Tehnologija i u crkvama - pobuđivanje zvona putem tastera, daljinskog upravljača ili mobilnog telefona

(Manastir Rmanj)

Zvuk zvona poziva vernike na bogosluženje, ona se oglašavaju u našoj svakodnevici i u vreme i u nevreme. Najstarije zvono sa natpisom na srpskom jeziku potiče iz 1429. godine iz bugarskog grada Ćustendila. Među najstarijim srpskim zvonima poznata su i Rodopova zvona iz 1432.

Zvona su masovno u Srbiji počela da se koriste tek od 1830. godine. Tada su zvonari pobuđivali zvona, danas mnogo crkvenjaka više nema snage za to. Oni su ranije morali ručno da povlače zvona, a poslednjih godina uključuju samo prekidač električnog sistema kada za to dođe vreme. Uvođenje elektronskog sistema za pobuđivanje zvona uslovio je tehnološki razvoj i vreme u kome živimo.

- Elektrifikacija zvona došla je u Srbiju pre četrdesetak godina iz Nemačke i Italije. U crkvama i manastirima se istakao problem, kada, zbog konstrukcije zvonika, zvona nisu mogla ručno da se pobuđuju. Zbog veličine zvona, koja se ponekad meri u tonama, zvonjavu je moralo da pobuđuje više ljudi koji su morali da budu besprekorno organizovani kako bi zvuk bio kvalitetan. Danas se taj napor zamenuje pritiskom na dugme – počinje priču za "eKapiju" Jovica Milosavljević, inženjer elektronike i jedan od malobrojnih ljudi u Srbiji i okruženju koji je razvio kompletni sistem za elektromagnetne i elektromotorne pogone zvona.

Vlasnik firme "MJ Inženjering" skromno kaže da ima pune ruke posla, jer osim novih sistema za elektrifikaciju zvona, ugrađuje sisteme i u već postojeća i vrši servise kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Rumuniji.

Sve je počelo iz hobija, kaže da je spojio znanje, ljubav, veru i rad i da već sedam godina uspešno posluje.

Poenta je, kaže, da se elektronskim putem izvuče maksimum - a to je besprekorni zvuk.

- Elektromagnetni princip primenjuje se kod zvona do 500 kg, a elektromotorni za zvona preko 500 kg. I elektromagnetni i elektromotorni princip daju dobre rezultate u odnosu na uloženu energiju potrebnu za mehaničko pobuđivanje. Upravljanje ovim sistemima je u potpunosti digitalizovano - navodi naš sagovornik.

On objašnjava da se elektronski sitem zvonjave uvodi posle montiranja zvona u crkvi ili manastriru.

- Baza sistema je numerički Intel procesor, a programiranjem sistem se može korsititi i za satove i za zvona. Takođe, uređaj je moguće opremiti antenom koja satelitskim putem usklađuje vreme na crkvenom satu, po kojem su programirani i termini za zvonjavu. Elektrifikacijom zvona moguće je uključiti zvona tokom činodejstvovanja iz oltarskog prostora, što olakšava bogosluženje. Osim toga, modemskim uređajem moguće je i daljinsko upravljanje. U praksi to znači da se putem daljinskog upravljača ili tastaturom mobilnog telefona pokreću odnosno zaustavljaju crkvena zvona.

Među prvim projektima Jovice Milosavljevića je crkva svetog Dimitrija na Novom Beogradu, gde je postavio satove, kao i zvona, kojih ima devet, težine od 8 kg do 2 tone.

Svaki sat priča za sebe

(Postavljanje sata na crkvu svetog Dimitrija na Novom Beogradu)

- Svaki sat bilo da je crkveni ili javni je priča za sebe. Oni su unikatni i imaju svoju istoriju. Mi se bavimo proizvodnjom, elektrifikacijom i montiranjem satova. Matični sat je razvijen u savremenoj mikoroprocesorskoj tehnologiji, a mehanizam sata izrađen je od termički obrađenog i zaštićenog čelika. Kompletan mehanizam ima svoj autonomni pogon kojim matični sat upravlja i ceo mehanizam je zaštićen poklopcem.

Govoreći o izgledu sata, naš sagovornik napominje da je sve u skladu sa zahtevima investitora ili projektanta, dok je prečnik može biti do 5 metara .

Preduzeće "MJ inženjering", između ostalih, obnovilo je sat na zvoniku crkve Svete Gospođe u Radovićima, ponovo pokrenulo kazaljke skoro vek starog sata na hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću, postavilo sat na niškoj Sabornoj crkvi, a u pregovorima je i izrada sata i zvona za Sahat kulu u Podgorici.

Polovinom maja "MJ Inženjering" postavio je sat na novoj sahat kuli u Zenici.

(crkva Svete Gospođe u Radovićima)

- Za svako zvono i svaki sat moguće je zasebno programirati vreme, kao i dužinu zvonjenja po želji naručilaca. Sat u Radovićima u podne kuca 12 puta, a posle dva i po minta opet, za one koji nisu čuli prvi put – navodi naš sagovornik.

Zbog komleksnosti posla na samom terenu, zbog radova "na visini", beogradsko preduzeće za postavljanje satova i elektrifikaciju zvona angažuje lokalne alpiniste.

Paraleno sa tim, firma "MJ Inženjering", radi i školska zvona, a upravo postavlja jedno u Osnovnoj školi "Svetozar Miletić" u Zemunu.