Cene energenata u novoj grejnoj sezoni bez bitnijih promena - Najskuplje grejanje na struju, najjeftinije na drvo

Grejna sezona u Srbiji startovala je 15. oktobra, a najniže troškove energije za grejanje i u ovoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja se greju na drvo. Najskuplje će se grejati domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Ovu sezonu nesumnjivo će obeležiti i iščekivanje da li će cena gasa skočiti i za koliko, budući da postoji značajan trend rasta cene nafte na svetskom nivou.

Međutim, zanimljivo je da su neka od poslednjih istraživanja navika potrošača u Srbiji pokazala da domaćinstva troše pet puta više struje po jedinici BDP-a nego što je to slučaj u Evropskoj uniji. Budući da su alternativni vidovi zagrevanja stanova skuplji, građanima se možda više i isplati da se greju upravo na struju.

Ima i onih koji zbog sredine u kojoj žive mogu da se opredele za grejanje na drva, jer je ono godinama "tradicionalno" najjeftinije.

Predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić ukazuje da se u razvijenim zemljama električna energija ne koristi za grejanje i da bi zato i mi u Srbiji trebalo što više da smanjimo tu potrošnju. U razgovoru za eKapiju on kaže da su u Srbiji, ipak, zastupljene sve vrste grejanja, od centralnog u gradovima, do grejanja na drva.

- Najveće uštede se postižu kada se koriste grejni uređaji sa visokim stepenom iskorišćenja primarne energije - objašnjava naš sagovornik i ističe da je korišćenje centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u gradovima jedan od kvalitetnijih načina smanjenja potrošnje primarne energije, odnosno uštede.

Stručnjaci ukazuju i da se, s obzirom na visinu životnog standarda u Srbiji, potrošačima koji nemaju centralno grejanje daleko više isplati da se greju na pelet, a tamo gde postoji distributivna mreža da se snabdevaju gasom. Budući da se sve više insistira na korišćenju obnovljivih izvora energije, pelet je veoma praktičan način za zagrevanje stanova, a u Srbiji je sve zastupljeniji, zbog cene energenta i jednostavnog loženja kotla.

U poslednje vreme vlada veće interesovanje i za korišćenje toplotnih pumpi, koje značajno doprinose smanjenju potrošnje energije za grejanje. Ipak, računice pokazuju da je ova vrsta grejanja još uvek za korisnike sa malo "dubljim džepom", pošto početna investicija iznosi od 3.000 do 9.000 EUR, koliko se kreće cena pumpi, u zavisnosti od snage. Osnovna zamisao njihove primene je da se deo toplote iskoristi iz neposredne okoline, čime se zamenjuje jedan deo potrošnje pogonske energije, a dodatni benefit je u tome što se smanjuje potrošnja fosilnih goriva i emisija izduvnih gasova.

Prema najnovijim podacima Agencije za energetiku, za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 (na 20 stepeni, tokom 16 sati dnevno u celom stanu), 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kWh. Inače, prosečna procenjena potrošnja struje za grejanje u Srbiji je 150 kWh/m2.

Kako za eKapiju navode u Agenciji, najniže troškove energije za grejanje u ovoj grejnoj sezoni (prema cenama iz oktobra) imaće domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer, 4.550 dinara po m3) i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća, na primer 65%. U tom slučaju im je za nabavku energenta potrebno 37.500 dinara za sezonu.

Značajno veće troškove, oko 61.000 dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo (sa cenom od 6.250 dinara po m3) i imaju peći niže efikasnosti.

Prema prosečnoj ceni prirodnog gasa u Srbiji, za grejanje tokom cele zimske sezone treba izdvojiti 42.000 dinara, pri čemu je dodatna prednost njegovog korišćenja i komfor koji pruža, ističu u Agenciji.

Nešto viši su troškovi grejanja na ugalj - 48.000 do 52.000 dinara, a građanima koji se greju na pelet godišnji troškovi iznose oko 61.000 dinara, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 48.000 dinara, ali samo ukoliko se potrude da isključivo koriste jeftiniju električnu energiju tokom noći.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Za nabavku energenata koji su potrebni za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 128.000 dinara za električnu energiju, 132.000 za propan butan gas, odnosno 146.000 za lož ulje.

U odnosu na prethodnu godinu, niže su jedinične cene peleta - za 8%, a više cene lož ulja za 41%, dok ostale cene nisu bitno promenjene.

Poslednjih nekoliko meseci cena nafte ide na gore, što će, bez sumnje, uticati i na to da se promeni i cena prirodnog gasa, a to bi moglo dovesti i do promene cena kubika u Srbiji. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić nagovestio je nedavno da se može očekivati da dođe do korekcija cene, ali da povećanje neće biti tako drastično u odnosu na sadašnju cifru.

Kada je reč o glavnom gradu Srbije, prema podacima "Beogradskih elektrana", one zagrevaju više od 21,3 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Toplotnom energijom snabdevaju više od 300.000 beogradskih domova, i površinu od 17 miliona m2.

Osim stambenog prostora, na toplovodnu mrežu priključeni su i poslovni objekti za koje važi isti režim grejanja kao i za domaćinstva.

Kompletan sadržaj Teme nedelje: Grejanje - rešenja za bolju energetsku efikasnost pročitajte OVDE.