Kakvo je tržište kafe u Srbiji - gorko ili slatko?

Da li je tržište kafe u Srbiji stavljeno pod kontrolu nakon uvođenja obaveze da svako pakovanje kafe ima akciznu markicu, koliko je pržioničara prešlo iz "crnih tokova" u legalno poslovanje, i koliko uopšte ima registrovanih proizvođača kafe u našoj zemlji, znaće se verovatno krajem godine kada bi Ministarstvo finansija moglo da objavi javni Registar svih proizvođača kafe.

Za sada, postoje dva javna registra onih koji su u obavezi da na svoje proizvode lepe akcizne markice, registar proizvođača alkoholnih pića i registar proizvođača duvana. Veliki proizvođači kafe se nadaju da će Registar "pržioničara" biti, takođe, javno dostupan u narednom periodu.

Od početka godine, kada je država uvela obavezu stavljanja akciznih markica na kafu, 380 firmi je preuzelo "nalepnice", od čega je 371 domaći proizvođač kafe, a devet su uvoznici kafe, kažu za Tanjug u Ministarstvu finansija.

Ovaj podatak po prvi put pokazuje koliko je u Srbiji onih koji se legalno bave preradom, prženjem i pakovanjem kafe.

Podaci APR-a, pak, pokazuju da je sa "pretežnom šifrom delatnosi" trenutno aktivno 167 aktivnih privrednih subjekata (šifra delatnosti 10.83) koji se bave preradom čaja i kafe.

Iako su ovi proizvođači registrovani, to i dalje ne znači da svi mogu da stavljaju markicu na pakovanje kafe, jer dozvolu za to daje Ministarstvo finansija.

Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider, je u perodu od 1. januara do 30. septembra ove godine odštampao i izdao ukupno oko 120 miliona akciznih markica za kafu.

Markice se stavljaju na pakovanja različite težine pržene i sirove kafe, kafe u rinfuzi kao i na pakovanja ekstrakta kafe, esencija, ljuspica...

Devet meseci nakon uvođenja akciznih markica na pakovanja kafe u Srbiji još nema zvaničnih izveštaja o efektima ove mere države, koja je uvođenjem akciza želela da smanji broj nelegalnih proizvođača i trgovaca kafom te utiče na smanjenje sive ekonomije.

Međutim, jasno je da će država od akciznih markica napuniti budžet koji je godinama trpeo štetu zbog neobeležavanja kafe i zaraditi najmanje 4,5 milijardi dinara.

Prema ranijim procenama samih proizvođača kafe iz 2016., svake godine se prošvercuje oko 5.000 tona sirove kafe u našu zemlju.

Jedna kaže da se svake godine u državnu kasu slije 400 miliona dinara manje zbog neplaćenih akciza na švercovanu sirovu kafu, što je ekvivalentno isplati više od 150.000 mesečnih dečijih dodataka.

Druga procena kaže da ta cifra ide i do milijardu dinara manjaka u budžetu Srbije.

Međutim, kako bi se stvorila jasnija slika o količini švercovane kafe, šteti koju trpi budžet i građani, neophodno je umrežiti podatke brojnih institucija kako u Srbiji tako i u regionu sa informacijama koliko kafe stigne u Luku Bar u Crnoj Gori i druge luke u regionu, iz Brazila, Indije, Vijetnama, Konga...

Generalni direktor Poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, u okviru koje posluje Grand kafa, Andrej Bele, kaže da ono što se može proceniti za proteklih devet meseci je da, "više-manje", svi proizvođači na tržištu primenjuju akcizne markice.

- S druge strane, nemamo podatak ko je sve ispunio zakonsku normu da se do 31. decembra 2017. godine registruje kao pržioničar kafe jer taj registar, bez obzira na ostale registre koji su javni, danas nije javan. Imamo nezvanične podatke da je akcizne markice u Zavodu za izradu novčanica, unutar prvog kvartala, podiglo preko 300 pravnih ili fizičkih lica, što je za nas dosta velika brojka.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je u prošloj godini uvezeno 29.892,67 tona, dok je za devet meseci ove godine u zemlju ušlo 21.177,9 tona sirove kafe.

Bele objašnjava za Tanjug da za sada nije moguće dati odgovor da li se smanjio broj nelegalnih proizvođača ali da je primetno smanjenje nebrendirane kafe na pijacama.

Međutim, kaže, primetno je da nisu svi proizvodi koji se nalaze na policama u marketima deklarisani u skladu sa pravilnicima o deklarisanju kafe.

Objašnjava da je država, što se tiče zakonskih regulativa vezanih za akcize, "svoje odradila" i da je saslušala inicijatore uvođenja akciza, "Grand kafu" i druge proizvođače, kao i strukovna udruženja i organizacije.

Podaci govore da 80% tržišta u Srbiji pokrivaju dva najveća proizvođača "Grand kafa" i "Doncafa".

Bele objašnjava da kada inspekcija obavi kontrolu dva ili tri velika "igrača" na tržištu, automatski je pokrila skoro celo tržište.

Međutim, pita Bele "šta je sa ostalih, blizu 300 pržioničara?" koliko se procenjuje da ih ukupno ima.

- Država će u jednom momentu sigurno objaviti statističke podatke oko prikupljenih akciza. Taj podatak će jasno i glasno reći da li je država sa promenom zakona postigla nekakav efekat ili nije - smatra Bele i navodi podatak da je promet "Grand kafe" 23.000 tona godišnje, od čega se na tržište Srbije plasira 10 hiljada tona.

Bele kaže da će im u ovoj godini akcize i carine na kafu predstavljati dodatni trošak u visini od 1,3 milijardi dinara (oko 11 mil EUR.

Procene kažu da se skoro 20% trgovine sa sirovom kafom i kafom kao gotovim proizvodom u Srbiji odvija u sivoj zoni iako je stavljanje akciznih markica na pakovanje obaveza za sve proizvođače.

Prema podacima dostavljenim Tanjugu, Uprava carina je od januara ove godine do 30. septembra zaplenila oko 829 kilograma kafe, kao i 4.344 kapsula espreso kafe,1.524 komada instant i osam pakovanja filter kafe.

Dimitrije Ivanović iz Privredne komore Srbije (PKS) navodi da je u ovoj godini za prvih osam meseci uvezeno oko 18.000 tona sirove kafe čija je vrednost oko 40 mil USD.

Objašnjava da je u pitanju pad od 8,6% u odnosu na isti period prošle godine.

S obzirom na to da tržište kafe u Srbiji, prema proceni struke, vredi oko 200 mil USD, a "deo kolača" uzimaju nelegalni prodavci i trgovci, Ivanović poručuje da je važno nastaviti borbu protiv sive ekonomije u ovom sektoru.

Navodi da 10 do 15% tržišta kafom u Srbiji pokriva desetak preduzeća, male pržionice drže oko pet odsto, a ostatak zauzimaju dve velike kompanije.

Zanimljiv je i podatak da naša zemlja izvozi kafu, i to u vrednosti od oko 5,8 mil EUR najviše u države u kojima živi naša dijaspora.

PKS apeluje na potrošače da kafu kupuju u supermarketima i mestima koja su predviđena za prodaju kafe upravo zbog njihove bezbednosti "jer na taj način znaju šta piju".

Kako je kafa prehrambeni proizvod i napitak koji se u Srbiji ispija u velikim količinama (građani Srbije u proseku popiju 2,5 šoljica kafe dnevno), za njenu proizvodnju bi trebalo da važe najstrožija pravila o bezbednosti u proizvodnji hrane - HAČP standard. Međutim, ukoliko bi mali pržioničari imali obavezu da primenjuju HAČP, pitanje je koliko njih bi opstalo na tržištu.

Još jedan deo problema na tržištu kafe u Srbiji su deklaracije.

Naime, proizvođači koji su registrovani i stavljaju akciznu markicu na svoju robu nisu u obavezi da jasno istaknu da li se u kesici nalazi "100 posto kafa" ili je "mešavina kafa sa surogatom", odnosno, dodatkom.

Dodavanje surogata, kao što su soja, jecam, žir, kukuruz ... nije zabranjeno, ali je zato obavezno da na deklaraciji proizvoda bude naveden tačan sastav kesice na kojoj piše da sadrži kafu.

U najvećem broju slučajeva, ovi dodaci se ne navode ni u deklaraciji niti na prednjoj strani pakovanja, te su potrošači dovedeni u zabludu šta tačno kupuju i konzumiraju.

Dragana Ilić iz NALED-a, objašnjava da je tržište kafe donekle specifično jer je u pitanju akcizna roba i roba široke potrošnje koja se masovno konzumira.

Preporuka NALED-a je da je potrebno izmeniti i dopuniti podzakonske propise u cilju suzbijanja nezakonite trgovine kafom, odnosno, suzbijanja nelojalne konkurencije kada je u pitanju trgovina proizvodima od kafe i surogatima.

Zakon dozvoljava prodaju mešavine kafe i surogata pod nazivom "mešavina kafe i surogata" s tim što deklaracija ovih proizvoda mora da sadrži podatak o kolicicni surogata u mešavini.

U praksi se pokazalo da ovakvo deklarisanje ne daje adekvatnu informaciju potrošačima, koji su u velikom broju slučajeva dovedeni u zabludu misleći da je u pitanju proizvod od "čiste" kafe .

NALED zato predlaže izmenu pravilnika te da na kesicama ubuduće piše proizvod od kafe sa oznakom "100 odsto kafa".

Ova izmena bi, smatraju, poboljšala informisanje potrošača kada je u pitanju kafa, odnosno, omogućilo bi se jasnije razlikovanje proizvoda koji se stavljaju u promet pod nazivom "mešavina kafe i surogata kafe " od prave "100 posto kafe".