Prodaja beogradske Stare šećerane posle procene imovine - Grad želi da je otkupi

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je ovih dana poziv za dostavljanje ponuda za procenu likvidacione vrednosti imovine Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898, a predstavnici Grada Beograda ističu da su zainteresovani da u saradnji sa Republikom otkupe taj kompleks koji bi preuredili u svojevrsni kulturni centar prestonice.

U Agenciji objašnjavaju da postoji zakonska obaveza da se pre prodaje šećerane koja je u stečaju, završi procena imovine, koju će obaviti ovlašćeni procenitelji sa licencom.

Procedura nalaže da procenitelji dostavle svoje ponude i da nabolju ponudu za procenu imovine odabere odbor poverilaca, koji zastupa interese svih njih. Izabrani procenitelj obaviće procenu imovine, što je preduslov za pripremu postupka prodaje, navodi se u pisanom odgovoru Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Više je načina prodaje- poput javnog nadmetanja, javnog prikupljanja ponuda i neposredna pogodba, a kod oglašavanja prodaje, procenjena vrednost imovine je osnov za određivanje kako početne cene, tako i visine depozita.

Rok za procenu imovine biće određen ugovorom sa izabranim proceniteljem, a posle obavljene procene imovine, uslediće oglašavanje prodaje.

Inače, fabrika se nalazi na dve lokacije u Beogradu - u Radničkoj ulici gde se prostire na povrsini od oko 7,5 ha, i u Padinskoj Skeli na površini oko 100 hektara.

Nekada je zapošljavala 500 ljudi, a danas, pošto je radi o složenom stečajnom postupku sa značajnom imovinom, angažovano je obezbeđenje, kao i nekoliko radnika po ugovoru o delu.

Do sada je nekoliko puta oglašena prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica po proceni imovine iz 2008. godine, ali nije bilo zainteresovanih kupaca i niko nije uplatio depozit, niti položio prvoklasnu bankarsku garanciju. Prodaje su proglašene neuspelim, a investitori su skrenuli pažnju da nemaju interes za kupovinu dok se ne reše imovinsko pravna pitanja. Pošto nisu uspele prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, pristupilo se prodaji pokretne imovine stečajnog dužnika, odnosno opreme na obe lokacije.

U Agenciji za Tanjug objašnjavaju da je prodata celokupna pokretna imovina stečajnog dužnika na obe lokacije, a paralelno sa prodajom pokretne imovine, pokrenuti su upravni postupci kako bi se regulisala prava korišćenja stečajnog dužnika na zemljištu u Radničkoj ulici i povraćaja oko 24 hektara građevinskog zemljišta u svojinu stečajnog dužnika na lokaciji u Padinskoj Skeli.

Stečajni dužnik je uspeo da ostvari pravo korišćenja na zemljištu u Radničkoj i da povrati oko 22 hektara građevinskog zemljišta u Padinskoj Skeli, a za ostatak je u toku upravni spor. Zemljište u Radničkoj je u vlasništvu Republike Srbije, a stečajni dužnik ima upisano pravo korišćenja na tom zemljištu.

- Upis prava korišćenja na zemljištu u Radničkoj je preduslov za odvojenu prodaju imovine po lokacijama, pošto nije bilo zainteresovanih kupaca za celokupnu imovinu, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica - ističu u Agenciji za licenciranje stečajnih uuoravnika.

Procenom imovine, stvoriće se uslovi za postupak oglašavanja prodaje nepokretne imovine posebno na lokaciji u Radničkoj, a posebno na lokaciji u Padinskoj Skeli. Ovakav način odvojene prodaje ima za cilj da se unovči imovina i da se namire poverioci kojima je utvrđeno potraživanje u što većem procentu, navode u Agenciji.

- Kada procena imovine bude zavrsena, Grad i Republika javiće se na tender za kupovinu Šećerane, koji bude objavio stečajni upravnik - najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Kompleks Šećerane je izuzetno značajan zato što ima status spomenika kulture, rekao je Vesić za Tanjug.

- Naša ideja je da posle kupovine raspišemo međunarodni konkurs za uređenje kompleksa Stare šećerane, da obnovimo objekte se tu nalaze i da to bude mesto u kome će biti pozorišta i drugi kulturni sadržaji, mesta za IT industriju, kreativne habove, izložbeni prostori, da to bude neka vrsta novog kulturnog centra Beograda - pojasnio je Vesić.

Naveo je da ne postoji drugi način da se sačuva taj kompleks i izrazio očekivanje da će nekoliko meseci, možda pola godine, biti potrebno da Grad i Republika otkupe Šećeranu. Ponovio je da će nakon toga biti raspisan međunarodni konkurs za uređenje tog kompleksa i dodao da se objekti neće obnovljati svi ođednom, već postepeno.

- Obnavljaćemo objekat po objekat i polako ih stavljati u funkciju. Tamo se trenutno nalazi pozorište KPGT koje će tu i ostati, ali biće prostora i za druga pozorišta i druge kulturne sadržaje - dodao je Vesić.

Inače, namena objekata na lokaciji u Radničkoj ulici definisana je generalnim i detaljnim urbanističkim planom za prostorno-kulturno istorijsku celinu Topčider.

Prvu srpsku fabriku šećera pratila je neobična i turbulentna istorija. Izgradnja fabrike omogućena je na osnovu Zakona o potpomaganju domaće industrije iz 1898. Tada su se na oglas o izgradnji industrijskog kompleksa javili i zainteresovani iz Japana, Belgije, Engleske, Nemačke i Austrije. Fabrika je u vlasništvu stranog kapitala bila od 1899. do 1918. godine, a zbog nerentabilnosti proizvodni proces u fabrici je zaustavljen 1902.

U Prvom svetskom ratu šećerana je teško oštećena, a potom je prešla pod upravu Ministarstva pravde, sve do 1925. godine, kada dobija naziv Državna fabrika šećera na Čukarici. U bombardovanju 1941. godine ponovo je oštećena, a od 1945. godine do početka devedesetih godina 20. veka fabrika je bila u društvenom vlasništvu.

Industrija šećera i vrenja "Dimitrije Tucović" 1969. godine postaje deo Beogradskog poljoprivrednog kombinata (PKB). Šećer se na Čukarici proizvodio do 1983. godine, posle čega je proizvodnja izmeštena u Padinsku Skelu.

Deo šećerane nije uništio zub vremena zahvaljujući pozorištu KPGT koje je pre 22 godine tu izvelo prvu predstavu.