evropske projekte koje je jako teško dobiti - navodi ova naučnica.

Ona kaže da ima nekoliko stvari za koje misli da su jako važne, da treba raditi nešto što volite, i da onda sve dolazi samo po sebi.

- Uvek sam pokušavala da privučem najbolje studente, što nije teško ako radite nešto zaista interesantno i sa potencijalom da unapredite medicinu. Naučila sam da je važno ciljati visoko i ne baviti se drugorazrednim problemima. Zatim, upornost. Tu srpski geni pomažu, jer ništa ne uspeva iz prve. I na kraju, ravnoteža između porodice i profesije je nešto čime se bavim na dnevnoj bazi. Mislim da je u tome lepota i izazov života - zaključuje profesorka.

Kina vraća svoje naučnike

Kao primer vraćanja svojih naučnika, Gordana Vunjak Novaković je navela primer Kine koja ulaže ogromna sredstva da dovede nazad u zemlju svoje vrhunske naučnike, i angažuje vrhunske stručnjake iz Amerike u okviru programa 111.

- Gledajući u budućnost, i angažujući stručnjake, Kina postaje gigant u nauci i tehnologiji. Kao jedan od tih stručnjaka u 111 programu, sarađujem sa vodećim univerzitetima u Kini na prioritetima za biomedicinska istraživanja i kliničku primenu - kaže ona.