Ugostitelji predlažu državi da se knjiži i bakšiš - Zakonom regulisati napojnice

(Ilustracija) Bakšiš, sve i ako nadležni ispune zahtev ugostitelja, neće postati obavezan, ali će ostati poželjan. Napojnice u srpskim kafanama, kafićima, restoranima i hotelima su tradicionalne, ali i dalje nisu zakonski regulisane. Konobari nagrađeni za ljubaznost i dobru uslugu, primajući dodatni novac, ukoliko ga ne zavedu kao prihod, zapravo krše poreske zakone. Udruženje ugostitelja i hotelijera Hores zato traži izmene nekoliko zakona kako bi bakšiš i zvanično ušao u knjigovodstvene knjige i oporezovao se odgovarajućom stopom.

U Udruženju ugostitelja objašnjavaju da po postojećoj regulativi napojnica bi u kasu trebalo da se unese kao prihod i kao takav se oporezuje porezom na dodatu vrednost i porezom na dohodak. Hores traži da se napojnice prepoznaju u zakonima kao poseban, limitiran oblik ličnih primanja na koji bi se plaćali porez i doprinosi do najviše 20%.

- Najvažnije je da ljudi shvate da mi ne tražimo da bakšiš bude obavezan. Bakšiš je nagrada ako je čovek zadovoljan uslugom. Neće sigurno častiti ako mu se hrana nije svidela ili je usluga bila loša. Samo predlažemo da, ako mušterija ostavi bakšiš, mi imamo način da ga zakonski knjižimo. Ovako poreznici mogu da zatvore lokal na 15 dana i naplate značajne kazne - objašnjava Georgi Genov, predsednik Horesa.

- Naš predlog je da se uvede konto na koji bi se knjižila nagrada i na nju se plaćao primeren porez. Poslodavac bi bakšiš jednom nedeljno ili mesečno delio zaposlenima. Ne bi bio veći od 10%, da bi se izbegle zloupotrebe. Da se ne desi da lokal ima 5.000 dinara pazara, a u kasi 30.000 dinara i da tvrdi da mu je 25.000 bakšiš. To ne može. Ukoliko može da se naplati nagrada, onda ako mušterija želi, može bakšiš da plati i karticom.

Vlasnici restorana i kafića, međutim, upozoravaju da rešenje mora detaljno da se razradi. U praksi, napominju, značiće veću administraciju i posao za knjigovođe. A tako i troškove.

- Da bi rešenje bilo dobro, treba predvideti sve probleme koji mogu da se pojave u praksi - kaže jedan beogradski ugostitelj.

- Prvo je pitanje ko će evidentirati koliki je ko imao bakšiš. Ukoliko se on unosi u kasu, znači da će se uplaćivati sa pazarom. To podrazumeva da će prilikom isplate konobarima banke i agencije uzimati neki procenat. Zaposleni će taj novac dobijati naknadno. Najvažnije pitanje je kako će se taj ukupan iznos deliti. Kada se suoče sa činjenicom da im je napojnica manja za 20% poreza i za deo koji je pripao drugim kolegama, bojim se da ćemo se vratiti na staro. Konobari jednostavno neće prijavljivati bakšiš.

Konobari nisu protiv zakonskog regulisanja bakšiša. Napominju, međutim, da bi valjalo predvideti određene koeficijente, jer nisu svi radnici podjednako zaslužni za napojnicu.

- U Crnoj Gori, na primer, postoji nešto što se zove servis čardž. On iznosi deset odsto, obračunava se na račun i država od toga uzima polovinu. Ostatak se deli na sve. Verujem da u raspodeli treba da postoji određeni koeficijent. Nemaju svi zaposleni dodira sa gostima – objašnjava Marko Dejanović, barmen.