Srbija postaje većinski vlasnik Komercijalne banke?
Komentari
Iako su rokovi za prodaju Komercijalne blizu, nije isključeno da umesto privatne kompanije njen većinski vlasnik postane država Srbija.
Kako saznaje Blic, moguće je da država zadrži svoj udeo u banci i čak da ga poveća tako što bi isplatila ostale akcionare. Praktično Srbija, koja je vlasnik 41,7% akcija Komercijalne banke, kupila bi i 24,4% akcija koje su u vlasništvu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i 10% deonica koje su danas u vlasništvu Svetske banke, odnosno njenog ogranka IFC.
- Komercijalna banka bi na taj način postala najveća državna banka u Srbiji, a državu to ne bi koštalo malo. Vlada bi, naime, morala iz budžeta da isplati akcionarima garantovani iznos od 252 mil EUR. To je precizirano ugovorom iz 2006, prema kojem akcionari Komercijalne banke, EBRD, IFC, Svedfond i nemački DEG, imaju pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju", ako država ne započne prodaju Komercijalne banke, pošto su od 2006. do 2009. uložili 170 mil EUR u njene akcije. Aktiviranje ove opcije znači da je država obavezna da kupi njihove akcije po unapred utvrđenoj ceni ako oni žele da ih prodaju, a žele i više puta su to javno govorili u ovim međunarodnim finansijskim insitucijama - kaže izvor Blica.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić kaže da bi odustajanje od privatizacije Srbiju "mnogo koštalo":
- Pokazalo se da Srbija loše upravlja i preduzećima i bankama i da se banke često koriste za finansiranje privilegovanih biznismena, što dovodi do nenaplativih kredita i propasti banaka. To smo mogli da vidimo na nekoliko primera gašenja banaka tokom prethodnih godina, što nas je ukupno koštalo milijardu evra. Zato je u zemlji gde postoji korupcija banke bolje privatizovati - ocenio je Arsić i dodao da bi Srbiji, u slučaju prodaje Komercijalne banke, bilo dobro da u vlasništvu zadrži Poštansku štedionicu koja najviše radi sa stanovništvom.
Naime, Vlada Srbije i MMF dogovorili su se pre nekoliko meseci da država oglasi prodaju Komercijalne banke do 30. juna ove godine i da je proda do kraja 2019. Nije, međutim, sigurno da će ovaj scenario i da se dogodi.
Kako saznaje Blic, moguće je da država zadrži svoj udeo u banci i čak da ga poveća tako što bi isplatila ostale akcionare. Praktično Srbija, koja je vlasnik 41,7% akcija Komercijalne banke, kupila bi i 24,4% akcija koje su u vlasništvu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i 10% deonica koje su danas u vlasništvu Svetske banke, odnosno njenog ogranka IFC.
- Komercijalna banka bi na taj način postala najveća državna banka u Srbiji, a državu to ne bi koštalo malo. Vlada bi, naime, morala iz budžeta da isplati akcionarima garantovani iznos od 252 mil EUR. To je precizirano ugovorom iz 2006, prema kojem akcionari Komercijalne banke, EBRD, IFC, Svedfond i nemački DEG, imaju pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju", ako država ne započne prodaju Komercijalne banke, pošto su od 2006. do 2009. uložili 170 mil EUR u njene akcije. Aktiviranje ove opcije znači da je država obavezna da kupi njihove akcije po unapred utvrđenoj ceni ako oni žele da ih prodaju, a žele i više puta su to javno govorili u ovim međunarodnim finansijskim insitucijama - kaže izvor Blica.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić kaže da bi odustajanje od privatizacije Srbiju "mnogo koštalo":
- Pokazalo se da Srbija loše upravlja i preduzećima i bankama i da se banke često koriste za finansiranje privilegovanih biznismena, što dovodi do nenaplativih kredita i propasti banaka. To smo mogli da vidimo na nekoliko primera gašenja banaka tokom prethodnih godina, što nas je ukupno koštalo milijardu evra. Zato je u zemlji gde postoji korupcija banke bolje privatizovati - ocenio je Arsić i dodao da bi Srbiji, u slučaju prodaje Komercijalne banke, bilo dobro da u vlasništvu zadrži Poštansku štedionicu koja najviše radi sa stanovništvom.
Firme:
NLB Komercijalna banka AD Beograd
Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd
Vlada Republike Srbije
Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj Beograd
IFC
International Finance Corporation USA
Ekonomski fakultet Beograd
Tagovi:
Svedfond
DEG Nemačka
Milojko Arsić
prodaja Komercijalne banke
prodaja državnog udela u Komercijalnoj banci
vlasnička struktura Komercijalne banke
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.