Odzvonilo poreskim rajevima - G 20 ukida utočišta za bogataše i one koji izbegavaju zakon

Svetska finansijska kriza naterala je na londonskom samitu G 20 najrazvijenije države i one u usponu da posegnu za ukidanjem poreskih rajeva u zemljama koje su pod povoljnim uslovima čuvale novac, ne pitajući klijente za njegovo poreklo i njihovo ime. Pod pritiskom nedostatka novca u svetskoj privredi, dogovorili su se da nateraju sve "finansijske rajeve" na planeti da počnu da posluju po uzusima važećim za ostale u svetu.

Na samitu G 20 ustanovljena je lista "poreskih rajeva" za "lovatore" koji u svojim zemljama žele da izbegnu plaćanje poreza i ostalih dažbina. Iako lista nije objavljena, procurilo je da se na njoj našlo četrdesetak zemalja - najviše iz karipskog područja, ali i nekoliko evropskih država i pacifičkih ostrva.

Učesnici samita utvrdili su kriterijume po kojima su pojedine zemlje na listi "poreskih rajeva". Osnovno pravilo je da li su usvojile međunarodno dogovorene standarde o porezima koje je propisala Evropska organizacija za saradnju i razvoj (OECD). Samit u Londonu otvoreno je "prozvao" Andoru, Monako, Gibraltar i Lihtenštajn, jer su se samo delimično povinovale zahtevima, ali i Švajcarsku, Singapur, Čile i tri članice EU - Belgiju, Luksemburg i Austriju. Zbog potpunog ignorisanja "uputstava", oštro su osuđene Kostarika, Malezija i Filipini.

Na udaru su se našle Švajcarska, Luksemburg i Lihtenštajn - tradicionalno pribežište "sumnjivog" novca. Ove zemlje su, istina, pred Samit objavile da "ukidaju bankarsku tajnu" i da će sarađivati sa "svetskim finansijskim kontrolorima", ali to još ne zadovoljava zadate kriterijume.

Prema najskromnijim procenama, na anonimnim računima u zemljama gde vlada "poreski raj" svake godine završi najmanje 600 mlrd USD. To je 12 puta veća suma od one koja je svake godine dovoljna da se ostvare "milenijumski ciljevi" - postepeno iskorenjivanje siromaštva na planeti.

Akcija u Londonu usledila je i posle procene Američkog nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja - da najmanje 15% svih država u svetu, uglavnom malih i privredno beznačajnih, raznim olakšicama privlače kapital i time obezbeđuju "neodgovarajući ekonomski uticaj u svetu".

Drugi deo priče protiv koje su krenuli najrazvijeniji jesu takozvane of-šor kompanije, koje posluju po celom svetu, a registrovane su za nekoliko dolara. Na listi koja je objavljena uoči londonskog samita, našla se, pored ostalih, i Bosna i Hercegovina, koja je u vrhu poželjnih jer naplaćuje porez od samo 10% na korporativni prihod. U svakom slučaju, malena evropska Andora je na vrhu, jer nikome ne neplaćuje porez - ni firmama, niti pojedincima, kao i Angvila, Anžuan, Antigva, Bahamska ostrva, Barbados, Bermudska ostrva, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva, Kipar, Gibraltar, Hongkong...

Zanimljivo je da su u ovu grupu uvršteni i mesto Kampione u italijanskom delu Švajcarske, koje je praktično ukinulo sve poreze, ali i savezna država SAD Delaver, koja naplaćuje korporacijama manje od šest odsto poreza na prihod, dok ostatak Amerike naplaćuje oko 50%.

Propisani kriterijumi

OECD je odavno propisao kriterijume po kojima se jedna zemlja smatra "finansijskim i poreskim rajem". Osnovno je da porezi ili ne postoje ili su minimalni, a po svaku cenu se štiti identitet ulagača i niko ne može da dobije podatke o vlasnicima računa u bankama, bez obzira na sumu ulaganja.

Izmislili Grci

Poreski raj su izmislili stari Grci. Pojedina grčka ostrva dosetila su se da budu "čuvari" robe kojom su trgovale tadašnje grčke državice - bez naknade. Trgovcima su omogućavale da izbegnu porez od dva odsto koji je propisala tada najmoćnija država Atina. Kasnije zabeleženi primer "poreskog raja" u Evropi je odluka Vatikana 1241. godine da sve trgovinske transakcije papske države u svetu budu oslobođene svih dažbina.