Radovan Jelašić, guverner NBS - Izbegli smo ono najgore

(Radovan Jelašić)

Guverner NBS Radovan Jelašić vratio se prošlog vikenda iz Londona, sa dobrim vestima za Srbiju. Posle susreta sa vodećim evropskim bankarima, kaže u intervjuu za "Novosti" da je EU spremna da nam pomogne da lakše "plivamo" kroz krizu. A veliki izazovi, tvrdi Jelašić, tek nam predstoje.

Da li to znači da ne delite optimizam ministra Dinkića da je najgore prošlo?

- Ne znam da li je u Srbiji prošao najžešći udar krize, ali važno je da je izbegnuto najgore.

Šta konkretno podrazumevate pod "najgorim"?

- Da ne možemo da finansiramo obaveze, da imamo velikih problema da održimo makroekonomsku i stabilnost bankarskog sistema. Sve to smo, ipak, uspešno izbegli. Međutim, glavno pitanje je kada ćemo ugledati svetlo na kraju tunela.

I kada ćemo?

- Kada budemo zaustavili pad bruto domaćeg proizvoda.

Hoće li vladine mere za pomoć privredi, čija je primena upravo počela, uspeti da zaustave pad?

- Kako sada stvari stoje, i u Evropi i u našem regionu pad BDP biće još veći. A tamo su najveći kupci naše robe, tamo ide najveći deo našeg izvoza.

Čuju se kritike da je vladina strategija subvencionisanih kredita za likvidnost privrede samo gašenje požara i da nije dugoročno održiva?

- Radi se i na trenutnom gašenju požara, ali i na merama koje nisu kratkog daha. Vladine mere su dobre, trenutno, ali ne gine nam restrukturiranje celokupne privrede. Program sa MMF, u iznosu od tri milijarde evra, predviđa i značajne strukturne promene, jer presušuju privatizacioni prihodi, nema jeftinog zaduživanja u inostranstvu... Predstavnici MMF dolaze u avgustu da podvučemo crtu, da vidimo šta je urađeno u prvih šest meseci.

Šta će se dogoditi ukoliko ocena bude negativna? Koji je vladin "plan B"?

- Deo tog plana već je ugrađen i u ovaj program sa MMF, i kao krajnju meru predviđa i povećanje PDV i smanjenje nominalnih zarada korisnika budžeta.

Pojedini ministri tvrde da nema ništa od povećanja PDV...

- Ja samo govorim o onome što stoji u dokumentu koji je usvojila Vlada Srbije, a šta će Vlada primeniti zavisi isključivo od nje.

Neće li povećanje poreza i PDV još više uticati na inflaciju?

- Nažalost, verovatno hoće. Problem je u tome što smo u aprilu, i pored svih preduzetih mera, imali rast cena na malo od 0,9 odsto, što je iznenađujuće visoko.

Pa, kako je do toga došlo?

- Na to su uticale kontrolisane cene - poskupeli su lekovi, derivati, TV pretplata... Najveća opasnost da ćemo premašiti predviđenu inflaciju od osam odsto dolazi upravo od rasta regulisanih cena. Dogovor je da one ne smeju da poskupe više od 15 odsto. A Vlada je već "ispucala" 11,5%.

Zašto ne upozorite kolege?

- Verujem da u Ministarstvu finansija, koje je potpisnik svih tih odluka o povećanju cena, vrlo dobro znaju kakav je rizik ako se određeni problem rešava preko povećanja cena.

S kim bolje sarađujete, sa Dinkićem ili Dragutinovićevom?

- Dobro sarađujem sa oboje.

Narodna banka je glavni bankar države. Kako trenutno stojimo?

- Obaveze prema inostranstvu se izmiruju u dan i sat, a o dinarskim obavezama, odnosno o izvršenju budžeta, treba pitati Ministarstvo finansija.

Može li država da izdrži sve jače socijalne pritiske?

- Građanima je teško da razumeju da novca nema! Priznajem, tu je i država u velikoj meri kriva, jer se ponaša selektivno, pa pred jednim pritiscima popušta, a pred drugim ne.

Lista onih koji se bune protiv mera Vlade je sve duža - lokalne uprave, fakulteti, Vojvodina...

- Očigledno da mnogi tek sada pažljivo čitaju šta stoji u usvojenim dokumentima Vlade. U javnom sektoru proteklih godina zaposlene su hiljade ljudi koji su višak, i taj problem mora da se reši.

Koliko je Srbija u ovom trenutku zadužena?

- Spoljni javni dug brzo raste jer smo povukli kredite za punjenje budžeta. U okruženju ima zemalja gde je taj dug znatno manji. Na, primer, u Hrvatskoj on iznosi 4,2 milijarde evra. Naš spoljni javni dug, prema podacima sa kraja marta, iznosio je 6,5 milijardi evra.

A privatni dug?

- On opada. Građani vraćaju kredite, a ne uzimaju nove, preduzeća se razdužuju prema inostranstvu. To je pozitivno sa stanovišta održivosti, ali nije dobro jer je svako novo zaduženje značilo dodatnu poslovnu aktivnost, ponudu deviza, jači dinar...

Hoćemo li moći da vraćamo tolike dugove?

- Moraćemo da ih vraćamo! I na državi je da pronađe način kako će to da uradi.

Šta je ključni ekonomski problem Srbije u ovom trenutku?

- Kako restrukturirati sistem koji se navikao na kredite, prihode od privatizacije, i na osnovu toga gradio socijalnu državu daleko iznad svojih mogućnosti. To bi bilo teško održivo i bez krize. Što pre to shvatimo, biće lakše. Više ne možemo da trošimo kao da smo Švajcarska.

UTAKMICA KOJU NE MOGU DA DOBIJEM

Zašto vas je toliko iznervirala odluka da i zaposlenima u NBS budu dodatno oporezovane plate? Čak ste podneli i tužbu Ustavnom sudu...

- Znam da sam ušao u utakmicu koju sigurno ne mogu da dobijem. Ali, ne radim to iz ličnog hira već zbog same institucije. Za 125 godina nikome nije palo na pamet da naruši nezavisnost centralne banke na ovakav način, a da je pri tom finansijski efekat smešno mali, a šteta po ugled institucije ogromna. Međutim, najviše me zabrinjava činjenica što u Srbiji političari smatraju da su bogovi i očito se pridržavaju one Titove izreke da se ne treba pridržavati zakona kao pijan plota, pa im nisu važni ni zakon, ni Ustav... Ovde je izgleda glavni kriterijum šta je popularno, a šta nije.

BANKE NE IZNOSE NOVAC

Da li banke iznose novac iz zemlje?

- U poslednjih nekoliko meseci isključivo ga unose u Srbiju!

Hoće li kamate početi značajnije da padaju?

- Cena kredita u poslednjih nekoliko meseci zavisi mnogo više od rizika, nego od referentne kamatne stope. Rizik je, nažalost, i dalje veoma visok, u celom regionu. Nadam se konačno jeftinijim kreditima u narednih nekoliko meseci.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 19.05.09.)