Konferencija o zbrinjavanju otpada u Srbiji - Konačno je vreme da sredimo svoje dvorište

Upravljanje otpadom jedan je od najvećih problema naše države, pa iako je Srbiji, na primer, potrebno bar 30 centara za tretman animlanog otpada, za sada postoje samo dva. Osim toga, problem su i deponije koje su zbog netretiranja otpada već prepune, kao i nedovoljan broj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dok održavanje izgrađenih, zbog ogromne veličine, mnogo košta.

Rešenje ovih problema pokušali su da pronađu učesnici konferencije Zbrinjavanje otpada u Srbiji koju su organizovali Green Energy Save Group i ECO WASTE TREATMENT kao ekskluzivni predstavnici INCINER8 iz Velike Britanije, uz podršku Privredne komore Srbije.

Prema rečima Dragana Jeremića iz Ministarstva zaštite životne sredine, problem nastaje u mišljenju da su centri za tretiranje otpada sami po sebi opasni, pa zbog toga mnoge lokalne samouprave ne žele da učestvuju u ovakvim projektima. Kako kaže, mnogo sredstava se troši samo u traženje lokacije i potrebno je pre svega edukovanje građana.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije rekao je da su rezultati od 2000. godine kada je Srbija pokrenula pitanje zaštite životne sredine, do danas, poražavajući.

- Posle 18 godina mi imamo samo 5% reciklaže komunalnog otpada, 1,5% tretmana otpadnih voda, 6 mlrd EUR direktne štete od klimatskih promena, 55% gubitka pijaće vode u vodovodima Srbije, 156 velikih opštinskih smetlišta, 3.500 velikih divljih smetilišta bez centra za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Imali smo više od 2 mlrd od EU za pomoć u prvom poluvremenu, a sad igramo drugo poluvreme sa mnogo više obaveza a manje sredstava i igrača, i moraćemo ići kreditnom linijom, jer ova ekološka transformacija se ne može dogoditi bez novca - rekao je Mitrović.

Jedan od bitnih faktora za izgradnju potrebnih centara za tretman otpada jeste i usmeravanje sredstava. Problem nastaje, kako kaže Mitrović, zato što se sredstva često prilivaju u jedan projekat, pa umesto da država usmeri investitore u druge projekte, prihvata sve što se ponudi, pa tako dolazimo u situaciju da za postrojenja u medicinski otpad za koja postoje rešenja imamo investitore, ali ne i za ona problematična, kao što je tretman otpadnih voda.

Razlog tome jesu podeljene nadležnosti i odgovornosti države prema fondovima i zakonskim okvirima EU, te i pored toga što je zakon Srbije uređen kada je reč o tretmanu otpada, često dolazi do propusta, navode iz Ministarstva zaštite životne sredine.

- Da bi se pružila pomoć lokalnim samoupravama u rešavanju ovih problema i da bi se bolje razumela zakonska regulativa, neophodna je pomoč ministarstvu, odnosno kreiranje komandnog centra koji će snositi odgovornost - rekao je Mitrović.

Rešenja za tretiranje lekova, medicinskog, animalnog otpada, kao i za čišćenje drvenog materijala ponudile su tri firme - Eko Park Trayal iz Kruševca, Eko Vet Plus iz Vrbasa i Remondis iz Zrenjanina, o čemu će biti reči u drugim izdanjma eKapije.