Žene žrtve nasilja i dalje čekaju tender - Ni devet meseci od potpisivanja memoranduma ne radi nacionalni SOS telefon

Ni devet meseci od potpisivanja memoranduma nije počeo da radi nacionalni SOS telefon. Rečenica telefonske sekretarice "svi operateri su trenutno zauzeti, molimo vas, pozovite kasnije" navešće vas da broj 0800222003 pozovete još koji put. Međutim, ista rečenica čuje se iz dana u dan nekoliko meseci. Iako je još u novembru prošle godine potpisan memorandum između Ministarstva za rad, Grada Beograda i Telekoma o uspostavljanju nacionalne SOS linije za žene žrtve nasilja, ona i dalje ne funkcioniše.

Ministarstvo je najpre osnovalo Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti, koji je trebalo da radi na "stvaranju uslova" za uspostavljanje nacionalnog SOS telefona. Realizovane su i četiri obuke za operatere, planirana su sredstva od 30 miliona dinara, a početak rada najavljen je za januar 2018. godine. To se, međutim, do danas nije dogodilo. Ministarstvo nema odgovor na pitanje kada će konačno početi da radi SOS telefon.

Prvobitni plan nadležnih bio je da se nacionalni SOS telefon formira kao kol-centar koji će žene koje traže pomoć upućivati dalje nadležnim institucijama. Predstavnice ženskih organizacija su se tome usprotivile, smatrajući da to nije u skladu sa standardima Konvencije o ljudskim pravima, kao ni sa standardima usluga za SOS telefone, jer nije obezbeđen najvažniji uslov, a to je anonimnost.

Ministarstvo za rad objavilo je javni poziv udruženjima, ali je Autonomni ženski centar reagovao i tražio da se konkurs povuče. Isto se dogodilo i s konkursom koji je objavljen desetak dana kasnije.

Svi postojeći SOS telefoni, a ima ih 26, vremenski su ograničeni. Nacionalni SOS telefon je trebalo da radi 24 sata dnevno 365 dana u godini. Zasada postoji samo jedan besplatni, vojvođanski SOS telefon za žrtve iz ovog dela Srbije.

- Oborili smo konkurs jer nije bilo jasno da li je raspisan tender ili poziv - kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. - Zakon o socijalnoj zaštiti kaže da to mora da bude javna nabavka, a poslednja informacija je da će biti projekat, što opet nije po zakonu. Rok za uspostavljanje nacionalne SOS linije je davno istekao, još onda kada smo ratifikovali Konvenciju Saveta Evrope.

Macanovićeva naglašava da SOS telefon ne može da bude kol-centar i da žrtve prosleđuje dalje. To je, kaže ona, specifična usluga socijalne zaštite koja mora da bude anonimna.

- Ženi koja je ugrožena treba reći šta joj je na raspologanju u njenoj sredini - smatra ona. - Zato mislimo da ne može da postoji samo u glavnom gradu, jer neko iz Beograda ne zna koje usluge postoje u Kruševcu ili Zaječaru. Naša ideja je da se napravi konzorcijum postojećih ženskih organizacija. Time bi se pozivi usmeravali na najbližu lokalnu organizaciju koja je najupućenija u lokalne usluge.