Beograd ide u visinu - Oblakoderi niču posle promene propisa
Komentari
(Zapadna kapija Beograda - Geneksova kula) Nepunih dvadesetak metara niža od najavljene kule Beograd u okviru projekta Beograd na vodi u Savskom amfiteatru, obladoker od 150 metara u Ulici omladinskih brigada biće još jedna ptica u jatu koje para oblake iznad Beograda. Sa 40 spratova u stambeno-poslovnom kompleksu West 65 buduće zdanje biće druga najviša zgrada u prestonici.
Do pre dve godine kada su položeni temelji za kulu Beograd, prestonički rekorder u visini bila je kula Geneks sa 117 metara, odnosno Zapadna kapija Beograda podignuta 1977. godine.
Javni uvid u idejno rešenje oblakodera na Novom Beogradu nedavno je završen i, osim stanova od trećeg do 40. sprata, predviđa i tržni centar u podnožju na dve nadzemne etaže i isto toliko podzemnih gde su planirane garaže i tehničke prostorije. Zgrada od oko 70.000 kvadratnih metara srpskog ogranka kompanije PSP-Farman trebalo bi da počne da se gradi u septembru.
– Sada sledi pribavljanje lokacijskih uslova i izmena građevinske dozvole koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva 2016. godine za objekat koji nije počeo da se gradi. Menjamo namenu iz poslovanja u stanovanje i povećava se spratnost sa 33 na 40 spratova – kaže Milan Rašković, odgovorni projektant firme Bureau Cube Partners, koja je nosilac izrade ovog dela projekta u Westu 65.
U tom novobeogradskom stambeno-poslovnom kompleksu pre sedam godina bilo je predviđeno najpre poslovno zdanje od 147 metara (33 sprata) sa kancelarijama i hotelskim apartmanima, ali tada toliku spratnost nisu mogli da postignu, jer su se nalazili u zoni gde je maksimalna dozvoljena visina bila do 100 metara.
Obrt je usledio na proleće 2014. kada je tadašnje Privremeno veće ukinulo studiju visokih objekata, dokument koji je propisivao u kojim se delovima grada ne mogu zidati neboderi koji bi zatvorili pogled na istorijska i kulturna znamenja.
Tako je počelo krčenje puta za podizanje Beograda na vodi. Da između ostalih nije bilo te izmene, ne bi se mogla izgraditi ni kula od 220 metara, centralno zdanje kompleksa na desnoj obali Save čija je visina u međuvremenu smanjena na 168 metara.
Mnogi investitori jedva su dočekali izmenu propisa. Među prvima su bili ulagači koji od 2006. ne uspevaju da obnove hotel Jugoslavija i pored njega "parkiraju" kulu. Pre četiri godine predstavili su rešenje za rekonstrukciju hotela tako što su umesto jednog planirali dva objekta od po 137 metara (33 sprata). Plan koji im to omogućava usvojen je 2015, ali gradilište ni posle 12 godina nije otvoreno.
Na suprotnom delu Novog Beograda, u Bloku 42, gde se zida autobuska stanica, trebalo bi da budu podignute i tri kule do 100 metara i jedna do 65.
U februaru ove godine udareni su temelji i za drugi oblakoder Ušća od 22 sprata, visine oko 104 metra u novobeogradskom Bloku 16.
Sa druge strane reke, na kraju Kneza Miloša, izraelski investitor AFI Europe od prošle godine zida Skyline Belgrade.
Njegove dve stambene kule od 77 (21 sprat) i 64 metra (17 spratova) i poslovna od 129 metara (28 spratova) nići će na mestu bivšeg Saveznog MUP-a oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Plan za taj kompleks potpisao je biro arhitekte Milana Raškovića.
Isti izraelski investitor podiže i Business garden, poslovnu zgradu od 16 spratova u stambeno-poslovnom kompleksu Central garden koji se od 2015. gradi na mestu bivše fabrike IKL na Paliluli.
To što se Beograd razmahao u visinu za prof. emeritusa arhitektu Branislava Mitrovića nije dobro, jer, kaže, ukidanjem studije visokih objekata gradnja kula nije kontrolisana. Zato je, dodaje, zavladala urbanistička anarhija.
– To znači da svaki moćni investitor koji ima dobar upliv u politiku može da posadi kulu maltene nasred Terazija. Studija koja je ukinuta možda nije bila najbolji dokument, ali je rezultat prostornog promišljanja gde je javni interes ispred privatnog. Svugde u svetu sličnim urbanističkim regulama gradovi štite svoje vredne celine – govori Mitrović.
Zone bez visoke gradnje
Beograd je usvajanjem Generalnog urbanističkog plana u proleće 2016. zabranio podizanje stambenih, poslovnih i komercijalnih zdanja viših od 32 metra u delovima grada koji su omeđeni sledećim ulicama: Nemanjina, Trg Slavija, Makenzijeva, Kursulina, Trnska, Kraljice Marije, 27. marta, Takovska, Vojvode Dobrnjca, Venizelosova, Skenderbegova, Cara Uroša, Visokog Stevana, Tadeuša Košćuška, Dunavom i Savom do Brankovog mosta i Karađorđevom do Nemanjine.
Do pre dve godine kada su položeni temelji za kulu Beograd, prestonički rekorder u visini bila je kula Geneks sa 117 metara, odnosno Zapadna kapija Beograda podignuta 1977. godine.
Javni uvid u idejno rešenje oblakodera na Novom Beogradu nedavno je završen i, osim stanova od trećeg do 40. sprata, predviđa i tržni centar u podnožju na dve nadzemne etaže i isto toliko podzemnih gde su planirane garaže i tehničke prostorije. Zgrada od oko 70.000 kvadratnih metara srpskog ogranka kompanije PSP-Farman trebalo bi da počne da se gradi u septembru.
– Sada sledi pribavljanje lokacijskih uslova i izmena građevinske dozvole koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva 2016. godine za objekat koji nije počeo da se gradi. Menjamo namenu iz poslovanja u stanovanje i povećava se spratnost sa 33 na 40 spratova – kaže Milan Rašković, odgovorni projektant firme Bureau Cube Partners, koja je nosilac izrade ovog dela projekta u Westu 65.
U tom novobeogradskom stambeno-poslovnom kompleksu pre sedam godina bilo je predviđeno najpre poslovno zdanje od 147 metara (33 sprata) sa kancelarijama i hotelskim apartmanima, ali tada toliku spratnost nisu mogli da postignu, jer su se nalazili u zoni gde je maksimalna dozvoljena visina bila do 100 metara.
Obrt je usledio na proleće 2014. kada je tadašnje Privremeno veće ukinulo studiju visokih objekata, dokument koji je propisivao u kojim se delovima grada ne mogu zidati neboderi koji bi zatvorili pogled na istorijska i kulturna znamenja.
Tako je počelo krčenje puta za podizanje Beograda na vodi. Da između ostalih nije bilo te izmene, ne bi se mogla izgraditi ni kula od 220 metara, centralno zdanje kompleksa na desnoj obali Save čija je visina u međuvremenu smanjena na 168 metara.
Mnogi investitori jedva su dočekali izmenu propisa. Među prvima su bili ulagači koji od 2006. ne uspevaju da obnove hotel Jugoslavija i pored njega "parkiraju" kulu. Pre četiri godine predstavili su rešenje za rekonstrukciju hotela tako što su umesto jednog planirali dva objekta od po 137 metara (33 sprata). Plan koji im to omogućava usvojen je 2015, ali gradilište ni posle 12 godina nije otvoreno.
Na suprotnom delu Novog Beograda, u Bloku 42, gde se zida autobuska stanica, trebalo bi da budu podignute i tri kule do 100 metara i jedna do 65.
U februaru ove godine udareni su temelji i za drugi oblakoder Ušća od 22 sprata, visine oko 104 metra u novobeogradskom Bloku 16.
Sa druge strane reke, na kraju Kneza Miloša, izraelski investitor AFI Europe od prošle godine zida Skyline Belgrade.
Njegove dve stambene kule od 77 (21 sprat) i 64 metra (17 spratova) i poslovna od 129 metara (28 spratova) nići će na mestu bivšeg Saveznog MUP-a oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Plan za taj kompleks potpisao je biro arhitekte Milana Raškovića.
Isti izraelski investitor podiže i Business garden, poslovnu zgradu od 16 spratova u stambeno-poslovnom kompleksu Central garden koji se od 2015. gradi na mestu bivše fabrike IKL na Paliluli.
To što se Beograd razmahao u visinu za prof. emeritusa arhitektu Branislava Mitrovića nije dobro, jer, kaže, ukidanjem studije visokih objekata gradnja kula nije kontrolisana. Zato je, dodaje, zavladala urbanistička anarhija.
– To znači da svaki moćni investitor koji ima dobar upliv u politiku može da posadi kulu maltene nasred Terazija. Studija koja je ukinuta možda nije bila najbolji dokument, ali je rezultat prostornog promišljanja gde je javni interes ispred privatnog. Svugde u svetu sličnim urbanističkim regulama gradovi štite svoje vredne celine – govori Mitrović.
Zone bez visoke gradnje
Beograd je usvajanjem Generalnog urbanističkog plana u proleće 2016. zabranio podizanje stambenih, poslovnih i komercijalnih zdanja viših od 32 metra u delovima grada koji su omeđeni sledećim ulicama: Nemanjina, Trg Slavija, Makenzijeva, Kursulina, Trnska, Kraljice Marije, 27. marta, Takovska, Vojvode Dobrnjca, Venizelosova, Skenderbegova, Cara Uroša, Visokog Stevana, Tadeuša Košćuška, Dunavom i Savom do Brankovog mosta i Karađorđevom do Nemanjine.
Firme:
WEST 65 Beograd
Beograd na vodi d.o.o. Beograd
Bureau Cube Partners d.o.o. Beograd
PSP Farman Beograd
Hotel Jugoslavija Beograd
MPC PROPERTIES DOO BEOGRAD
AFI Europe Amsterdam
Tagovi:
kule
visoki objekti
visoke zgrade
oblakoderi
soliteri
oblakoderi u Beogradu
kule u Beogradu
Kula Beograd
Milan Rašković
kula Geneks
Zapadna kapija Beograda
studija visokih objekata
ukidanje studije visokih objekata
Blok 42
tri kule u Bloku 42
Ušče
drugi oblakoder na Ušću
druga kula na Ušću
druga kula Ušče
Skyline Belgrade
Business Garden
Central Garden
IKL
Branislav Mitrović
zona bez visoke gradnje
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.