Kako sačuvati jesetru u Istočnoj Srbiji - Lokalnom stanovništvu obezbediti drugi izvor prihoda

Svetska organizacija za prirodu, WWF, objavila je studiju o društveno-ekonomskoj situaciji i dostupnosti prirodnih i kulturnih resursa u Istočnoj Srbiji, kao osnovu za razvijanje alternativnih izvora prihoda za lokalne zajednice koje su u prošlosti zavisile od ribolova jesetarskih vrsta riba.

Iako jesetre potiču još iz vremena dinosaurusa i stare su preko 200 miliona godina, ove migratorne vrste riba su danas na ivici izumiranja. Jednu od najvećih pretnji dunavskim jesetrama predstavlja prekomerna (danas ilegalna) eksploatacija radi trgovine kavijarom, a veliki uticaj imaju i izgradnja brana, presecanje migratornih puteva i uništavanje šljunkovitih staništa za mrest.

Kako je migratorni put jesetri na Dunavu presečen izgradnjom brana, najuzvodnija tačka u Evropi do koje jesetre mogu da stignu je brana HE Đerdap II iznad sela Prahovo i Radujevac. Lov na jesetre u ovim mestima je nekad u prošlosti predstavljao tradicionalnu aktivnost koja se prenosila sa kolena na koleno. Međutim, zbog drastično malog broja ovih riba u Dunavu, od 2005. godine uvedene su striktne zakonske regulative u svim državama donjeg toka Dunava i Crnog mora koje zabranjuju lov na ove najugroženije životinje na svetu.

Upravo zbog ove činjenice, alasi i lokalne zajednice sa opštine Negotin su ključni saradnici na WWF-ovom projekat "Život za dunavske jesetre" i, svesni pretnji po dalji opstanak jesetri, spremni su da se zauzmu za zaštitu jesetri i da pronađu rešenje kroz razvijanje alternativnih izvora prihoda koje će im obezbediti finansijsku korist, a istovremeno omogućiti populacijama jesetarskih vrsta da se obnove.

Studija "Procena društveno-ekonomske situacije i dostupnosti prirodnih resursa u Prahovu, Radujevcu i Negotinu, Istočna Srbija" koju su uradili WWF i konsultantska kuća Iskriva, u saradnji sa predstavnicima lokalne zajednice, sadrži analizu dostupnih prirodnih resursa i predloge mogućih scenarija za razvoj alternativnih izvora prihoda zajednica, primere dobrih praksi, analizu društveno-ekonomske situacije u Prahovu i Radujevcu, kao i prikaz potencijalnih partnera i fondova za obezbeđivanje novčanih sredstava za pokretanje biznisa.

Uzimajući u obzir ekološke probleme na teritoriji Prahova i Radujevca, definisane su tri osnovne grupacije ideja oko kojih je moguće razvijati održiv i realan privredni razvoj zajednice a to su turistička atrakcija, rekreativni ribolov, i festivalski program. Pre svega, potpuno neiskorišćeni potencijal za održivi razvoj lokalne zajednice leži u turizmu, zasnovanom na brendu ugroženih vrsta riba jesetri.

Gradeći mit o jesetrama, savremenicima dinosaurusa, možemo povezati mnoge prirodne, kulturno-istorijske i turističke resurse ovog kraja, privući turiste i na osnovu tako ustanovljenog brenda stvarati poslovno okruženje za razvoj privrednih delatnosti zajednice i istovremeno podizati javnu svest o značaju očuvanja jesetarskih vrsta.

- Činjenica da su Prahovo i Radujevac poslednje stanice u Evropi gde se mogu videti ovi savremenici dinosaurusa su već dovoljno primamljiv razlog za dolazak u ove krajeve. Ako turistima omogućimo da vide jesetre u "virtuelnom muzeju", ako se posluže nacionalnim vlaškim i srpskim specijalitetima u obliku jesetri ili vinima koje će nositi imena inspirisana jestrama i sve to dopuniti arheologijom, vlaškim predanjima nastalim na pričama o "vodenim nemanima"i sličnim bićima i ostalim prepoznatim resursima, dobićemo turistički brend koji će se znatno efikasnije pozicionirati na turističkim mapama. A kada turisti počnu da dolaze, ponuda se lako može proširiti na festivale, jesetra-parkove, akvarijume i slične poduhvate većih razmera - navodi se u studiji "Procena društveno-ekonomske situacije i dostupnosti prirodnih resursa u Prahovu, Radujevcu i Negotinu, Istočna Srbija".

Jesetarske vrste bi na taj način postale zaštitni znak ovog kraja, maskota o kojoj bi se svi brinuli i sigurno poželeli da se opet vrate u ove vode. Tako se na indirektan način razvija svest i uverenje da su ove ribe zapravo vrednije i korisnije žive, nego ulovljene, prenosi WWF.

Do ideja za razvoj biznisa došlo se u saradnji sa prestavnicima lokalne zajednice na radionici "Opstanak jesetri - prilika za razvoj naše zajednice" održanoj u novembru 2017. godine, jer je uključivanje lokalnih zajednica u proces pronalaženja rešenja za alternativne izvore prihoda jedan od najvažnijih preduslova za kasniju realizaciju tih ideja bez kog je teško garantovati primenjivost i kasniju realizaciju biznis planova.