"Buvljak" ugrožava legalno poslovanje - Akcioni planovi protiv nezakonite trgovine elektroopremom i gasom do kraja godine

Novobeogradski "buvljak" označen je od privrede kao epicentar nedozvoljene razmene različite vrste robe, u velikim količinama i bez ikakve efektivne kontrole. Problemom nedozvoljene trgovine vlasti se, kako su preneli eKapiji u Jedinici za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, suprotstavljaju koordinisanom akcijom svih nadležnih inspekcija i službi. Već je, kažu, zadat udarac nelegalnoj trgovini duvanom, a na "dnevni red" dolaze elektrooprema i propan-butan (tečni naftni gas).

Na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba (SPK) početkom septembra predstavnici preduzeća koja se bave trgovinom elektroopremom i elektromaterijalom, ukazali su da trpe ogromnu štetu, jer se ista roba koju oni nude prodaje i na "buvljoj pijaci", zvanično Otvorenom tržnom centru, i to po cenama tako niskim, da tvrde kako ih je nemoguće ostvariti ukoliko se posluje legalno, odnosno, ako se plaćaju sve dažbine državi.

- Obratili su nam se prodavci elektroopreme, kao i preduzeće Messer-Tehnogas, zbog problema nelegalne trgovine propan-butanom, zatraživši prezentacije pred Radnom grupom za nedozvoljenu trgovinu - otkriva nam Dragan Pušara, rukovodilac Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor. - Na radnoj grupi, zajedno ćemo razvijati akcione planove za suzbijanje nelojalne konkurencije u trgovini elektromaterijalom, kao i nedozvoljene trgovine propan-butanom i ostalim industrijskim gasovima, za koju se tvrdi da stvara državi veliki gubitak kroz nenaplaćen porez, kao i da utiče na kvalitet proizvoda kroz nedovoljan kvalitet inputa. Plan je da do kraja godine imamo i akcione planove za koordinisano postupanje inspekcijskih službi u te dve oblasti.


Hodogrami - planovi koordinisanog udara više inspekcija

Kada Radna grupa za nelegalnu trgovinu predloži koje inspekcije u kojoj fazi proizvodnje ili prometa neke robe treba da budu angažovane, sastavlja se hodogram - akcioni plan za suzbijanje te pojave, pa, shodno njemu, inspekcije učestvuju u koordinisanom nadzoru. To je omogućeno osnivanjem Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor i njeno je možda i najznačajnije dostignuće.

- Hodogrami su mini akcioni planovi, i trenutno ima ih 15 - objašnjava nam Jovica Damnjanović, savetnik za koordinaciju u Jedinici za podršku Koordinacionoj komisiji. - Jedan od hodograma odnosi se na nelegalnu trgovinu duvanom. Upućeni kažu da se njegov šverc isplati više nego trgovina drogom, jer je zarada velika, a kazne su relativno blage. Napravljen je precizan plan aktivnosti, kad bi koja institucija trebalo da deluje, počev od faze podele duvanskog semena, preko uzgoja i nadalje. Tačno se zna šta ko kontroliše, da li je to fitosanitarna, poljoprivredna inspekcija, policija se uključuje u određenom trenutku, kao i carnina, ako je reč o izvozu, zatim Uprava za duvan, Uprava za trezor, Uprava za agrarna plaćanja... I rezultati su vidljivi: legalna industrija duvana je njima vrlo zadovoljna.

Dragan Pušara kaže da se sve može rešiti, a da je u slučaju sive ekonomije na pijacama reč o problemu stečenih prava:

- Taj problem ne postoji samo na "buvljaku", već i na drugim pijacama, u njihovim tzv. zanatskim delovima, gde zapravo i nema zanatlija, već se prodaje sve i svašta. Kroz dva velika štrajka protiv fiskalizacije, 2003. i 2005. godine, prodavci su se izborili za aranžman sa Ministarstvom finansija da koriste fiskalne kase, ali da rade kao paušalci, da se bave trgovinom kao preduzetničke radnje bez obeveze evidencije prometa. Tako se na robnim pijacama stvorila velika količina robe, uključujući i onu iz domaćih fabrika, kojoj ne može da se utvrdi poreklo, odnosno, kako od proizvođača dospeva na pijacu.

Problem, kaže Pušara, otvara mogućnost da se otvori samostalna zanatska radnja (SZR), koja ima pravo da se bavi trgovinom.

Privreda ne koristi sve što može

Legalna preduzeća bi, naglašavaju u Jedinici za podršku, mogla znatno da pomognu inspektorima, makar tako što bi ih rasteretila, ako bi koristila mogućnosti koja im pruža Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Prema važećem zakonu, recimo, već postoji institucija samonadzora, kao u SAD, gde poreski obveznici sami sebe ocenjuju i šalju svoj izveštaj o porezu na kraju godine. Cilj je da bude što više samokontrole, da se olakša inspekciji, ali i firmama.

Privreda, nažalost, slabo koristi tu, ali i ostale mogućnosti, poput službenih savetodavnih poseta. Jovica Damnjanović izdvaja pozitivan primer Ikee:

- Kada su nameravali da otvore izložbeni prostor u centru grada, predstavnici Ikee su pozvali Jedinicu, mi smo poslali tržišnu, protivpožarnu, sanitarnu i inspekciju rada, da procene prillike u objektu. Inspekcije su dale svoje sugestije. Kasnije, kada su želeli da izložbeni prostor preraste u prodavnicu, ponovo su, krajem avgusta, zvali inspekciju za savet. Naša preduzeća, međutim, još nisu razvila tu naviku.

Uspeh rada inspekcijskih službi zavisi od stepena informisanosti preduzeća o njihovim pravima i obavezama, napominje Dragan Pušara i dodaje:

- Ako npr. privreda ne zna i eksplicitno ne traži da se redovna kontrola najavi tri dana ranije, taj institut se neće primenjivati. Veoma je važno, recimo, da privreda zna da ima pravo da zatraži preventivnu posetu, iz koje ne može da se izrekne sankcija.


Zapošljavanje mladih inspektora

Kadrovska situacija u inspekcijskim službama je izuzetno nepovoljna. Srpski inspektor, u proseku, ima između 53 i 56 godina. Zato je, prema rečima Dragana Pušare, hitno potrebno pojačanje:

- U društvima sa kojima se mi poredimo, prednošću se smatra ako inspektor ima 58 godina, i iskusan je, dok je kod nas, međutim, dosta ljudi u tim godinama na bolovanju, ili čeka da istekne vreme do penzije... U poslednjih 15 godina racionalizacije javne uprave su se prebijale preko inspekcije - prvo se smanjivala upravo brojnost inspektora. O tome sada vodimo računa. Da bismo imali inspekciju koja deluje preventivno i edukativno, a ne represivno, da primenimo sve ove institute, treba nam veliki broj sposobnih i motivisanih inspektora. U toku je analiza kapaciteta svih republičkih inspekcija, koje će po oblastima i okruzima tačno pokazati koliko i kojih obrazovnih profila inspektora nedostaje, kako bismo na jesen izašli sa predlogom pred ministra finansija. On bi, onda, sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave potpisao trogodišnji akcioni plan o zapošljavanju mladih inspektora.

Najveće probleme, Jedinica za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor konstatovala je na nivou opština i gradova - često, kažu, lokalni vlastodršci ljude sa visokom stručnom spremom "guraju" od sebe, ne žele da ih imaju u najbližem okruženju, po kabinetima, pri upravi, pa se desi da ih izmeste, recimo, u komunalnu inspekciju.

Od ukupno oko 6.200 inspektora u Srbiji, njih 3.200 rade u lokalnoj samoupravi.

- Dešava se da u opštinama jedan čovek bude inspektor i za sport, i za zaštitu životne sredine, i saobraćajni inspektor. Uređujemo to, uz uvođenje standarda za jedinice lokalne samouprave kako treba da izgleda efikasno organizovana inspekcijska služba na nivou opštine ili grada. "Lokal" nam je goruće pitanje - kaže Dragan Pušara.

O predloženim izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, eKapija je već pisala.