Raste svest o značaju zaštite na radu u Srbiji - Potrebna dodatna edukacija poslodavaca i zaposlenih

Iako se svest o zaštiti na radu u Srbiji razvija iz godine u godinu, broj nesrećnih slučajeva još uvek nije "dovoljno" nizak. Samo u poslednjih nekoliko nedelja bili smo svedoci više incidenata - od gradilišta, koja se i inače, zbog prirode posla, ubrajaju u najrizičnije lokacije po bezbednost zaposlenih, do kulturnih ustanova, gde su nepažnja ili nedovoljno poštovanje procedura doveli do fatalnih ishoda.

Tokom 2017. u Srbiji je 39 osoba izgubilo život usled povreda na radnom mestu, a dostupni podaci govore da u svetu svake godine više od 2,7 miliona ljudi strada od profesionalnih bolesti i povreda na radu. To su brojke koje uznemiravaju i opominju da zaposlenima moraju da budu obezbeđeni uslovi za bezbedan i zdrav rad.

S obzirom na to da se većina povreda na radu i profesionalnih bolesti može sprečiti, prevencija je najisplativiji način rešavanja pitanja bezbednosti i zdravlja na radu, pa firme ulažu značajna sredstva u savremene tehničke sisteme i uređaje, ali i u edukaciju zaposlenih o adekvatnom ponašanju i zaštiti na radnom mestu. Pirotski Tigar, Milan Blagojević iz Lučana ili Leoni u Prokuplju samo su neke od kompanija kod kojih je bezbednost na radu postavljena visoko među prioritetima.

I država je ozbiljno shvatila ovu oblast, pa je tako ministar za rad formirao radnu grupu za izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, dok je ministar unutrašnjih poslova najavio veća ulaganja u sektor za vanredne situacije. U martu ove godine donet je i Pravilnik o uslovima za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Istovremeno, napredak Srbije u evropskim integracijama i približavanje članstvu u EU donosi nove procedure i potrebu za usklađivanjem propisa, samim tim i nove obaveze firmi i odgovornih lica.

Koji su glavni uzroci nesreća na radu? Da li su to propusti poslodavaca, odnosno njihovih službi zaštite na radu ili neodgovarajuća osposobljenost radnika za bezbedan rad? Utisak je, ipak, da je nedovoljno znanje svih ključnih činilaca u ovoj oblasti jedan od vodećih rizika.

Činjenica je da se uslovi i način rada brzo menjaju i otvaraju nove rizike, izazove i prilike, a dolaskom većeg broja stranih firmi u Srbiju delimično je poboljšano stanje u oblasti bezbednosti i zaštite na radu. One su iz svojih matičnih zemalja donele i bezbednosnu kulturu i principe kojih se moraju pridržavati sve strane.

Takođe, informacione tehnologije mogle bi da imaju značajnu ulogu u zaštiti na radu u budućnosti.

Još uvek se nedovoljno zna o ekonomskom značaju zaštite na radu u tržišnim uslovima, između ostalog i o tome koliki je broj povreda na radu i njima uzrokovanih izgubljenih radnih dana usled bolovanja. Troškovi lečenja, ali i kazne za nepoštovanje procedura i pravila imaju veliki uticaj na privredu, kao i na tržište rada i penzijski sistem.

Adekvatan sistem zaštite omogućava veću produktivnost, konkurentnost i rast BDP-a, raspoloživost potrebne radne snage, dužu radnu sposobnost i uključenost. Smanjuje se prerani odlazak u prevremenu i invalidsku penziju, a očigledni su efekti i na zdravstveni sistem gde se smanjuje pritisak na liste čekanja, kao i troškovi, čime on postaje održiviji.

Naravno, kvalitet bezbednosti i zaštite na radu doprinosi i pozitivnoj reputaciji i imidžu kompanije, pa tako firme često u svojim proizvodnim pogonima ponosno ističu broj dana bez incidenata u radu.

Kompletan sadržaj Teme nedelje Bezbednost i zaštita na radu pročitajte OVDE.