E-pravosuđe u Srbiji - Digitalizacija u toku, od 2019. firme će u Privrednim sudovima gotovo sve moći da završe "onlajn"

U narednih godinu dana, nadamo se do jula-avgusta 2019, preduzećima u Srbiji trebalo bi da bude omogućeno da preko portala E-sud izvedu "onlajn" ceo privredni spor, osim radnji za koje je ročište nezamenljivo, poput svedočenja.

- Očekujemo da u svim privrednim sudovima u zemlji u u narednih godinu dana softverski alat Libra, uveden 2006, bude zamenjen modernim centralizovanim sistemom, aplikacijom za vođenje predmeta u sudovima (case management system) SIPRIS (Sistem privrednih sudova) – kaže za eKapiju Mario Maletić, šef Odseka za E-pravosuđe u Ministarstvu pravde. – Privredni sudovi biće umreženi, što kod Libri nije slučaj, i biće spojeni sa portalom E-sud. Trenutno se radi popis procedura, radnih sporova u privrenim sudovima. Pilot-proba SIPRIS-a biće u Privrednom sudu u Pančevu, već do kraja godine, a drugi korak je E-sud u svim privrednim sudovima.


Upravni sud već na mreži

Portal E-sud već koriste građani i advokati sa kvalifikovanim elektronskim potpisom, zasad, međutim, samo pred Upravnim sudom. Da bi podneli tužbu ili uložili prigovor, oni ne odlaze u sud i ne plaćaju ništa. "Onlajn" mogu da urade sve, osim da budu fizički prisutni na ročištu. Ceo upravni spor je digitalizovan i to je pilot za druge sudove, nastavlja Mario Maletić.

- Zainteresovani tu imaju uvid u kompletan predmet – kaže on. - Takođe, sve je usmereno ka korisniku i građaninu: naprimer, sve državne službe koje se mogu tužiti upisane su u šifrarnik. Rok za izvršenje neke radnje je nešto duži, i traje do 23:59 na dan isteka, a ne do kraja radnog vremena.

Ako je jedna strana korisnik E-suda a druga ne, sud će predmet odštampati i dati drugoj strani - i obratno. Obaveštenja se šalju i SMS-om, i imejlom.


PIS zamenio dopise između državnih službi

Pravosudni informacioni sistem (PIS) radi od oktobra 2017. i dosad je preko njega prosleđeno više od 300.000 elektronskih upita koji su zamenili "stare, dobre" (i spore) dopise između raznih službi iste države. Reč je o zatvorenom sistemu, kojem može da pristupi samo onaj koga odredi predsednik suda.

U okviru PIS-a, umrežene su matične knjige, prijave prebivališta, podaci Agencije za privredne registre, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Republički zavod za statistiku, registar prekršajnih sudova, spisak osoba lišenih slobode, a uskoro će biti uključena i baza Rebubličkog geodetskog zavoda o nepokretnostima.

- Sistem je doneo veliki napredak - kaže Mario Maletić. - Prijavu prebivališta sud je ranije čekao tri meseca, izvršitelji šest meseci. Zainteresovani državni organi ranije nisu mogli brzo da saznaju da neko izdržava zatvorsku kaznu. Sada su im sve te informacije dostupne onlajn, odnosno, odmah.

U bliskoj budućnosti, plan je da budu umreženi i Narodna banka Srbije, Fond PiO, Nacionalna služba za zapošljavanje...


E-šalter u RGZ: automatska uknjižba nepokretnosti

Od 3. jula, preko zatvorenog sistema beleznici.sud.rs, obrađeno je 45.000 prometa nepokretnosti. Reč je o unapređenoj verziji aplikacije koja je sprečila duplu prodaju nekretnina u Srbiji. Svi ugovori o prometu nepokretnosti se elektronski zavode. Podaci se šalju na E-šalter Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i novi vlasnici su automatski uknjiženi. Sve podatke dobija po automatizmu i Poreska uprava.

Od danas, 7. septembra, notari su u obavezi da, prilikom overe ugovora o prometu nepokretnosti, izvrše uvid u list nepokretnosti na licu mesta bez naknade, što znači da građani ne moraju sami da pribavljaju taj dokument. Ipak, za sve ostale postupke, ukoliko je građaninu za druge svrhe potreban list nepokretnosti, i dalje ga mora pribaviti u RGZ. Uskoro, građanima neće biti potrebnan izvod iz lista nepokretnosti ni za postupke pred sudom.

Podaci u koje vrše uvid javni beležnici ažuriraju se na tri dana, a građani i dalje, ukoliko ipak tako žele, mogu pribavljati izvod iz lista nepokretnosti na dan overe na šalterima nadležne službe katastara.

Ministarstvo pravde omogućilo je pribavljanje podataka iz službene evidencije RGZ putem Pravosudnog informacionog sistema (PIS). Pribavljanje podataka o upisanim nepokretnostima omogućeno je korišćenjem četiri metode upita u okviru PIS: po JMBG-u građanina, po matičnom broju preduzeća, po broju lista nepokretnosti i po broju katastarske parcele.

Namena metode upita po JMBG-u i upita po matičnom broju preduzeća jeste pribavljanje podatka da li je konkretna osoba upisano kao nosilac prava na nepokretnosti, dok se potpuni podaci o nepokretnosti mogu pribaviti putem metode upita po broju lista nepokretnosti ili metode upita po broju katastarske parcele.


Digitalizacija se isplati već za godinu

(Mario Maletić)
Pravosudni informacioni system (PIS) radi na Microsoft Biz Talk tehnologiji za razmenu podataka. Njegovo uvođenje je, kaže Maletić, koštalo 70 miliona dinara, a za godinu dana njegovom primenom država je ostvarila uštede od 66 miliona. Naš sagovornik ističe Sud u Novom Sadu kao ustanovu koja najviše koristi PIS i ostvaruje velike uštede.

U obuci zaposlenih u sudovima za korišćenje PIS-a pomogao je projekat USAID-a "Rule of Law" ("Vladavina prava").

- Ovakve stvari su Singapur na globalnoj doing business listi postavili na mesto broj 1 – kaže Mario Maletić. - I mi, logično, očekujemo napredak na toj listi.


Business intelligence za učinak sudova

O učinku sudova, predviđeno je izveštavanje na svaka tri meseca. Podaci će se automatski slivati u data centar, gde će se raditi upiti uz pomoć business intelligence aplikacije, koliko koji sud rešava procesa i gde nešto nije u redu.

Na sajtovima pojedinih sudova u Srbiji ranije je bilo i reklamnih banera (!), a danas postoji centralizovana platforma za sudske sajtove – svi su standardizovani, u bojama državne zastave, okrenuti građanima i prilagođeni mobilnim uređajima. Sudovi ne plaćaju održavanje niti razvoj sajtova. Upravo je u toku prelazak njih dvadesetak na standardizovane sajtove, dodaje naš sagovornik.


Saradnja sa IT sektorom


Na poslovima u vezi sa uvođenjem E-pravosuđa radi malobrojna ekipa u Ministarstvu, ne više od osam ljudi, uključujući i angažovane po ugovoru o delu, kaže Mario Maletić i dodaje;

- Ne možemo sve to da razvijamo "in house", u Ministarstvu, pa zato do softvera, kao i do hardvera, dolazimo preko javnih nabavki. Sarađujemo, pre svega, sa velikim firmama: dajemo im projektne zadatke, a posle ih testiramo.

Šef Odseka za E-pravosuđe navodi da u Ministarstvu pravde danas raspolažu sa 24 različita sistema na raznim programskim jezicima. Lideri su u digitalizaciji, dodaje, među državnim institucijama.

Ministarstvo pravde Republike Srbije

Privredni sud u Pančevu

Upravni sud Srbije

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja Beograd

Agencija za privredne registre Beograd

Republički zavod za statistiku

Republički geodetski zavod Beograd

Narodna banka Srbije Beograd

Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

Nacionalna služba za zapošljavanje Kragujevac

USAID Srbija

Mario Maletić

Odsek za Epravosuđe u Ministarstvu pravde

Esud

Epravosuđe

SIPRIS

Sistem privrednih sudova

aplikacija za vođenje predmeta u sudovima

case management system

Libra

Privredni sudovi

umrežavanje privrednih sudova

Sud u Novom Sadu

Pravosudni informacioni sistem

PIS

registar prekršajnih sudova

spisak osoba lišenih slobode

baza RGZ o nepokretnostima

RGZ

NBS

NSZ

Ešalter

Microsoft Biz Talk

projekat Rule of Law

Doing Business lista

praćenje učinka sudova