Gde pronaći kadar za sve najavljene investicije u hotelijerstvu Srbije, šta činiti sa (ne)pristojnim preuzimanjima ?

Najavljene investicije u hotelsku industriju i dolazak novih, velikih, svetskih "igrača" u našu zemlju nameću pitanje da li je Srbija spremna da na te izazove odgovori pravim kadrovskim rešenjima, odnosno dobrim hotelskim menadžerima i stručnjacima. Govoreći o vremenu iza nas, sankcijama i opštoj nemaštini, kada su hoteli pretvarani u ugostiteljska preduzeća, a u Srbiji ostalo samo nekoliko hotela sa internacionalnim standardima u poslovanju, učesnici okruglog stola "Kadrovi u hotelijerstvu", koji je nedavno ekapija organizovala u hotelu Holiday Inn u Beogradu, su se složili da nove hotele neće - imati ko da vodi.

Prema okvirnim podacima, oko 300 ljudi godišnje u Srbiji dobije diplomu višeg i visokogog obrazovanja u oblasti turizma i hotelijerstva, ali ta potvrda o usvojenom znanju je samo prvi korak ka poziciji direktora, jer predstoji praksa, rad, dodatno usavršavanje i sticanje međunarodnog iskustva.

Podaci Privredne komore Srbije kažu da u našoj zemlji posluje 1.273 hotelsko-ugostiteljskih (65,7%) i 665 turističkih (34,3%) objekata, koje opslužuje oko 23.000 zaposlenih. To su brojevi, a kakvo je stanje sa realnim obrazovanjem tih ljudi ?

Sankcije

Ružica Dedijer-Petrović, direktor IN hotela, navela je da je nedostatak kvalifikovanog kadra za hotelsku industriju više nego evidentan.

Ružica Dedijer-Petrović (Foto: ekapija)

- Sankcije iz devedestih su zapretile sektoru i skoro uspele da totalno unište hotelsku industriju. U Srbiji smo imali samo dva hotela hoja su, kako, tako, radila po svetskom standardima, a to su bili Intercontinental i Hyatt. Svi ostali hoteli, koji su nekada dobro radili, zbog nedostatka sredstava i broja gostiju su se preorjentisali na ugostiteljski deo. Tačinje, hoteli su se pretvarali u ugostiteljske objekte, a u hotelskoj industriji je soba ta koja zarađuje. Isto tako, neadekvata osnovna edukacija, nedovoljno neformalnog obrazovanja i nedostatak prakse doveli su do toga da naše tržište danas ne može da pruži veliki broj kvalifikovanih menadžera – zaključila je ona.

Prvo menadžment, pa onda kredit

U prilog tome, koliko su bitni ljudi koji će voditi buduće hotele, govori i činjenica da pojedine banke od nedavno traže da pre odobravanje kredita dobiju od investitora u hotele i spisak menadžera ili potpisane ugovore sa specijalizovanim kompanijama, koje će na duži period voditi menadžment hotela.

Thomas Pavlović (Foto: eKapija)

- Banke time na pravi način uslovljavaju investitore, jer nije dovoljno postaviti objekat od xx mil eur na određenu lokaciju, pošto on sam od sebe ne može da funkcioniše, već je potreban stručan tim da te objekte vodi i pozicionira na tržištu. Osim toga, ne smemo da zaboravimo da je neohodno analizirati šta tržište traži i prema tome pozicionirati i kreirati objekte sa 3, 4 ili 5 zvezdica – naveo je Thomas Pavlović , direktor hotela Holiday Inn.

Formalno i neformalno obrazovanje, dobri i loši đaci

Ružica Dedijer i Thomas Pavlović su se složili da je fakultetska diploma samo početna instanca i da je do pozicije nižeg, srednjeg ili višeg menadžmenta potrebno još mnogo rada, kao i da je neophodno da nastavni plan i program škola bude usaglašen sa praktičnim potrebama hotelijerstva.

Kao veliki problem, Thomas Pavlović navodi i to da postoje ozbiljne predrasude kod mnogih roditelja, koji lepo kažu da oni svoju decu šalju na fakultet ne bi li postali direktori, a "oni tamo počnu da peru tanjire".

Ko sa takvim stavom dođe, na pogrešnpm je mestu, jer svi zaposleni moraju proći kroz poslovanje celog hotela i upoznati kako svaki šrafčić u hotelu "diše".

Ružica Dedijer procenjuje da je potrebno da posle fakulteta u jednom izgrađenom sistemu, tačnije u formiranom hotelu, prođe minimum 5 godina, kako bi neko postao menadžer srednjeg nivoa na toj lestvici napredovanja.

Na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum do sada je diplomu dobilo ukupno 300 studenata, a prema rečima Vesne Spasić, profesora tog fakulteta, interesovanje da ovu ovu vrstu obrazovanja je sve veće i veće.

Dr Vesna Spasić (Foto: ekapija)

- Hotelijerstvo i turizam nekada su bili rezervisani za lošije đake, danas je situacija potpuno drugačija. S obzirom na to da su potencijali turizma I hotelijerstva veliki, za to obrazovanje javljaju se odlični đaci, koji znaju jezike i koji su dosta putovali. Najveće intereovanje i angažovanost na fakultetu pokazuju učenici koji su iz sredina u kojima se od turizma lepo živi – navela je ona, pominjući da, kao po pravilu, u bolje studente spadaju oni koji dolaze iz banjskih centara, Kopaonika, Zlatibora ....

Ona se složila sa ekapija sagovornicima, menadžerima beogradska hotela, da je uz teoretsko znanje preko potrebna realna praksa, i dodala da je na "Singidunumu", taj segment obrazovanja sve više i više "u fokusu", naglašavajući da je neophodan model u kome će i hoteli imati jači interes da prime što više kvalitetnih studenata na što duže prakse.

Slične komentare smo dobili i od Dragutina Miličića, direktora Srednje turističke škole iz Novog Beograda, koji je naglasio da ova škola pokušava da u okviru svojih kapaciteta privredi odškoluje što više kvalitetnog kadra, pa tako prosečno iz škole dobijamo 250 turističkih tehničara, a iz oblasti ugositeljstva njih 130. Gospodin Miličić smatra da su učenici koji upisuju ovu školu vrlo motivisani za struku za koju se školuju, što pokazuje i ogromno interesovanje za upis. Ono što je možda problem za privredu je da većina učenika ne ostaje na ovom školovanju i ne zapošljava se odmah, već nastavlja školovanje u struci na fakultetima ili visokim školama.

Dragutin Miličić se i kritički osvrnuo na zainteresovanost privrede da deci omoguće adekvatnu praksu. Naima, iskustva ucenika, kao povratna informacija ka školi, ukazuju na činjenicu da u većim turistickim agencijama prijem dece nije onakav kakav bi trebalo da bude. Učenici rade ono što programom prakse nije predviđeno, često se događa da nema posla u agenciji, pa se učenici zadržavaju kraće, umesto da zaposleni u turističkim agencijama rade sa učenicima.

U hotelijerskim preduzećima, po Miličiću, praksa je bolje organizovna. Retke su prilike da učenici nisu angažovani u punoj meri. Problem vidi u tome što zbog prirode posla u ugostiteljskim objektima (hoteli, restorani), gde je najveći obim zadataka u večernjim i noćnim satima, subotom i nedeljom, zbog zakonske regulative vezane za termine kada učenici mogu biti na praksi, škole ne mogu uvek da odgovore zahtevima lokalne privrede.

Specijalistička obrazovanja

Učesnici okruglog stola potom su razgovarali o specijalističkim edukacijama i konstatovano je da je dolazak IFH instituta u Srbijiu veliki dobitak za turističku privredu. Naime, stručnjaci svetskog instituta za obrazovanje hotelskog stručnog kadra i obuku u drugim sektorima uslužnih delatnosti IFH (www.ifh.ag), sa sedištem u Frankfurtu, prepoznali su potencijale tržišta Srbije, ali i probleme sa stanjem obuka u celom regionu, pa su u Beogradu osnovali centar za kompletan region.

(Marija Bjelić)

Marija Bjelić, general manadžer IFH Srbija, napominula je da taj poznati evropski institut, želeći da rešava ove probleme, pripremio za Srbiju i kompletan region najrazličitije seminare i treninge - od osnovnih - koji daju odgovore na svakodnevne male akcije, tipa - kako se poslovno javljati na telefonski poziv, preko specijalističkih obuka za finansije, rezervacione sisteme, nastupe na sajmovima - pa sve do vrlo sofisticiranih i ekskluzivnih edukacija za vrhunski menadžment, koji od ranog proleća kreću

(Ne)pristojna preuzimanja

Kao i u drugim granama industrije gde nedostaje kadrova, i u hotelijerstvu Srbije je veliki problem - "migracija" radne snage. Jer, kada je malo kvalifikovanih radnika, a potražnja je velika, problem nezadržavanja radnika je ozbiljna pretnja poslovanju.

- Ja ne mislim da je dobro boraviti 30 godina u jednom objektu, ali da bi zaista napredovali, zaposleni treba da rade u nekom "brendu" 3 do 5 godina. Menadžment je tu da proceni kapacitete svake osobe i da pronađe pravo mesto za njih, gde oni mogu napraviti najveći uspeh. Mi neprestano ulažemo u kadar i a, onda stignu odnekle, velika obećanja i realne ponude sa 200 EUR većim platama, mladi ljudi se polakome na velika obećanja, prihvate minimalna povećanja plata kao nešto za prvi trenutak, a kada taj "prvi trenutak" postane konstanta, oni najčešće žele da se vrate, a to malo koja ozbiljna institucija može sebi da dozvoli, i tako se gube kadrovi, a oni, tragajući za nečim novim, stvarajući sebi sve veći i veći "pedigre ptice selice" – navela je Ružica Dedijer.

Prema rečima Thomasa Pavlovića, promena brenda i destinacija u hotelskoj industriji je poželjna posle nekog vremena, ali ne u ritmu koji neki mladi ljudi u Srbiji, ko zna iz kog (ne)iskustva, procenjuju kao poželjno.

- Dobio sam CV u kome sam pročitao da je kandidat, mladi menadžer, za godinu i po dana radio na otvoranju četiri hotela, što je bez ikakve dileme "van pameti" – naveo je on.

Milena Marković (Foto: ekapija)

Milena Marković, menadžer, HGS Srbija, je navela de je verovatno došlo vreme za uspostavljanje etičkog kodeksa vezanog za moralno/nemoralno preuzimanje kadrova iz konkurentskih kuća, a da će HGS, kao udruženje profesionalaca iz ove oblasti, još kako raditi na tome, kao i na modelima ugovora sa zaposlenim, da bi se mnogo preciznije zaštitila prava, ali i obaveze obe strane, kako radnika, tako i poslodavaca.

Sledi još detalja sa ovog okruglog stola...