(Naša radnja) Zoran Nikolić, nacionalna organizacija potrošača Srbije: Poštovanje potrošača - dodatna vrednost
(Zoran Nikolić)
Rezolucija 543 Saveta Evrope iz maja 1973, bila je prvi dokument o zaštiti potrošača za celu Evropu. Konvencija o pouzdanosti proizvoda iz 1977. je jedan od najpoznatijih akata, kao i Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji iz 1989. Prvi evropski propis o zaštiti potrošača, konvencija Saveta Evrope iz 1962, obavezao je hotelijere na zaštitu imovine svojih gostiju. Politika zaštite potrošača danas se vodi planetarno; globalni savez potrošačkih organizacija- „Međunarodni potrošači" (osnovan 1960), ima status konsultativnog tela u UN i sarađuje sa OECD i Svetskom trgovinskom organizacijom, a u 115 zemalja sveta bori se za njihova osnovna prava: na bezbednost, obrazovanje, obeštećenje, zdravu životnu sredinu, kao i prava da biraju, budu informisani i saslušani.
Docnja naše zemlje za razvijenim svetom ogleda se i u ovoj oblasti. Potrošači Srbije postaju organizovana kategorija tek u ovom veku. U mesecu kada se obeležava Svetski dan potrošača, sagovornik „Naše radnje" je Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Gospodine Nikoliću, uvedite nas u priču o organizovanim potrošačima u Srbiji. Ko danas može da osnuje potrošačku organizaciju? Ima li nedvosmislenih kriterijuma i javne evidencije organizacija potrošača ili se radi samo o "raspisivanju projekata"? Mediji su beležili čak primere da neke organizacije ni izveštaje o radu (u 2007) nisu predavale nadležnima!
Zoran Nikolić: Postojala je dobra namera resornog ministarstva da se napravi evidencija organizacija potrošača (OP) u Srbiji i primeni poseban Pravilnik o evidentiranju kako je predviđeno aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača. U toj nameri nije se istrajalo, bez obzira na evidentno postojanje određenih zakonskih prepreka. Da je postojala jaka volja za uvođenjem reda na ovom polju ubeđen sam da bi ova inicijativa prošla, čime bi se demonstrirala jasna namera o uvođenju reda i određenih pravila.
Tako se ne bi dogodilo da određene organizacije nemaju izveštaje o radu, završne račune ili čak da se redovne godišnje Skupštine ne održavaju?! Shodno napred iznetom, danas je registrovanje organizacije potrošača potpuno isto kao i bilo kog drugog udruženja građana, jer se i registruju na osnovu istog Zakona. Međutim, svi navedeni propusti biće ispravljeni u novom Zakonu o zaštiti potrošača gde se planira i registracija/evidencija svih OP. Time će, uglavnom, biti otklonjene sve zloupotrebe i razotkrivena druga pozadina osnivanja određenih udruženja.
Kako se statusno, ne imenom, utvrđuje - nacionalna organizacija, i ko tu polaže pravo? Međunarodna organizacija zahteva jednog nacionalnog predstavnika, stav iznutra je da će „asocijacija koja ujedini dve trećine potrošačkih udruženja postati nacionalna i podržavaće je vlada preko resornog ministarstva, a ostale će biti angažovane kao regionalni predstavnici". Pojasnite nam taj "potrošački zaplet".
Zoran Nikolić: Ne postoji uslov, već jasna težnja ka formiranju jednog saveza koji bi našu zemlju adekvatno predstavljao. Tu obavezu shvatili su mnogi, te je maja 2005. godine upravo u Kragujevcu održana konstitutivna Skupština Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS). Pored svih pozitivnih komentara eksperata EU o Statutu i Etičkom kodeksu NOPS, to nije bilo dovoljno pojedincima da shvate nužnost zajedničkog delovanja. Od tog perioda NOPS je imao 2/3 većinu registrovanih OP, da bi se pravom poplavom osnivanja novih organizacija taj broj redukovao.
U ovom trenutku imamo 24 samostalna člana (OP) dok tri čekaju na rešenje o registraciji. Shvatajući značaj zaštite potrošača kao vrlo dinamičnu oblast, početkom ove godine smo izvršili transformaciju NOPS tako da imamo pokrivenost svih regionalnih centara u zemlji. Dakle, nismo išli na omasovljenje po svaku cenu, već nam je želja da odgovorno i kvalitetno odgovorimo svim zahtevima koji se postavljaju pred nas. Postignuti rezultati zaista govore u prilog našoj ideji nacionalnog zastupanja, jer upravo kroz rad svih članica pokazujemo praktičnu zastupljenost koja mnogo više govori od pomenutog dvotrećinskog članstva. Mislim da to u ovom trenutku nije presudno, čak nije ni poželjno s obzirom na činjenicu da je registrovano oko 60 OP u Srbiji. Kako i koliko oni rade dovoljno govori činjenica o gore pomenutim kriterijumima koji se tiču njihovih aktivnosti.
A kako funkcioniše organizacija kojoj valjda težimo - "Međunarodni potrošači"? Da li je tamošnji takozvani "Rapeks" sistem za brzo upozoravanje naša pusta želja ili bliskija budućnost?
Zoran Nikolić: "Međunarodni potrošači" (Consumers International - CI) predstavlja globalni glas svih potrošača i kao takav predstavlja određenu snagu u svetskim razmerama. Međutim, nama je bliže i potrebnije članstvo u BEUC, evropskoj organizaciji potrošača koja ima zavidne rezultate. NOPS je podneo zahtev za prijem u članstvo oba saveza i realno je očekivati da ćemo vrlo brzo postati član CI. Kriterijumi za prijem u BEUC značajno su drugačiji u smislu organizovanja, načina rada, i pre svega kapacitetima organizacija koje apliciraju. Naši napori idu ka tom cilju. Bez obzira što nismo članovi nijedne od pomenutih organizacija, aktivno se uključujemo u sve projektne aktivnosti koje su za nas realno ostvarive.
Prošle godine je Svetski dan potrošača protekao u znaku sprečavanja agresivne kampanje prodaje nezdrave hrane (junk food) deci. NOPS je tim povodom odštampao više desetina hiljada letaka koji su podeljeni upravo 15. marta 2008. u Beogradu, a zatim i posredstvom lokalnih članica i u svim gradovima Srbije. Na taj način mi smo bili deo priče CI, bez obzira što nismo punopravni član. Izveštaj o našoj aktivnosti kod njih je evidentiran. „Rapeks" nije pusta želja već bliska realnost. Zahvaljujući CARDS programu planirano je povezivanje nadležnih institucija, pre svega tržišne inspekcije i kontrolne „Rapeks" tačke, u „Rapeks" sistem. To praktično znači da će i srpski potrošači biti upozoravani na sve opasnosti koje se uoče na tržištu EU, a nadležni reagovati na adekvatan način.
U decembru će se navršiti punih pet godina kako je 11 organizacija potrošača iz lokalnih sredina u Srbiji osnovalo jedinstvenu organizaciju potrošača - NOPS. Koliko su potrošači ovako udruženi mogli snažnije da deluju na promene u društvu i doprinesu boljoj zaštiti prava potrošača ovih pet godina, što su osnivački ciljevi organizacije?
Zoran Nikolić: Da je bilo adekvatne podrške svih dosadašnjih vlasti mi bismo neuporedivo više i kvalitetnije realizovali sve planirane aktivnosti. Ne treba zaboraviti da niko ne živi od ovoga, dakle svi članovi NOPS i lokalnih OP su volonteri. Treba zaista realno sagledati sve napore koje činimo u nameri da efikasno zaštitimo srpske potrošače. U nameri da postanemo zaista uticajan faktor na tržištu neophodna je neuporedivo značajnija podrška kako države, tako i EU. Do sada Srbija nije mogla da pristupi bilo kom finansijskom programu EU namenjenom zaštiti potrošača, odnosno jačanju kapaciteta organizacija potrošača. No, i pored svih negativnih okolnosti može se zaključiti da smo uvek reagovali na svaku povredu prava potrošača, bila ona pojedinačna ili kolektivna. Više o tim rezultatima može se videti na internet adresi: www.nops.org.rs.
A kakav je uticaj ostalih OP? Da li preovlađuje praksa "opštih tribina", "papirnatih" preporuka i stavova ili nadvladavaju pozitivni primeri? Dok je potrošače "zastupalo" više strana, javnost je svojevremeno bila uskomešana informacija o zdravstvenoj neispravnosti mleka ali i servisom "SMS potrošač", a pratila je i dopisivanje NOPS-a sa APOS-om, "Forumom", Republičkom unijom potrošača, Centrom za edukaciju i zaštitu potrošača, Pokretom za zaštitu potrošača...
Zoran Nikolić: To je i odgovor na pitanje o stvaranju jedinstvenog saveza potrošačkih organizacija u Srbiji. Ne postoji želja za iskrenom saradnjom, već je dominantan lični pečat svim aktivnostima. Da bi određeni ljudi zadovoljili sopstvenu sujetu spremni su da zaborave osnovni cilj - zaštitu potrošača. Upravo među pomenutima nalaze se i one organizacije koje nisu održavale Skupštinu po nekoliko godina ili one koje su osnovane juče. U svakoj dobroj nameri postoje određena pravila ponašanja koja su i u ovom slučaju primenjiva. Potrebno je samo da se shvati značaj zajedničkog delovanja i postavi ispred svih ličnih zahteva. Tada će biti moguće stvoriti partnerski odnos među svim OP, čime će i naša zemlja pokazati jačinu u organizovanoj zaštiti potrošača.
Ima li težnje objedinjavanju baš svih organizacija pod jedan "kišobran" (je li moguć "slovenački" model - jedno društvo potrošača, ili kao u Britaniji, gde su sva udruženja organizovana u jedno veliko društvo)? Zar ne bi jedan "subjekat" bio ubojitiji, a pažnja Evrope, pa i srpske države (bitne materijalne težine) skoncentrisanija? Da li su to srpske neprilike, kao iz (više)stranačkih voda?
Zoran Nikolić: Postoji realna potreba udruživanja upravo zbog jačine takvog saveza i svih organizovanih aktivnosti koje iz njega proizilaze. Navedeni primeri su odraz zrelog građanskog društva kome mi težimo, međutim javnosti nije poznat podatak da upravo u Sloveniji ili Engleskoj postoje i druga udruženja. Ono što njih čini nepoznatim jeste upravo jačina, odnosno projekti realizovani od strane ZPS (Savez potrošača Slovenije) ili Which? (Organizacija potrošača u Britaniji). Na putu da i Srbija postane prepoznatljiva po jakom savezu postoje brojne prepreke od kojih su neke i ove koje pominjete: težnja da svaki Srbin ima svoju stranku (ili dve) nekako je preslikana i na potrošačko organizovanje.
Kako ocenjujete Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji i Nacionalni program zaštite potrošača do 2012. godine, naročito njegovu praktičnu primenu? Ključni nedostaci u neophodnoj zaštiti?
Zoran Nikolić: Zakon je primenjiv i uveliko štiti potrošača, što nas koji se bavimo zaštitom potrošača konkretno interesuje. Pomenuta dinamika koja prati zaštitu potrošača neminovno uzrokuje inoviranje čitavog seta zakonskih propisa. Novi Zakon o zaštiti potrošača je u izradi, dok su drugi, komplementarni zakoni, već u proceduri usvajanja: Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakon o e-trgovini i drugi. Glavni problemi nastali u primeni Nacionalnog programa zaštite potrošača tiču se krajnje nedefinisanog odnosa resornog Ministarstva prema ovom strateškom dokumentu koga je usvojila Vlada Srbije.
Definisano je usvajanje godišnjih Programa na osnovu kojih bi se konkretizovale aktivnosti iz ovog dokumenta. Na žalost, donet je samo Program za 2007. koji se nikada nije realizovao, jer nije ni usvojen. Ne treba podsećati da prošle godine nije bilo ni pomena godišnjeg programa. Godina pred nama može biti iskorišćena za razvoj zaštite potrošača kroz primenu Nacionalnog programa u potpunosti ili značajno izmenjena. Ali, ponavljam, ne postoji jasno pokazana želja da se Program sprovede u delo. Da li je neko uvideo da isti ne valja i zbog toga se ne primenjuje, nije mi poznato.
NOPS ima iskustva sa seminara u Banja Luci, studijskog putovanja u Nemačkoj, konferencije u Sofiji, foruma civilnog društva zapadnog Balkana itd... - međunarodno ste angažovani i proevropski orijentisani. Predočite nam, sa druge strane, kako nas međunarodna zajednica rangira u ovoj sferi i koliko pomaže (osnivačka akta NOPS predviđaju pomoć)?
Zoran Nikolić: Navedenoj listi svakako treba dodati aktivno učešće NOPS u dvogodišnjem regionalnom projektu GTZ koji ima za cilj jačanje zaštite potrošača u JI Evropi, kroz poboljšanje zakonskog okvira i jačanje kapaciteta - kako vladinog, tako i NVO sektora. Dragocena iskustva sa ovih događaja svakako su najznačajniji rezultat. Na jednom mestu čujete brojne aktivnosti, predloge, probleme sa kojima se suočavaju kolege u okruženju. Samim tim smo bogatiji za praktično iskustvo koje nam, pored ostalog, pomaže da učimo na tuđim greškama. I, tu se priča praktično završava.
Ponoviću, srpske organizacije potrošača, samim tim i NOPS, nisu imale priliku da koriste konkretne programe podrške EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta OP. Svetlo na kraju tunela predstavlja najava otvaranja određenih fondova i programa podrške direktno OP čime bi se pokazalo jasno opredeljenje da međunarodna zajednica želi istu zaštitu potrošača u Srbiji kao onu u razvijenim zemljama.
Da li su kanali kojima stižu sredstva iz međunarodnih izvora za OP transparentni za javnost i vlast; kako funkcioniše kontrola nadležnih?
Zoran Nikolić: Veoma jednostavno može se utvrditi poreklo novca, ali je pitanje da li je to u interesu onoga ko vrši kontrolu ili onoga ko daje/prima novac. Nas ova tema apsolutno ne dotiče, jer nikada nismo dobili bilo kakva sredstva iz inostranstva.
Navedite nam najsažetije godišnji program rada NOPS-a do kraja 2009. godine.
Zoran Nikolić: S obzirom da je NOPS dobio dva značajna projekta (od ukupno pet) na nedavno završenom konkursu Ministarstva trgovine i usluga, glavni deo aktivnosti upravo će se odnositi na njihovu realizaciju. Prvi se odnosi na centralno obeležavanje Svetskog dana potrošača - 15. mart, koji se ove godine održava upravo u našem gradu. Pripremamo stručno-naučno savetovanje koje će adekvatno odgovoriti datom trenutku. Drugi, daleko značajniji projekat za potrošače upravo predstavlja osnov svake organizacije - upoznavanje potrošača sa njihovim pravima. To će biti svojevrsni „potrošački karavan" gde ćemo od aprila do juna tekuće godine obići 28 gradova u Srbiji u nameri da u direktnom susretu sa potrošačima izvršimo određenu edukaciju i pružimo im osnovne informacije. Time stvaramo osnov zaštite svakog od nas, jer samo je obrazovan potrošač od koristi i sebi i društvu. Pored ovih aktivnosti redovno radimo na jačanju sopstvenih kapaciteta u nameri da spremni dočekamo sve izazove koje nosi svaki novi dan.
Procenite kupovni potencijal potrošača na koji NOPS utiče organizovanim akcijama, kao i objektivan uticaj potrošača na sveukupno okruženje i kretanja u Srbiji.
Zoran Nikolić: Brojne okolnosti uticale su na kupovnu moć, samim tim i uticaj potrošača u Srbiji zaista nije na zadovoljavajućem nivou. Međutim, postoji evidentna promena u ponašanju koja se manifestuje kroz selektivnu kupovinu. Naši potrošači počinju da donose odluke pri svakom odlasku u trgovinu, jačajući tako sopstvenu svest. Ja sam realni optimista po pitanju uticaja potrošača na tržišna kretanja u narednom periodu. Koliko zbog pomenutih pomaka, toliko i zbog dobre poslovne prakse koju nam donose veliki sistemi, pre svega trgovinski. Na kraju treba shvatiti i značaj konkurencije, ali stvarne.
Da li je zatvoren krug preduzeća koja se prema potrošačima ponašaju korektno, ili se uvećavao ovih pet godina? Ima li parametara koji pokazuju da iz te korektnosti nastaju bolji ekonomski efekti?
Zoran Nikolić: Dobra trgovinska praksa je realna potreba. Opšte je poznata promena filozofije u proizvodnji i prometu dobara koji imaju potrošača u fokusu. Takvo ponašanje u praksi rezultira poverenjem potrošača, čime se obezbeđuje planirani profit. Stvaranje osećaja pripadnosti kod potrošača ključni je element kojim se rukovode sve tržišno orijentisane kompanije, dok se poštovanjem zakona stiče određena mera konkurentske prednosti. Raduje nas upravo evidentan porast broja firmi koja izuzetno korektno postupaju u odnosu sa potrošačima.
Koliko ste posvećeni preduzećima navedenim u programskim ciljevima da "nastoje da do prihoda dođu po svaku cenu, pa i oštećivanjem i zakidanjem potrošača na najraznovrsnije načine (kvalitet, monopol, cene, ljubaznost i slično)"? Nailazite li tu na poteškoće, nesporazume, pretnje (angažovali ste se oko gasne krize, bonus SMS poruka, prodaje „nevažećih" udžbenika, preispitivanja cene hleba, povećanja cene električne energije, opasnih igračaka...)?
Zoran Nikolić: Takvi slučajevi zapravo predstavljaju pravi test za našu snagu. Ovde treba praviti razliku između onih koji to rade iz neznanja i drugih koji svesno krše potrošačka prava. Pomenuti slučajevi su rezultirali izuzetno velikim brojem žalbi potrošača, poput problema ukidanja sms bonus poruka koji je ugrozio neopisivo veliki broj potrošača - korisnika MTS. Zastupanje kolektivnih interesa potrošača je jedan od najvažnijih zadataka za NOPS koji je opisanim aktivnostima pokazao da je primarni interes efikasna zaštita potrošača. Na žalost, nama nisu data određena ovlašćenja što nas vodi do brojnih državnih službi i institucija čime se, ne retko, „otupi oštrica" našeg delovanja a potrošači ne dobiju adekvatnu zaštitu.
Nazirete li ishodište strategije Vlade, koja najavljuje aktivnu ulogu u praćenju cena osnovnih životnih namirnica, i verujete li u delotvornost poteza države? Proletos ste oštro reagovali na vest da će ministarstvo raditi na osnivanju "jake nacionalne asocijacije" (pominjali ste diktatorski režim i organizacije potrošača bivših službenika DB-a i aktivista stranaka, a prigovarali ste i zbog povreda Konkursa za unapređenje zaštite potrošača)?
Zoran Nikolić: Poučeni pozitivnim iskustvom iz Republike Srpske predložili smo Ministru trgovine i usluga primenu iste mere. Jednostavno, ako već trgovine nemaju razvijenu svest o društvenoj odgovornosti neko mora da reaguje. Taj neko, u ovom slučaju, ne može niko drugi do nadležno ministarstvo. Zvaničan stav Vlade biće vidljiv u narednom periodu: da li će zaista postojati efikasan način kontrole cena osnovnih životnih namirinica ili ne. Što se tiče izjave ministra Milosavljevića o „angažovanju ministarstva na osnivanju jake nacionalne asocijacije potrošača", svaki komentar je suvišan.
Kako država sagledava činjenicu da se iz sredstava potrošača formira celokupni prihod i dobit svih preduzeća u oblasti proizvodnje, trgovine i usluga za neposrednu potrošnju, a time i puni budžet?
Zoran Nikolić: Koliko je oblasti zaštite potrošača pridaje značaj najbolje ilustruje sledeći podatak: za projekte OP u 2008. izdvojeno je gotovo sedam miliona dinara. U tekućoj godini taj iznos će biti gotovo prepolovljen - oko četiri miliona, odnosno 50 para po glavi stanovnika?! Da li je to način na koji treba jačati zaštitu potrošača i kapacitete postojećih organizacija? Čini se da ne postoji politička volja za podizanje zaštite potrošača na potreban nivo, što iz godine u godinu rezultira negativnim izveštajem EK o napretku Srbije u delu koji se odnosi na zaštitu potrošača.
Radite i na angažovanju specijalizovanih i stručnih organizacija za pojedine oblasti. S kim ste sve sarađivali do sada, koje ste akcije sproveli, a sa druge strane ima li i onih koji vas odbijaju, ne prihvataju, ili ne shvataju NOPS, a tako ni status potrošača?
Zoran Nikolić: Jasno opredeljenje NOPS ka zaštiti potrošača u svim oblastima neminovno vodi do potrebe stvaranja organizacija koje se bave usko specijalizovanim delatnostima. Pored toga, potpisani su brojni sporazumi o saradnji sa relevantnim institucijama u zemlji, kao što su: Privredna komora Srbije, Narodna kancelarija Predsednika Republike, Srpski kreditni biro, Institut za standardizaciju, „SAT medija grup". Saradnja se odvija na način koji nam omogućava stvarnu primenu svih pozitivnih efekata proisteklih iz ovakvog vida saradnje.
Sem što ste planirali, da li ste i ostvarivali direktan uticaj na tržišna kretanja akcijama ispitivanja kvaliteta proizvoda, pre svega koji sačinjavaju "potrošačku korpu" i usluga, kao i cena na bazi jednostavne metodologije i donetog Pravilnika?
Zoran Nikolić: Statistički prikaz prosečne/minimalne potrošačke korpe ne odražava realnu sliku u Srbiji. Da bismo došli do sistematičnog i validnog načina obračuna neophodno je preduzeti niz ozbiljnih koraka. U ovom trenutku smo u fazi pripreme realizacije drugačijeg obračuna potrošačke korpe zasnovane na stvarnim potrebama potrošača, uz poseban osvrt na nutritivnu vrednost svakog proizvoda i korpe u celini. U tom svetlu treba posmatrati i ispitivanje kvaliteta prehrambenih proizvoda. Neophodno je nastaviti sa ovim aktivnostima kako bismo svim učesnicima na tržištu poslali jasnu poruku. Ono što nas najviše obeshrabruje jeste nemogućnost analize „običnih" proizvoda, poput hleba ili voćnih sokova. Ne postoji akreditovana laboratorija koja bi primenom sertifikovane metodologije utvrdila, recimo, sastav mešano-ražanog hleba ili procenat voća u voćnom soku.
Koliko ste postigli u formiranju informaciono-potrošačkog centra? Šta je sa u štampi "prozivanim" kol-centrom, ali i listom "Potrošački informator", tj. zanimljivom "bazom podataka" koja je podrazumevala svojevrsnu "belu knjigu" NOPS-a, ubacivanje nosilaca prekršaja i prestupa na štetu potrošača u trgovini, ugostiteljstvu, zanatstvu, javnim preduzećima, velikim sistemima...?
Zoran Nikolić: Svi zacrtani ciljevi bili bi ostvareni da smo imali adekvatnu pomoć od resornog Ministarstva. Novac za savetodavne centre i jedinstveni kol-centar je obezbedio prošlogodišnji NIP. Kako se ispostavilo, nije bilo zakonske osnove za ovakav vid „državne pomoći" te su sredstva u iznosu od gotovo 40 miliona dinara preusmerena. Ne želim ovim putem da nalazim opravdanja u evidentnim problemima, već koristim priliku da svim potrošačima uputim objašnjenje o delovanju NOPS i svim članica: niko nije profesionalno orijentisan ka ovom pozivu. Dakle, svi članovi su volonteri i sve rezultate treba posmatrati kroz tu prizmu.
Kampanja "Kupujmo domaće - obnovimo Srbiju", ali i desetodnevni bojkot prehrambenih proizvoda odvijali se i učešćem NOPS. Sa pristojne vremenske distance, ocenite ostvarivanje cilja? Šta je bilo najvrednije u kampanji, tj. bojkotu, a koji su nedostaci tu uočeni?
Zoran Nikolić: Bojkot je početak buđenja potrošačke svesti u Srbiji. Nijednog trenutka nije bio cilj bojkot određenog proizvoda, već svih onih koji su u tom periodu poskupeli. Naša zajednička reakcija predstavljala je odgovor na takvo bezobzirno ponašanje svih učesnika na tržištu. Često pominjemo bojkot testenine u Italiji kao praktičan primer potrošačke neposlušnosti. Ono što nama nedostaje je upravo ta zrelost. Ukoliko svako od nas shvati svoju snagu, ništa nije nemoguće.
Kakvih su dometa Vaši programi i projekti za zaštitu starih lica kao potrošača, dece takođe, kao i za zdravu životnu sredinu?
Zoran Nikolić: U sastavu NOPS postoje posebne grupe koje se bave zaštitom dece, starih i bolesnih lica kao potrošača i životnom sredinom. U planu je poseban projekat koji bi se obraćao deci - školskoj populaciji, a u saradnji sa Ministarstvom prosvete. U razvijenim zemljama ovoj temi se posvećuje izuzetna pažnja upravo i zbog činjenice da stvaranje potrošačkih navika počinje u periodu školskog razvoja.
Imate li planiran neposredni kontakt sa inspekcijskim službama i pravosudnim organima, u cilju zaštite potrošača? Kako ocenjujete ulogu i učinak tih instanci, a kako sud da je "naše društvo velikim delom monopolizovano i kartelski nastrojeno" (Đogović, Institut za tržišna istraživanja)?
Zoran Nikolić: Kao ilustracija poslužiće primer rešenja Komisije za zaštitu konkurencije u kome je kompanija „Delta" zloupotrebila dominantan položaj na tržištu. Iako doneto pre gotovo dve godine, niko ne zna dalju sudbinu. Dakle, ukoliko ne postoje efikasni načini zaštite potrošača niko ne može obezbediti poštovanje zakonskih odredbi. Monopoli i karteli su prisutni u svakoj oblasti, pri tom onemogućavajući velike svetske trgovinske lance poput „Bile", „Lidla", „Kore", „Teska" i drugih da dolaskom donesu konkurenciju u pravom smislu te reči.
Povodom Svetskog dana prava potrošača tradicionalno organizujete događaje, a ove godine to je savetovanje sa međunarodnim učešćem "Nova zakonska rešenja u oblasti zaštite potrošača". Predstavite program zakazan za 13. i 14. mart u Kragujevcu, a koji pripremate u saradnji sa ovdašnjim Ekonomskim fakultetom.
Zoran Nikolić: Tradicionalno, već četvrtu godinu zaredom, NOPS organizuje centralno obeležavanje Svetskog dana potrošača. Ove godine ta čast je zasluženo pripala Kragujevcu. Pripreme su uveliko u toku, radovi za savetovanje pristižu kako iz zemlje, tako iz regiona. Ovaj događaj predstavljaće svojevrsni sabor potrošača s obzirom na izuzetnu heterogenost, brojnost i kvalitet svih učesnika. S obzirom na pokazanu volju čelnika lokalne samouprave da zaštitu potrošača u našem gradu podignu na viši nivo, i nama u lokalnoj organizaciji potrošača imponuje ovakva čast. Mislim da je ovo i svojevrsna nagrada za izuzetno uspešnu saradnju Organizacije potrošača Kragujevca i Grada Kragujevca. Koristim prilliku da najavim početak izuzetno značajnog projekta kojim ćemo svim našim sugrađanima približiti potrošačka prava. Taj projekat se finansira sredstvima iz gradskog budžeta na osnovu potpisanog Ugovora.
Koliko prostora imate za predstavljanje svojih aktivnosti kroz trgovačke „kanale", poput glasila kao što je naše ili pristup MPO i ostalim prodajnim prostorima, izložbenim salonima i sl?
Zoran Nikolić: Potrebna je doza opreza pri svakom nastupu kako ne bismo upali u zamku koja se zove - sukob interesa. Rado se odazivamo svim pozivima koji svojim afirmativnim pristupom doprinose poštovanju prava potrošača, što smatramo i u ovom slučaju.
Kakvi su kragujevački i šire - šumadijski trgovci? Kakva iskustva imate ?
Zoran Nikolić: Kao i u svemu, Kragujevac i Šumadija su u centru Srbije. Preventivno delovanje Organizacije potrošača Kragujevac i izuzetno korektna saradnja sa Sektorom tržišne inspekcije u Kragujevcu daju vidljive rezultate. Pored toga, naši trgovci su shvatili da borba za svakog potrošača nije više stvar izbora već realne potrebe. Poštovanje prava potrošača svakako doprinosi stvaranju sistema dodatnih vrednosti koji će svako od nas znati pravilno da nagradi.
Dejan Milošević
Izvor :