Nema ekonomskog napretka bez bolje infrastrukture - Ministri i biznis lideri regiona saglasni oko prioriteta

- Nema dileme da po mnogim pitanjima moramo da imamo zajedničke strategije i zajedničke dogovore. U tom smislu, regionalno povezivanje i formati u okviru kojih već sada sarađujemo govore nam da je moguće postići dogovor. Evo npr. Transportna zajednica Zapadnog Balkana je prilika da rešimo mnoge probleme u ovom sektoru - rekao je na početku panela ministar energetike Srbije Aleksandar Antić.

Govoreći iz ugla svog resora, Antić je istakao da energetika zahteva saradnju više zemalja i da neminovno, promena koja se desi na energetskom tržištu jedne zemlje, utiče na onu susednu. Istovremeno, a što je i nužnost, svaka od zemalja će raditi na svojim merama energetske bezbednosti.

- Svaka naša energetska berza ponaosob je neodrživa, ali u saradnji možemo biti mnogo jači. Vrlo je važno da izgradimo kvalitetnu infrastrukturu kako bi bili konkuretniji.

Antić je naveo da je Srbija u tom smislu napredovala, te je završila energetsku konekciju sa Makedonijom, u planu je i gasna, a radi se i energetska konekcija na Transbalkanskom koridoru u saradnji sa BiH i Crnom Gorom, tj. saradnja na relaciji Bajina bašta-Višegrad-Pljevlja.

U kontekstu dobre saradnje na energetskom nivou između država, Medeja Lončar iz kompanije Siemens Hrvatska navela je Hrvatsku i Sloveniju koje sprovode projekat Sincro.GRID, a koji će osigurati efikasnije korišćenje postojećih elektroenergetskih sistema u te dve države. EU finansira ovaj projekat sa 50%, a vredan je 90 mil EUR. Lončar je naglasila poces digitalizacije, koji je već uveliko primjetan u energetici.

- Ovo je inovativan projekt koji će uticati na efikasnost prenosnih mreža, ali je ujedno i pilot projekat za implementaciju novih tehnologija. Energetika, kao tradicionalna mreža, je dobra platforma za digitalnu industriju i razvoj preduzetništva na tom polju, kao i za saradnju sa fakultetima. Slažem se, nije lako kreirati zajedničke platforme, jer svaka država ima svoju energetsku strategiju. Ali, biće puno rada na ovom području i zato bi bilo dobro što pre zajednički delovati.

Na ovu temu nadovezao se i ministar za spoljnu trgovinu BiH Mirko Šarović, navodeći specifičnu problematiku te države, jer se odluke mnogo sporije donose, zbog nekoliko nivoa vlasti. Tako se odužilo i usvajanje usvajanje Energetske strategije, koja je tek nedavno usvojena.

Šarović je još jednom akcentovao važnost izgradnje infrastrukture.

- Jedan sam od onih koji smatra da je najveća smetnja regiona u njegovom daljem ekonoskom razvoju slaba infrastruktura, posebno transportna. Zagovornik sam i većeg napretka u reformi CEFTA-e, jer bi ona trebalo da dobije nove oblike.

Atlantic Grupa je kompanija koja svakako dobro zna šta znači regionalna saradnja. Ivan Mišetić, generalni sekretar u toj kompaniji, kaže da poslovni sektor ipak treba da radi ono što najbolje zna.

- Kada je riječ o infrastrukturi, nemamo ništa o tome reći, ako se držimo tradicionalne podjele na javni i realni sektor. Riječ je o jako dugim procesim investiranja, a poslovni sektor očekuje povrat već u drugoj godini. Nemam namjeru nikoga kritikovati, ali čini mi se da smo od poslednjeg samita u Skoplju i dalje ostali na formi, a zaboravili sadržaj.

Problem koji tišti region - odliv radne snage, odražava se i na njihovo poslovanje, jer dolazi do depopulacije. Zbog odlaska mladih, ostaje potrošačka skupina koja nije velike kupovne moći, što utiče i na njihov profit. Zato su se okrenuli evropskim tržištima, poput njemačkog, ali ni tamo se nije lako afirmirati, jer nema toliko sentimenta ka robnim markama. Zato se Mišetić zapitao:

- Da li je ovo dovoljno veliki region za nove investicije? Da li je tržište od 20 miliona ljudi dovoljno za svu vrstu investicija? Viziju i misiju je lako sklopiti, ali kad dođe do realizacije, tu zatajimo. Jer, đavo je u detaljima i oni nas vuku od srži problema.

Da se što hitnije moramo pozabaviti zadržavanjem radne snage govori podatak da je od 2000. do danas 4 miliona ljudi napustilo region, naveo je Duško Knežević iz Atlas Grupe.

- Region nema snagu da sam riješi ovaj problem, zato se EU mora uključiti. Ponoviću ono što sam nedavno rekao u Sarajevu - bolje da Evropa evropeizira Balkan, nego da Balkan balkanizuje Evropu. Jasno je da zemlje imaju različite patforme razvoja, kao i dinamiku i modele zapošljavanja, ali trebamo raditi na tome da uvežemo radnu snagu, zajedno priznajemo diplome, odobravamo radne dozvole i slično. To su stvari koje ne mogu čekati - poručio je Knežević.

Na panelu "Ministri vs biznis lideri" čulo se i o iskustvima Makedonije i Crne Gore u privlačenju stranih investitora, a Franjo Bobinac iz Gorenja je istakao da će ova kompanija posle dobijanja novog vlasnika jače razvijati najnovije tehnologije u ovom sektoru, bazirajući se na potrebama potrošača. Bobinac je takođe istakao važnost digitalizacije, jer ćemo ubufuće svi željeti pametan dom i pametne uređaje, te će Gorenje u tom smislu biti inovativno.