Zapadni Balkan kao ekonomski prostor bez granica do 2030. - Odliv mozgova među najvećim izazovima za razvoj

(Učesnici konferencije) Spoljno-trgovinska razmena između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije na godišnjem nivou iznosi 50 mlrd EUR, dok je trgovinska razmena između Nemačke i Srbije za 2017. iznosila 4 mlrd EUR. Te cifre bi do 2030. mogle biti veće ukoliko ne bi bilo zastoja na granicama, ukoliko bi se uskladili fitosanitarni uslovi i sprečio odliv mozgova - ocenjeno je na otvaranju konferencije Zapadni Balkan u 2030. - vizije, želje i realnost, održanoj u sredu 26. septembra u Beogradu.Konferenciju organizuju Nemačko-srpska privredna komora i Odbor nemačke privrede za istočnu Evropu - Istočnoevropska asocijacija nemačke privrede.

Nemački privrednici, kako je rečeno, imaju viziju da bi Zapadni Balkan u narednih 12 godina mogao biti ekonomski prostor bez granica.

- Političari treba da naprave okvir a ovde 2030. vidim punu zaposlenost i prostor bez carina. Takođe, i mobilniju radnu snagu prilagođenu tržištu – rekao je Ronald Zeliger, predsednik Nemačko-srpske privredne komore.

On je dodao, da osim što je spoljno-trgovinska razmena Zapadnog Balkana i EU 50 mlrd EUR godišnje, EU je u regionu otvorila 250.000 novih radnih mesta, te prostor za napredak i dalje postoji.

Predsednik PKS-a Marko Čadež rekao je da za 12 godina vidi nesmetano investiranje, industrijalizaciju, brigu za radnike i obrazovanje mladih koji će naći perspektivu i ostati u Srbiji.

Kako je odliv mozgova konstatovan kao jedan od najvećih problema zemalja u regionu, što potvrđuju i izneti podaci da je od 2000. godine, region napustilo oko 4,4 miliona ljudi, od kojih je 1,5 miliona Srba, Čadež je istakao da se sa tim problemom ne suočava samo naš region, već i Mađarska, Turska, pa čak i Nemačka, čiji najobrazovaniji ljudi odlaze u SAD.

- Šta je rešenje, da zatvaramo granice kako mladi ne bi odlazili? - upitao je Čadež dodajući da je Srbija već tokom ove godine pokrenula niz instrumenata kako bi olakšala poslovanje za početnike u biznisu i izrazio nadu da će se efekti videti već naredne godine.

Prema rečima, nemačkog amabasadora u Srbiji Tomasa Šiba, Nemačka u rešavanju tog problema, pomaže Srbiju podržavanjem dualnog sistema obrazovanja i otvaranjem vrata nemačkih kompanija za obuke mladih.

- Iznenadio sam se kada sam video da je spoljno-trgovinska razmena između Srbije i Nemačke prošle godine bila 4 mlrd EUR - rekao je Šib i dodao da su to dobri brojevi, koji će u narednom periodu samo rasti, jer Srbija ima šta da ponudi Evropi.

Predsedavajući Radne grupe za istočnu Evropu Istočne asocijacije nemačke privrede, Januš Kulik, rekao je da nemačke kompanije od zapadno-balkanskih zemalja očekuju da imaju razvijenu pravnu regulativu, razvijen sistem naplate poreza, da se bore protiv korupcije, a to su, zaključuje, uglavnom izazovi sa kojima se sve zemlje Zabadnog Balkana suočavaju.

Na konferenciji je istaknuto da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da nastave da sprovode reforme u vladavini prava, da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da poštuju ljudska prava manjina.