Sve elektrane EPS-a na ugalj moraće da ispoštuju evropske ekološke standarde - Postojeće rezerve trajaće još 50 godina

Elektroprivreda Srbije (EPS) moraće da ispoštuje sve evropske ekološke standarde za termoelektrane na ugalj, a do 2025. godine će zasnivati proizvodnju energije na onome što ima, a to su ugalj, voda, izjavio je Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS).

Kovačević je, u intervjuu za Balkan Green Energy, podsetio da Srbija ima zalihe uglja za jedno pedesetak godina.

Na primedbu da "ugalj nema svetlu budućnost", odgovara da nije ekonomski opravdano odreći se tog energenta, te da Poljska, na primer, zasniva proizvodnju električne energije potpuno na uglju.

Srbija će, kako dodaje, proizvodnju energije zasnivati i na obnovljivim izvorima energije (OIE ), u koje namerava da poveća ulaganja.

- Zainteresovani smo i za javno-privatna partnerstva, na primer, za razvoj geotermalne energije. Srbija ima dosta potencijala, pre svega na jugu, oko Kuršumlije, i u Vojvodini - kaže Kovačević, dodajući da su Rusi i Kinezi zainteresovani da na tome rade sa EPS-om.

Investicija u geotermalnu energiju je, kako napominje, nešto veća u početku, ali to je zelena energija i održavanje nije skupo.

- To su velike investicije. Kada se sada prave nove elektrane na ugalj to je već u njih ugrađeno, ali mi imamo staru tehnologiju, staru 40-ak godina. Njihova modernizacija je ponekad skuplja nego gradnja nove elektrane - dodaje Kovačević.

Dilema je, međutim, da li ih gasiti ili modernizovati, a Kovačević je, kako kaže, uvek za njihovo gašenje, što je možda u startu malo skuplje, ali će se brzo isplatiti kroz koeficijent korisnog dejstva.

- Nove elektrane imaju koeficijent korisnog dejstva veći od 40% a naše najbolje imaju oko 30%. Neke će biti modernizovane, a neke koje su dosta stare biće ugašene i zamenjene novim. Nova elektrana Kostolac B3 će ispunjavati sve ekološke zahteve - naglašava on.

Kada je reč o hidropotencijalu, Srbija ima dosta snage u vodi - Morava, Ibar, Drina, male hidroelektrane, ali EPS-u, prema njegovim rečima, treba još jedna reverzibilna hidroelektrana.

- Tu postoje dva projekta, Bistrica i Đerdap 3, a jeftinije je da se gradi Bistrica, jer je Đerdap vezan za međunarodne ugovore sa Rumunijom - navodi Kovačević.

Dodaje i da je EPS počeo da investira u modernizaciju mreže, i da je pre par godina započeta zamena brojila, ali na nesreću taj tender je pao, jer bilo je nekih tužbi i istražnih radnji.

- Sada je to odblokirano, ali je prošlo dosta vremena i moramo da raspišemo novi tender, jer je tehnologija napredovala. Ja bih najviše voleo kada bi posao dobile domaće firme, makar i u konzorcijumu sa stranom kompanijom - kaže on.

Mišljenja je i da bi Vlada Srbije, kao vlasnik, trebalo da ostavi više novca EPS-u za investicije, u kojem su, kako dodaje, sada prisutni Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, i sa kojima se u dogovoru radi cela reforma.

Na pitanje dokle će EPS biti posmatran kao sredstvo za rešavanje socijalnih problema, Kovačević je naveo da to nije pojava skorijeg datuma već da traje 70 godina.

- Cena struje i hleba čuva socijalni mir u ovoj zemlji 70 godina. Svaka vlada pribegne tom rešenju. Sa Zapada malo kritikuju, pa progledaju kroz prste. EPS je sada na tržištu kada je reč o velikim komercijalnim kupcima, i kontroliše više od 90% tržišta. Ali, to je samo desetak hiljada kupaca, dok na drugoj strani ima više od tri miliona domaćinstava i malih firmi, koje su na garantovanoj ceni - napominje

Ima, kako kaže, pritisaka da se i to pusti na otvoreno tržište, i EPS nema ništa protiv, ali dodaje da "nisku cenu određuje Vlada Srbije... jer je standard kod nas nizak, mali je BDP, jedna smo od najsiromašnijih zemalja u Evropi"

- Vlada Srbije ne treba da vodi socijalnu politiku preko kompanija na tržištu, već treba da ima specijalne fondove u te svrhe - ocenjuje Kovačević.

Za budućnost EPS-a su, kako kaže, važni kadrovi, a uredba o zabrani zapošljavanja je otežala proces prijema novih kadrova.

- Nedostaje nam puno ljudi, pre svega u proizvodnji, s visokom i srednjom stručnom spremom. Nama odlazi i kadar srednjih godina, taj koji treba da uči mlade. U proizvodnji fale hiljade ljudi. Kad bi mu dozvolili, EPS bi odmah mogao da zaposli oko 2.000 ljudi tehničkog profila. To bi bilo dobro i za mlade ljude da ostanu u zemlji. Starosna struktura u EPS-u nije zadovoljavajuća - poručuje Kovačević.

U EPS-u radi oko 30.000 ljudi, što sa njihovim porodicama predstavlja više od 100.000 ljudi i još toliko, pa i više, u malim i srednjim preduzećima, koja rade za ovu kompaniju, navodi on.