"Čuvari kontejnera" i sledeće godine u Novom Sadu - Grad izdvaja 10 miliona dinara

Radnici koji su angažovani na čuvanju komunalne opreme na mestima za odlaganje otpada, takozvani "čuvari kontejnera", intervenisali su u 2018. godini više od 3.000 puta, a biće ponovo angažovani i sledeće godine, saznaje 021.rs.

Kako se vidi u dokumentu koji tek treba da se nađe pred gradskim odbornicima, za usluge čuvanja komunalne opreme na mestima odlaganja otpada JKP Čistoća planira da izdvoji do 10 miliona dinara. To znači da Čistoća neće povećavati iznos sredstava koji opredeljuje za ovu nabavku, a koju sprovodi već gotovo dve godine.

Komunalno preduzeće do sada je ugovore dodeljivalo dvema kompanijama - Ipon Security i G4S Secure Solutions. Za ovu uslugu Čistoća je u 2017. i 2018. godini zaključila ugovore vredne 17,8 miliona dinara, računajući PDV.

- Kako smo u više navrata isticali, angažovanje patrola koje obilaze kontejnerska mesta u gradu dalo je odlične rezultate, a budući da širimo projekat primarne separacije otpada u Novom Sadu, postoji i potreba za njihovim daljim radom - rečeno je za 021.rs u Čistoći.

Angažovanjem čuvara Gradska čistoća nastoji da spreči uništavanje podzemnih kontejnera, krađu ambalažnog otpada i vandalizam nad uličnim kontejnerima i betonskim korpama za smeće.

U Gradskoj čistoći navode da su radnici obezbeđenja tokom ove godine imali više od 3.000 intervencija. Objašnjavaju da su svi građani koji imaju lična dokumenta, a imali su bilo kakve veze sa nepravilnim odlaganjem otpada i uništavanjem mobilijara i opreme, popisani i prijavljeni.

Jedno od prvih objašnjenja zbog čega je Čistoća postala prvo preduzeće u Srbiji koje je angažovalo "čuvare kontejnera" bila je šteta koju nanose sakupljači sekundarnih sirovina, te da se dešavaju krađe poklopca, razvaljivanje kontejnera, seča džakova u podzemnim kontejnerima.

Informacija da će Novi Sad postati pionir u angažovanju čuvara komunalne opreme, izazvala je veliku pažnju javnosti. Na ono što je bilo prvobitno planirano reagovali su i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a odluku je osudilo 30 organizacija.