Povoljna fiskalna situacija omogućava manju emisiju državnih hartija u Srbiji - Prinos ostaje na 3,8%

Deflatorni rizici u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) deluju kao da su nestali, u uslovima snažnog ekonomskog rasta, sve veće potražnje na tržištima rada i oporavka kreditne aktivnosti. Kao posledica toga, stope i prinosi su se u skladu sa tim povećali u većini zemalja CIE u proteklim kvartalima. Pozitivno je to što je veći deo povećanja prinosa iza nas i očekuje se prosečno povećanje prinosa od samo 30 baznih poena u predstojeća četiri kvartala, ističu stručnjaci Erste Grupe u najnovijoj analizi.

U Srbiji se takozvana strategija dinarizacije realizuje već određeno vreme, ali je nedavno Poljska takođe objavila planove da namerava da smanji količinu postojećeg deviznog duga za oko 11 milijardi zlota (PLN) 2019. godine, što podrazumeva procenat zanavljanja koji je daleko ispod 100%.

Kako navode iz Erste Grupe, možda deluje da Srbija ostvaruje slabije rezultate, s obzirom na to da je izdala manje od 280 milijardi dinara do kraja septembra, dok plan za celu godinu predviđa skoro 550 milijardi dinara, ali velike rezerve gotovine, prihodi od privatizacije i veoma povoljna fiskalna situacija omogućavaju da ove godine emisija bude ispod planiranog nivoa. U suprotnoj situaciji se nalazi Slovenija koja je znatno unapred finansirala potrebe za ovu godinu.


Faktori ponude i potražnje u Srbiji

Kao što je najavljeno u prethodnom izveštaju o državnim obveznicama, stručnjaci Erste Grupe predvideli su samo reotvaranje državnih obveznica sa dospećem od 10 godina i pet godina u trećem kvartalu 2018. godine. Realizovana su dva reotvaranja državnih obveznica sa dospećem od 10 godina u ukupnom iznosu od 9,9 milijardi dinara i tri reotvaranja hartija od vrednosti sa dospećem od pet godina u ukupnom iznosu od 17,5 milijardi dinara. Sredstva su korišćena za zanavljanje državnih obveznica uglavnom u EUR, u skladu sa strategijom Uprave za javni dug usmerene ka smanjenju deviznog rizika.

- Poslednji kvartal će biti veoma zanimljiv. Neće biti uobičajenih aktivnosti emisije, tako da neće biti kalendara za četvrti kvartal 2018. godine, pošto država planira samo jednu operaciju – prvi program otkupa obveznica u Srbiji koji je usmeren ka benchmark obveznici od 110 milijardi dinara sa dospećem u februaru 2019. godine - objašnjavaju iz Erstea.

Prema nekim medijskim izveštajima, ova operacija bi trebalo da se dogodi u novembru. Takođe bi trebalo da vidimo otplatu evroobveznica od jedne milijarde dolara koje dospevaju u decembru 2018. godine, što definitivno utiče na to da planirano izdavanje evroobveznica bude malo verovatno u 2018. godini.

- Ove (za Srbiju) neuobičajene mere finansiranja omogućili su fiskalna konsolidacija i program sa MMF-om, koji su doveli do primetnog poboljšanja fiskalne situacije u Srbiji u protekle dve godine (suficit od 1,2% BDP-a u 2017. i očekivani suficit od 0,5% u 2018. godini), smanjenja bruto potreba finansiranja i povećanja gotovinske rezerve na čak 405 milijardi dinara, prema podacima iz avgusta.

Na strani potražnje, očekuje se da će interesovanje stranih investitora ostati snažno, pošto još uvek atraktivni prinosi na domaće i međunarodne hartije od vrednosti, koje prati stabilna inflacija, povoljni fiskalni rezultati i pozitivne reakcije rejting agencija, podržavaju ukupnu potražnju srednjoročno gledano. Što se tiče lokalnih banaka, očekuju se njihove uobičajene aktivnosti na lokalnom tržištu obveznica.

Nakon što je NBS snizila referentnu stopu na 3% u junu, eksperti očekuju da kreatori monetarne politike ostanu uzdržani tokom cele godine, a očekuju i postepen porast inflacije, kako efekat baze bude postepeno bledeo i kako se budu pojačavali pritisci faktora sa strane potražnje i ponude. Takođe, devizna kretanja pokazuju da su devizne intervencije dovoljne da bi se obuzdali blaži pritisci u pravcu deprecijacije srpskog dinara u datom momentu.

Fiskalni podaci pokazuju da je Srbija zabeležila suficit od 51 milijarde dinara u prvih osam meseci ove godine, premašujući očekivanja.

- U poslednjem kvartalu očekujemo ekspanzivniji fiskalni stav, pri čemu će porast penzija i plata u javnom sektoru igrati ključnu ulogu. Međutim, zahvaljujući dosadašnjim povoljnim fiskalnim kretanjima, dobrom ekonomskom učinku i najavljenim operacijama otkupa državnih obveznica, ne predviđamo rizike po održivost javnog duga. Sve u svemu, očekujemo da se prinos na srpske obveznice u dinarima sa dospećem 2023. zadrži na nivou od oko 3,8% tokom godine, uz pritiske u pravcu rasta koji potiču iz kretanja prinosa benchmark hartija u dolarima, dok sa druge strane predviđamo određeni prostor za dodatnu blažu kompresiju spredova - zaključak je analitičara Erste Grupe.