Igor Smiljković, generalni direktor Rudnapa – svaki tim mora da ima lidera, da bi dobro funkcionisao

(foto : Tamara Radanović)

Sa Igorem Smiljkovićem, generalnim direktorom kompanije „Rudnap“, koja posluje još od 1946.godine, urednici ekapije su proveli nekoliko prijatnih sati,razgovarajući u njegovoj kancelariji na dvadeset prvom spratu poslovnog cnetra Ušće o poslu, ambicijama, školovanju, stručnom razvoju, porodici....

Naš sagovornik, Igor Smiljković je rođen u Beogradu, 1971.godine, gde je završio osnovnu i srednju školu, a po stečenoj diplomi Univerziteta za svetsku i nacionalnu privredu u Sofiji, poslovnu karijeru je započeo 1996.godine u „Jugopetrolu“. Prvi menadžerski izazov imao je na funkciji direktora izvoza. Iskustvo, kao i rezutati koje je postigao u ovoj kompaniji, bili su izuzetna referenca za ulazak u „Rudnap“.

- Studije sam započeo na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a okončao u Sofiji. Po diplomiranju sam imao ozbiljne ponude da ostanem i radim u Bugarskoj, ali sam se vratio u Srbiju i - nisam se pokajao. Jer, dobio sam šansu da svoje prvo zaposlenje ostvarim u jednom tako velikom i energičnom sistemu kakav je „Jugopetrol“. Tu sam naučio kako treba da funkcioniše sistem ako se dobro postavi, a prvi put sam u „Jugopetrolu“, nekoliko godina kasnije, saznao i koliko odgovornosti i briga nosi pozicija direktora, i kako da taj teret nosim i podnosim.

Smatra svojom manom - što se malo smeje.

- U suštini sam veseljak, ali puno obaveza, puno iskušenja, jak tempo... čine svoje, pa sam često, bez razloga, više nego što je potrebno - zabrinut.

Generalni direktor „Rudnapa“ sebe prevashodno opisuje kao klasičnog porodičnog čoveka.

- Porodica mi je najvažnija, oni su moje pravo sveto mesto. Potpuno sam im posvećen, iako mi se često dešava da poslu moram dati prioritet. Zato sve svoje slobodno vreme pokušavam da usmerim ka porodici, naročito u razvoj mojih namlađih – desetogodišnje ćerke i sinova, gde stariji ima 8 godina, a mlađi je još uvek „bebac“, star svega 10 meseci.

Zato je vikend za njega svetinja.

- To je vreme kada se okuplja cela porodica, kontrolišu domaći zadaci, kada zajednički analiziramo celu proteklu nedelju, kada idemo kod supruginih i mojih roditelja i prijatelja na „čašicu“ razgovora, šetamo. Rekreacija me opušta, a volim i filmove, pa idemo i do bioskopa. Film je kompletan tek kada ga gledam u bioskopu, to mi predstavlja poseban užitak.

Voli da čita, ali hvata sebe kako se sve više posvećuje poslovnoj literaturi. Nema pasija ni ekstravagantnih hobija, ali naglašava da ljubav prema košarci „vuče“ još iz mlađih dana, kada je ovaj dvometraš trenirao u Partizanu.

- Trenirao sam nekoliko godina i nosim lepa iskustva iz tog perioda. Košarka je odigrala i veliku ulogu u mom kasnijem razvoju. Kao prvo, naučila me je da budem timski igrač, ali i činjenici da svaki tim mora da ima lidera da bi dobro funkcionisao.

Smiljković govori enegleski i bugarski jezik, dok se ruskim služi.