Kalenić postaje pjaceta - odbornici Skupštine grada Beograda razgovarali o generalnoj regulaciji mreže pijaca

Urbanisti će se narednih godinu dana baviti uslovima pod kojima će se rekonstruisati postojeće, ali i graditi nove pijace u Beogradu do 2021. godine. Odbornici su u utorak usvojili odluku o izradi plana generalne regulacije mreže zelenih tržnica na prostoru generalnog urbanističkog plana. Najviše polemike izazvala je nova vizija pijace Kalenić.

Budući generalni plan uglavnom predviđa proširenje postojećih objekata, kao i otvaranje novih na ukupno 20 lokacija. Od toga bi sedam bilo na javnim površinama u nadležnosti "Gradskih pijaca". Planira se ukupno 15 novih zelenih pijaca, tri višenamenske, jedna specijalizovana i jedna tržnica. Da bi se plan ispunio, obnovile sve postojeće i izgradile sve "ucrtane", potrebno je 410 mil EUR. Radovi na onima u nadležnosti "Gradskih pijaca" koštali bi 260 mil EUR, a sadašnjim tempom ovom preduzeću treba od 35 do 40 godina da toliki novac obezbedi.

Najbrojnije zamerke opozicije, DSS-a, ticale su se buduće vizije Kalenića. Ovaj plan, kako je istakao Andreja Mladenović, nudi drugačije rešenje za Kalenić od onoga koje je previđeno GUP-om.

- Reč je o zadužbini, koja je u GUP ucrtana kao tradicionalna pijaca - rekao je Andreja Mladenović.

- Po ovom planu, međutim, svega 15% pijace ostaje tako, a ostatak se pretvara u pijacu trg. S druge strane, već imate završen konkurs, koji sada hoćete da poništite i počnete sve iz početka. Zašto ne biste odmah počeli sa rekonstrukcijom. Umesto toga, vi ćete da raspisujete neki novi anketni konkurs, tražite novo rešenje.

Direktor "Beogradskih pijaca", Dragan Pušara, odgovorio je odbornicima da je ideja da Beograd na Kaleniću i na Bajlonijevoj pijaci dobije i trg i pijacu. Napomenuo je i da su pijace danas alternativni vid snadbevanja i da će se ovo preduzeće truditi da u Beogradu nedeljom ne rade trgovinski lanci, već samo pijace.

Odbornici Skupštine grada usvojili su u utorak i četiri odluke o izradi planova detaljne regulacije. Plan prve faze spoljne magistralne tangente podrazumeva novi most preko Dunava, od Borče do Zemuna, kao i novu trafo-stanicu. Idejni projekat je već urađen, a stručanjaci imaju rok od godinu dana da završe detaljni plan.

- Plan za blok ulica između batajničkih ulica Dimitrija Lazarevića, Žike Markovića, Milice Rakić i Dalmatinske treba da pokrije 5,5 hektara zemljišta - objasnila je Svetlana Jovičinac, pomoćnik sekretara za urbanizam.

- Umesto ranije planiranog dela osnovne škole, predvideli bi se porodični stambeni objekti. U planu je dogradnja dečje ustanove, proširenje postojeće škole i infrastrukturno opremanje.

Regulacija Šangaja trebalo bi da reši problem nelegalne gradnje, ali i predvidi dve dečje ustanove, osnovnu i srednju školu, zdravstvenu stanicu, parkove i novi kompleks individualnog stanovanja. U delu MZ Miljakovac dva, od tri hektara, u planu je nova stambena površina i to objekti od četiri do šest spratova.

BROJKE
230 mil EUR potrebno za rekonstrukciju svih pijaca
45 mil EUR košta izgradnja 4 zelene tržnice

NAPLATA S MUKOM

- Problemi u naplati naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta mogu da ugroze realizaciju ovogodišnjeg programa Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda - rekao je u utorak njen direktor Boris Ranković.

- Ti problemi će se najverovatnije pojaviti u trećem i četvrtom kvartalu ove godine, kada je realizacija programa direkcije, inače, najveća.

Boris Ranković u utorak je Skupštini grada podnosio izveštaj o prošlogodišnjem radu. Direkcija je u 2008. naplatila skoro 15 milijardi dinara naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Ispunila je tako čak 92 odsto godišnjeg plana.

"INFOSTAN" I ŠTAMPAR

Skupština grada usvojila je u utorak i statut Direkcije za građevinsko zemljište. Istovremeno izglasali su i izmene statuta "Infostana", DZ "Milorad Vlajković" i omladinskog pozorišta "Dadov". Statut Direkcije usaglašen je sa Statutom grada. "Infostan" je svojim novim najvišim aktom sebi dozvolio još jednu sporednu delatnost -"štampanje" i to magazina i drugih periodičnih časopisa, knjiga i brošura, nota i notnih svezaka, mapa, atlasa, reklamnih kataloga... U obrazloženju se navodi da je obavljanje sporednih delatnosti korisno za potpunije iskorišćavanje raspoloživih kapaciteta, pod uslovom da ne utiče negativno na obavljanje osnovne delatnosti.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Novosti od 06.05.09)