Može li Srbija, kao Austrija, da ukine rad nedeljom?

Kako bi kupci u Srbiji "preživeli" kada bi vrata tržnih centara nedeljom bila zatvorena? Drugog dana vikenda njihovi parkinzi su krcati su automobilima, a upravo poslednjih dana mnoge države najavljuju da će ukinuti rad nedeljom.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da je iz ugla potrošača iz naše kulture teško istisnuti nedelju, jer je to tradicionalno vreme za kupovinu i posetu tržnim centrima.

– Bilo je ovakvih pokušaja i u nekim evropskim zemljama, pa su se opet vratili na rad i nedeljom. Mislim da su ovakve promene moguće u zemljama koje su ekonomski jače, poput Švedske. U našem slučaju bi, smanjenjem broja radih sati, bile i manje zarade, što u ovakvim okolnostima nikome ne ide u prilog. Iz ugla trgovaca i profiti bi bili manji, posebno u restoranima i tržnim centrima, koji najbolje rade vikendom – kaže sagovornik Politike. Inače, u Švedskoj se primenjuje skraćeno radno vreme ovog dana i većina tržnih centara radi do 18 sati.

Sve veći broj država EU priprema strategije da sedmicu skrati na šest radnih dana. Poljska je objavila da će do 2020. svi trgovci morati da zatvore vrata nedeljom, dok hrvatski mediji poslednjih dana pišu da tri ministarstva rade na izmeni zakona, koji će doneti ograničenje rada u ovom danu. Tamošnja udruženja poslodavaca već su reagovala ističući da najpre treba napraviti ozbiljnu i sveobuhvatnu analizu mogućih posledica ukidanja rada nedeljom, pogotovo u sekoru trgovine, jer su time obuhvaćeni, uz trgovine robom široke potrošnje i trgovački centri, kiosci, pumpe..."

U Hrvatskoj privrednoj komori rekli su za Jutarnji list da su po njihovoj anketi mišljenja trgovaca podeljena.

- Deo njih smatra da je Hrvartska deo jedinstvenog EU tržišta i da bi, ako se zna da je u Sloveniji i Mađarskoj nedelja radni dan, posledično moglo da dođe do odlivanja potrošača i kapitala u te zemlje, posebno uz granična područja Slovenije, Mađarske i BiH - poručili su iz Hrvatske privredne komore, dodajući kako trgovci navode da im aje zbog manjka radne snage trenutno bitan svaki minut radnog vremena.

Ovakve promene možda će najbrže stići u Italiju, koja je najavila da će kako bi zaštitila tradiciju i kult porodičnog ručka, već do kraja ove godine, uvesti zabranu rada nedeljom u velikim trgovačkim centrima. Sve ovo ipak treba uzeti sa rezervom jer ista inicjativa postoji još od 2013. godine ali nijedna vlada nije uspela da je spovede u delo.

Procena je da 19,5 miliona Italijana kupuje baš drugog dana vikenda što logično znači da su za trgovce baš tada najunosnije zarade. Prema akutelnim propisima trgovci mogu sami da određuju radno vreme. Liberalizacija rada nedeljom uvedena je u Italiji 2012. zbog jačanja ekonomskog rasta a uprkos protivljenjima Katoličke crkve, sindikata i udruženja malih trgovaca.

Iz italijanskog trgovinskog lanca Conad (Konad) najavili su za Guardian, da će ukoliko vlada zaista povuče takav potez, morati da otpuste 40.000 do 50.000 radnika. Većina ugovora o radu na neodređeno u trgovini podrazumeva rad nedeljom i radnici su za to plaćeni.

Austrija zabranjuje bilo kakav oblik rada nedeljom. U Nemačkoj, prodavnice na taj dan mogu biti otvorene osam puta godišnje, i to na ograničen broj sati. Većina Nemaca to podržava, mada se svest više menja i većina prodavnica sa robom široke potrošnje radi subotom do 15 ili 16 časova.

EU direktiva o radnom vremenu postavlja minimalne zaheve za organizaciju radnog vremena kako bi se zdravlje i sigurnost radnika zaštitili od nepovoljnih učinaka predugog radnog vremena, neodgovrajaućih dnevnih, nedeljnih i godišnjih domora, kao i od loše uticaja smenskog i noćnog rada.