Potpisan sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok

Ruski "Gazprom" potpisao je 15. maja 2009. godine sporazume o osnivanju zajedničkih kompanija za izgradnju gasovoda Južni tok sa gasnim kompanijama Srbije, Bugarske i Grčke. U prisustvu ruskog i italijanskog premijera Vladimira Putina i Silvija Berluskonija potpisan je i aneks memoranduma kojim "Gazprom" i italijanski "Eni" utvrđuju pitanja prodaje gasa i povećavaju kapacitet morskog dela gasovoda sa 31 milijarde na 63 milijarde kubnih metara godišnje.

Osnovni sporazum o formiranju zajedničkog preduzeća za deonicu Južnog toka kroz Srbiju potpisali su direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatovići šef "Gazproma" Aleksej Miler. Potpisani dokumenti utvrđuju principe saradnje u predinvesticionoj fazi projekta i utvrđuju uslove, redosled osnivanja i mehanizme rada zajedničkih preduzeća, naveo je "Gazprom". Sa grčkim kompanijom DESFA i Bulgargasom zajednička preduzeća se osnivaju sa vlasničkim udelom od po 50%, dok će u zajedničkom preduzeću sa Srbijom "Gazprom" posedovati 51% akcija, a "Srbijagas" 49%.

Bivši savetnik za energetiku u Vladi Srbije Zorana Mihajlović- Milanović kaže za Danas da je s obzirom na to da je Srbiji potreban alternativni pravac za snabdevanje prirodnim gasom potpisivanje sporazum o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok kroz našu zemlju odlična vest.

- Potpisivanje ovog sporazuma eliminisaće nestašice plavog energenta sa kojima se Srbija svake zime suočava. Izuzetno je bitno i to da će kapacitet gasovoda biti veći od 20 milijardi kubnih metara godišnje pošto će te količine obezbediti našoj zemlji i zaradu od tranzita. Ipak, treba biti oprezan i sačekati izradu studije izvodljivosti izgradnje Južnog toka koja bi trebalo da bude gotova u septembru. Tada će se definitivno znati koliki će biti kapacitet gasovoda - ističe sagovornica "Danasa".

Uz konstataciju da je svetska ekonomska kriza uzdrmala i Rusiju, ona procenjuje da prve količine gasa kroz Srbiju poteknu pre 2016. godine.

- Trebalo bi da "držimo palčeve" da izgradnja Južnog toka ostane prioritet u geostrateškoj energetskoj politici Ruske Federacije. Jer, prema nekim informacijama, Rusi još vagaju da li će njihov centralni energetski projekat biti Severni ili Južni tok - objašnjava Zorana Mihajlović- Milanović.

Države kroz čije će teritorije proći gasovod Južni tok, opredeliće se do kraja 2009. godine o njegovoj trasi, izjavio je izvor iz "Gazproma" novinarima u Sočiju.

- Sada se razmatra nekoliko varijanti trase s nizom mogućih krakova, ali sa završavanjem tehničke dokumentacije, njihov broj će se smanjiti i do kraja godine će većbiti jasno koje su to najverovatnije trase - kazao je on.

Izvor je precizirao da se za izgradnju nadzemnog dela razmatraju različite trase, koje prolaze preko teritorije zemalja istočne i centralne Evrope, s mogućim konačnim tačkama u Italiji i Austriji. Po njegovim rečima, obim investicija će biti utvrđen po završetku tehničke dokumentacije. Procena je da će izgradnja Južnog toka koštati oko 20 milijardi evra, a trebalo bi da bude završena do kraja 2015. godine.

Osigurana energetska bezbednost

Premijeri Rusije i Italije Vladimir Putin i Silvio Berluskoni ocenili su da realizacija projekta Južni tok neće dovesti do energetske zavisnosti Evrope od Rusije.

- Taj projekat je važan korak u osiguranju energetske bezbednosti, on će doprineti stabilnosti evropskog gasnog trzišta - kazao je Putin novinarima, nakon razgovora sa Berluskonijem u Sočiju.

- Mislim da možemo smatrati veoma srećnom zemljom koja dobija energente od prijateljske zemlje, Rusije, koja nikada nije prekršila svoje obaveze - naveo je Berluskoni.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 16.05.09.)